Jednocilindrični motor sa dve klipnjače je kombinacija Otto i Wankel motora (VIDEO)
U Jakimi, u Vašingtonu, kompanija Avadi Engines radi na zanimljivom rešenju. Zapravo, dva rešenja u jednom motoru, jer Avadi želi da kombinuje prednosti klipnog motora sa rotacionim klipnim motorom, a da ne mora da prihvati njihove nedostatke. Prednosti klipnog motora su visoka kompresija kroz upotrebu klipnih prstenova sa oprugom.
Njegovi nedostaci: pretvaranje translatornog kretanja u rotaciono sa gubicima. Motor sa rotacionim klipom menja ova svojstva: komprimuje se sa gubicima, ali umesto toga direktno pogoni rotirajuće pogonsko vratilo. Avadi MA-250 ima oscilirajući klip u cilindru, ali nema radilicu – u klasičnom smislu.
Iako je Avadi MA-250 jednocilindrični, klip je montiran na dve klipnjače. A one su povezane sa vrstom radilice sa čipom i balansnim tegovima pod uglom od 180 stepeni. Ali ne u poznatom obliku, jer radilica nije montirana u kućištu, već je preko zupčanika povezana sa fiksnim zupčanikom. „Pogon radilice“ je podržan ovim zupčanikom i prenosi generisani obrtni moment na pogonsko vratilo. Motor stoga generiše rotaciono kretanje direktno uprkos klipu, klipnjači i radilici.
Ovo je omogućeno razvojem oscilirajuće klipnjače koja povezuje vratilo sa fiksnim prstenastim zupčanikom preko zupčanika. Pokret se pretvara direktno u rotaciju preko zupčanika. Pomak od 180 stepeni stvara redovno paljenje na svakih 360 stepeni u četvorotaktnom motoru. A pošto se radilica okreće radijalno i aksijalno u isto vreme, ovo bi trebalo dobro da neutrališe većinu inercionih sila i momenata.
Tehnički, motor se klasifikuje prema broju kompletnih radilica potrebnih po radnom ciklusu. Za dvotaktni motor, ovo je jedna revolucija, za četvorotaktni motor su dve. Metode rada se obično razlikuju po prisustvu ili odsustvu ventila, ali to nije tačno. Dvotaktni motor može imati ventile, a u slučaju Avadija MA-250, četvorotaktni motor može raditi bez ventila. Da bi to uspeo, Avadi koristi suštinski stari princip rotacionog ventila, ali na moderan način. Glava cilindra je slična onoj kod dvotaktnog motora zbog svoje ravne strukture, ali neki zadivljujući procesi se odvijaju u unutrašnjosti radi razmene gasova. Ovo se zasniva na činjenici da se sam cilindar takođe rotira, jer je povezan sa „pogonom radilice“. Ovo omogućava da perforirani disk na cilindru služi kao kontrolni disk.
Disk ima centralni otvor za svećicu i ekscentrični otvor koji kontroliše usis ili izduv u zavisnosti od položaja. Usisne i izduvne rupe se nalaze u stvarnoj glavi cilindra sa pokretnim keramičkim zaptivkama sa oprugama koje zaptivaju kanale za kontrolni disk. Ne zvuči baš srećno, ali zapravo nije. Međutim, Avadiju MA-250 treba samo ova snagu opruge pri startovanju. Čim klip stvori kompresiju, glava cilindra koristi kompresiju kroz male prelivne kanale da pritisne keramičke zaptivke na kontrolni disk kada je to potrebno, čime zaptiva cilindar za glavu.
MA-250 je trenutno motor sa samo 250 kubnih centimetara, koji proizvodi 30 Nm pri 3.500 o/min i 15 KS pri 3.700 o/min. To zvuči oskudno, ali posao MA-250 je da radi efikasno. I to se postiže efikasnošću od 42 odsto. Poređenja radi: komercijalno dostupni benzinski motori su na 30 do 35 procenata. Zbog toga Avadi troši znatno manje benzina za iste performanse i teži samo 11 kilograma.
Sa 42 procenta, Avadi MA-250 ima nivo efikasnosti na nivou trenutno najboljih dizel motora, iako sagoreva benzin. Ovo je omogućeno zahvaljujući tri faktora. Jedan je: malo trenje između klipa i cilindra. Pošto se klip i cilindar malo pomaknu jedan od drugog, klip se mnogo manje naginje uprkos svom vertikalnom položaju, što smanjuje trenje na cilindar. Štaviše, ne postoji konvencionalni sklop ventila sa bregastim vratilima, oprugama i ventilima, koji troši mnogo snage u konvencionalnim motorima, posebno pri malim brzinama. I treće, zbog malih brzina, ovaj motor ne zahteva vodeno hlađenje ili uljnu pumpu, što dodatno smanjuje broj pokretnih delova. Podmazivanje se u osnovi vrši centrifugalnom silom.
