Zanimljivost dana: Izgleda kao Alfa Romeo 164, ali…

Predstavljanje Alfinog modela 164 je bio relativno veliki događaj za italijansku kompaniju. Slavni romanski proizvođač vozila je odlučio da konstruiše luksuznu limuzinu sa pogonom na prednje točkove, što ranije uglavnom nije radio, ali ovaj model nije bio čistokrvna Alfa kao što se čini na prvi pogled.

Štaviše, bio je jedan od četiri modela na platformi nazvanoj „Tipo 4“ na kojoj su se takođe proizvodili modeli Fiat Croma, Lancia Thema i Saab 9000.

Svi su uglavnom imali reči pohvale, od prelepog stila dizajniranog os strane čuvene italijanske kuće Pininfarine, pa sve do tehničkih mogućnosti. Opremljen motorom sa šest cilindara, ovaj automobil se mogao pohvaliti sa 229 konjskih snaga i maksimalnom brzinom od 240 km/h. Fabriku će da napusti 273.857 primeraka u periodu od 1987. do 1996. godine.

U današnjem izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na jednu zaista suludu konfiguraciju koja možda na prvi pogled izgleda kao 164, ali zapravo ne deli mnogo toga s pomenutim vozilom. Dobio je ime Procar i nastao je krajem osamdesetih godina prošlog veka kao ideja za jedno novo profesionalno takmičenje.

Čuveni Berni Eklston je u to vreme bio prvi čovek organizacije konstruktora u šampionatu Formule 1 (FOCA – Formule One Constructors Association) kao i vlasnik tima Brabham. Šampionat je trebalo da se zove baš kao i ova Alfa, a to je Procar, ali nije imao mnogo zajedničkog sa ranijim sličnim serijama.

Primera radi, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka je postojalo istoimeno takmičenje gde bi se vozači iz Formule 1 trkali u jednako spremljenom automobilu, kao što je recimo slučaj bio sa BMW-om M1 tokom 1979. i 1980. godine. Ali Eklston je imao neke druge planove i njegov Procar je trebalo da kombinuje automobile koji bi na prvi pogled izgledali kao drumske verzije, ali bi pružali šasiju i mehaniku iz bolida Formule 1. Serija takođe nije trebalo da ima samo jedan jednako spremljen model, već su mnogobrojni proizvođači pozvani da se takmiče.

Da bi demonstrirao javnosti svoje zamisli, Britanac je napravio dogovor sa Alfom prema kojem bi njegov tim Brabham stekao partnerstvo s divizijom po imenu Alfa Corse (trkačko odeljenje italijanskog giganta) i napravio limuzinu za stazu. Alfa je pristala na takav poziv nakon što je 164 debitovao i italijanski proizvođač vozila je tražio način kako da ga promoviše. Činilo se da dve strane mogu samo pomoći jedna drugoj.

Kao što smo spomenuli, 164 Procar je možda izgledao kao drumsko izdanje, ali se tu lista sličnosti završavala.  Kao što možete da vidite na priloženim fotografijama, ceo prednji i zadnji deo se mogao odvojiti od ostatka vozila, a takođe je izrađen od laganih materijala poput plastike ojačane ugljeničnim vlaknima.

Centralni deo vozila je imao vrata, sedišta i šoferšajbnu, a iza se nalazio motor. Iako se na prvi pogled čini da je reč o limuzini, Procar je zapravo imao samo jedno sedište. Za šasiju se pobrinuo Brabham uz pomoć firme Dallara i bila je razvijena od aluminijuma. Nije bila baš identična onoj sa bolida Formule 1, ali se nije mnogo ni razlikovala.

Detalj koji je privukao najviše pažnje je motor, a reč je o atmosferskom benzincu sa deset cilindara. Bio je poznat pod imenom Tipo 1035, a razvijen je 1985. godine za tim Ligier u Formuli 1. Razvijao je 620 konjskih snaga i maksimalnih 340 Nm obrtnog momenta iz radne zapremine 3,5 litara. Iako ga Ligier nikada nije koristio, uz objašnjenje da je pretežak, Alfa će ga kasnije iskoristiti za ovaj specijalni primerak modela 164.

Italijanski proizvođač vozila je napravio dva primerka, od čega je jedan predstavljen tokom Velike nagrade Italije 1988. godine. Za volanom se našao Brabhamov vozač Rikardo Patreze, a publika je sa oduševljenjem dočekala da vidi ovu „limuzinu“ tešku tek 750 kilograma. Automobil je bio u stanju da ubrza od nule do 100 km/h za svega dve sekunde i da dostigne maksimalnu brzinu od 340 km/h. Postojali su neki problemi, posebno sa ponašanjem u krivinama pa je Patreze nekoliko puta izgubio kontrolu nad vozilom, ali za prvi pokušaj na premijeri, publika je bila više nego zadovoljna.

I šta se onda desilo i zašto tako ambiciozna ideja nije zaživela? Pa dok je Alfa definitivno bilo zainteresovana, Eklston nije uspeo da privuče druge takmičare. A bez dovoljno automobilskih proizvođača da investiraju novac u vozila i samo takmičenje, Procar je jednostavno bio osuđen na neuspeh. Nismo sigurni šta se desilo sa prvim primerkom tog specifičnog modela 164, ali je onaj drugi sačuvan i danas se nalazi u Alfinom muzeju. Firma će kasnije da iskoristi iskustvo u razvoju modela SE 048SP za takmičenje u Grupi C.

164 Procar je do današnjeg dana jedna od naluđih ideja italijanskog giganta i verovatno najekstremniji prototip. Tako da, ako ikada čujete nekoga da priča kako bi Alfa trebalo da bude ugašena jer više nema svoje mesto na tržištu, setite se samo kakve su modele i prototipove nekada proizvodili.

Zoran Tomasović

(2778)