Zanimljivost dana: Kada je Citroen postao „Citroen“… I kada je ubio osnivača firme

Prva pomisao na Citroen je uvek bila ta koja vodi ka tome da je to automobil koji je izuzetno ispred svog vremena i koji deluje moderno čak i nekoliko decenija nakon što je predstavljen. Iako su modeli francuskog proizvođača vozila uglavnom izgubili taj identitet nakon devedesetih godina prošlog veka, pre toga se znalo da je debi svakog novog Citroena veliki događaj u automobilskoj industriji jer nas je sve interesovalo kakvu tehnologiju budućnosti su Francuzi spremili.

U ovom izdanju Zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju kako je sve počelo i to konkretno na model Traction Avant.

Otac ovog četvorotočkaša je sam osnivač firme pod imenom Andre Sitroen. Firmu pod svojim imenom je osnovao 1913. godine za proizvodnju municije, ali je kasnije posetio Sjedinjene Američke Države i upoznao velikog Henrija Forda. To ga je ohrabrilo da promeni strategiju i Citroen predstavlja svoj prvi automobil 1919. godine. Rani modeli firme nisu bili tehnički napredni, ali su se prodavali solidno i omogućili su Citroenu da zabeleži komercijalni uspeh.

Kao i svaki industrijalac, i Andre je shvatio da je razvoj svakog novog automobila izuzetno skup i dugačak proces, posebno ako se uporedi s unapređenjem već postojećih proizvoda. Takođe je bio realan i znao je da svaki proizvod ima svoj životni vek i da zamena jednog dana ipak mora da stigne. Kao logično rešenje, Andre je zaključio da ako razvije automobil koji je ispred svog vremena, konkurenciji će biti potrebne godine da ga sustigne, a još više vremena da ga prestigne. Na taj način, životni vek bi bio izuzetno dug i s nižim troškovima i višim profitom.

Andre je počeo razvoj novog modela 1932. godine i postaće njegova poslednja i najveća kocka u životu. Zacrtao je ciljeve po kojima je automobil morao da ima maksimalnu brzinu kretanja od najmanje 100 km/h i mešovitu potrošnju goriva od sedam litara na pređenih sto kilometara, ali ostatak vozila se značajno razlikovao od tipičnih konkurenata na putevima.

U vreme kada su gotovo svi automobili imali posebnu školjku na šasiji i pogon na zadnje točkove, Citroenov novitet bi se razlikovao po samonosećoj karoseriji, pogonom na prednje točkove i po automatskom menjaču. Francuski proizvođač je do tada bio četvrta najveća automobilska firma na svetu, ali godine Velike depresije i Andreovo kockanje i potrošnja novca su ostavili kompaniju u ne baš zavidnoj situaciji.

Istorija kaže da je automobil danas poznat kao Traction Avant zamišljen od strane Andrea, a zatim razvijen od strane drugih inženjera tokom osamnaest meseci. Ta priča možda i nije istinita, a tokom godina se mogla čuti i ona da je Andre zapravo pronašao inspiraciju od američkog proizvođača lokomotiva, vagona i sličnih proizvoda, firme Budd.

Andre je posetio kompaniju 1931. godine u želji da razmotri kupovinu farbe za svoje automobile i tamo ugledao Buddov prototip modela sa pogonom na prednje točkove. Nepoznato je koliku su ulogu Amerikanci igrali u svemu, ali nećemo biti iznenađeni ako su služili barem kao inspiracija.

Traction Avant je po mnogim linijama ličio na Ford iz 1934. godine, ali je bio za oko 30 centimetara niži u poređenju sa Amerikancem. Sa samonosećom karoserijom je takođe bio dosta prostraniji nego što bi njegove male dimenzije pokazale, a skromna visina i samostalno ogibljenje ga je učinilo udobnim za vožnju.

Traction Avant je bio ispred svog vremena, ali Andre ipak nije uspeo da sve ideje sprovede u delo, i to se najviše odnosi na automatski menjač. Jedini deo automobila koji se nije mogao pohvaliti inovacijama je bio 1,3-litarski benzinac. Razvijao je svega 32 konjske snage, a po očekivanju mogao je da dostigne planiranih 100 km/h. Ovaj podatak i nije bio toliko zabrinjavajući pošto je u navedeno vreme još uvek mali broj puteva bio asfaltiran i dozvoljavao veće brzine.

Traction Avant je zvanično debitovao na Salonu automobila u Parizu 1934. godine pod imenom Citroen 7 po računanju broja konjskih snaga u Francuskoj (7CV). Pošto je kompanija i ranije imala automobile sa istim imenom, ovaj novitet je u ime dodao i Traction Avant (pogon na prednje točkove), po čemu će i ostati poznat većinu svoje karijere.