Sa ovim podacima o performansama, Avadi MA-250 teško da će se koristiti kao motor visokih performansi. Osvojiće bodove u vozilima ili u aplikacijama koje dozvoljavaju ili zahtevaju kontinuiranu snagu pri malim i konstantnim brzinama. Drugim rečima, kao proširivač dometa u automobilima, malim motociklima i skuterima i malim dostavnim vozilima. Avadi bi se takođe mogao koristiti kao motor za pogonske ili rashladne jedinice ili za lake avione.
Pogledajte i tri videa…
AutoRepublika
(674)
Tek sam nakon pogledanog videa razumio sustinu.🤔Nisam masinac kao Matija.Ovaj motor mi djeluje realno u praksi.Dva klipa od po 500 kubika spojiti u bokser konfiguraciju i dobije se jedan upotrebljiv motor za manje automobile.Nema klasicne ventile i to je njegova prednost.Konacno nesto novo u svijetu motora.
Ovaj motor u autu nema nikakve sanse! Ne uklapa se u arhitekturu.
Ti si mnogo iskusniji u ovoj oblasti pa i stariji.Mala je vjerovatnoca da grijesis🤔
Koliko vidim oni tipuju na pogon dronova, čiji je vijek pola sata…
Ah da, veća efikasnost će spasiti planetu…
Veca efikasnost nece spasiti planetu vec ce povecati radijus kretanja drone pri istoj kolicini goriva. Prosto ko pasulj, zar ne? 🙂
http://www.savezinovatorars.org/index.php?option=com_content&view=article&id=88:prpkkromus&catid=59:prezentacije&Itemid=88&lang=sr_lat
Evo za Grozdana tema za dalji razvoj…
Mislim da prof. Đurović je spriječen usljed smrti, a baš smo se lijepo ispričali na tu temu…
Nešto mi baš i nije ovo rešenje realno, koji broj obrtaja ima ovaj motor, i koju brzinu rotacije imaju ovi zupčanici…. preveliku za moje pojmove
Motor je pravljen za dugotrajan rad pri konstatnom broju obrtaja. Nekakva velika ubrazanja nisu predvidjena.
Koenigsegg-ov trocilindricni TFG (Tiny Friendly Giant) ima daleko vecu mogucnost primene u automobilskoj industriji. 70kg, 2000 kubika, 440kW na 7500rpm, 600Nm izmedju 2000 i 7000rpm. Bez bregastih osovina, sa mogucnoscu rada i kao dvotaktni i kao cetvorotaktni motor, i promene iz Otto ciklusa u Miller i Atkinson po potrebi. Koristi benzin, E85, cist etanol ili cisti metanol.
I cijena sitnica 😀
Zato sto je potrebno naplatiti ne samo prakticno rucnu izradu male serije od samo nekih 300 komada vec kroz tih 300 primeraka treba izvuci sav novac ulozen u njegov razvoj. Kada bi se taj razvoj otplacivao kroz milione proizvedenih primeraka, cena bi sasvim sigurno bila mnogo drugacija.
Najinteresantnija stvar u ovom motoru jeste pogon radilice pomocu dve klipnjace. Siguran sam da je ovo glavni uzrok za poboljsanje efikasnosti! Bilo bi veoma interesantno ovaj koncept primeniti na postojece motore. U cemu je logika ovog koncepta? Sila pritiska sagorelih gasova dejstvuje na celo klipa – da bi se ta sila pretvorila u rotaciju potreban je klipni mehanizam: klipnjaca i kolenasto vratilo, tj. radilica. Koliki obrtni momenat zelimo da dobijemo u motoru zavisi od geometrije kolenastog vratila, tj. od duzine kolena. Ako zelimo veci momenat ovo koleno treba da bude duze ali klip ce zato morati da pravi duzi put,… Pročitaj više »
Mislim da smo pozurili sa mastanjem da bi ovaj motor mogao da se ugradi u auto. 🙂 On je namenjen malim letelicama, dronama na primer, tako da je ceo koncept osmisljen tako da motor moze da se ugradi uzduzno u trup letelice i da direktno pokrece propeler. To je sve.
Dupla klipnjaca je trik kojim bi trebalo da se pozabavi autoindustrija!