Proizvodnja je u početku planirana samo za fabričke hale u Parizu, ali je uskoro Citroen bio primoran da otvori dodatne fabrike i u Belgiji i Velikoj Britaniji da se zadovolji potražnja. Kupac je mogao da bira između tri verzije, i to limuzine (Berline), kabrioleta i kupea (Faux).

Nijedan od njih nije bio jeftin i početna cena je iznosila oko sedamnaest hiljada franaka (oko 22.466 američkih dolara u današnjoj vrednosti novca), a Citroen je bio primoran da je poveća zbog visokih troškova razvoja. Andre se nadao da će prodaja biti dovoljno velika da izvuče kompaniju iz dugova, ali kada do toga nije došlo, Citroen je bio primoran da potpiše odluku o otvaranju stečajnog postupka, što se zbilo već krajem 1934. godine.

Kontrolu nad kompanijom je preuzeo proizvođač pneumatika Michelin, kome je Citroen dugovao najveće sume novca, a Andre odlučuje da se penzioniše zbog zdrastvenih problema. Preminuo je naredne godine u 57. godini života.

Neki su očekivali da će Michelin “razbiti“ kompaniju u manje divizije ili je prodati da pokrije svoja potraživanja, ali se desilo suprotno. Novi vlasnik je želeo da nastavi sa misijom Andrea, mada je ugasio neke radikalne ideje kao što je planirana verzija 22CV sa 3,9-litarskim benzincem sa osam cilindara.

Citroen je tokom godina i unapredio svog velikana, dodajući mu delove kao što su metalni krov za Berline i Faux, a i prilazak prtljažniku izvana 1935. godine. Zatim je dodata i produžena verzija Normale, a kasnije i još duža (za devet putnika) Familiale. Originalni 1,3-litarski motor je zamenjen sa većim radne zapremine 1,5-litre sa 35 „grla“ posle samo nekoliko meseci proizvodnje, a nije trebalo proći puno vremena dok nije stigla i 1,6-litarska verzija sa 36 „konja“.

Traction Avant se mogao dobiti i sa 1,9-litarskim motorom sa 46 konjskih snaga krajem 1935. godine, a on je nosio zvaničnu oznaku 7 Sport (kasnije 11CV). Usledio je i najveći agregat iz ponude, 2,9-litarski od šest cilindara i 77 „grla“. On je omogućavao ovom automobilu maksimalnu brzinu od 130 km/h, što je u periodu kasnih tridesetih godina prošlog veka bio izuzetan rezultat.

Proizvodnja je stopirana tokom Drugog svetskog rata i nacističke okupacije, ali i u tim uslovima inženjeri su nastavili da rade na naslednicima. U predratnom periodu Traction Avant je bio popularni izbor policije i svih onih koji su bežali od policije, a taj trend se nije promenio ni u ratu.

Serijska proizvodnja je nastavljena 1946. godine sa novim specijalnim verzijama i bojama školjke, da bi konačno bila stopirana 1957. godine, posle 758.857 proizvedenih jedinica. Spomenuti broj je posebno impresivan kada se zna da Traction Avant nije bio jeftin automobil, a da istovremeno, posleratna situacija u Francuskoj nije bila baš sjajna.

Citroenovi novi proizvodi nisu bili ništa manje inovantivni i riskantni nego što je to bio slučaj ranije. Popularni 2CV “Spaček“ je ispisao istoriju, što je doneo jednostavnim dizajnom i dugogodišnjom istorijom, a DS predstavljen 1955. godine je svetu predstavio takva tehnička rešenja, da se ona čine futurističkim i do dan-danas.

Isto se može reći i za kupe SM, a popularni GS je takođe bio poseban, iako je činjenica da je njegova verzija Birotor (s rotacionim motorom) ostala u sećanju po lošem kvalitetu. Nažalost, razvoj inovativnih proizvoda je uvek bio skup proces, pa je Citroen ponovo otišao u stečaj 1974. godine.

Umešala se i francuska vlada i tada je spojila kompaniju sa Peugeotom pod novim imenom PSA. Dok je Michelin podržavao Citroenovu posebnost, Peugeot nije bio spreman da nastavi istim putem i želeo je sigurne poteze. Možda poslednji “pravi“ Citroen je stigao 1989. godine (XM), dok su svi budući modeli bili previše tipični za svoj period.

Traction Avant je na prvi pogled možda delovao kao tipičan automobil iz svog vremena, ali njegova karijera je bila duža nego što je i sam Andre planirao. Konkurenciji je trebalo da radi dugi niz godina, kako bi došli u situaciju da eventualno sustignu Citroen, a trebalo bi spomenuti da su pogon na prednje točkove i samonoseća karoserija postali popularni tek više od četiri decenije kasnije.

Najveći problem kockara i inovatora (a Andre Sitroen je bio oba) je što se njihova slava uglavnom oseti tek nakom smrti. Ali sa pozitivne strane, automobilska industrija je danas bogatija zahvaljujući jednom Francuzu…

Zoran Tomasović

(8307)