Zanimljivost dana: Ovako je nastao najprodavaniji minivan u Americi

Chrysler i Renault se verovatno nikada neće složiti ko je bio pionir u svetu MPV vozila (Dodge Grand Caravan ili Renault Espace), ali je realnost takva da nijedan od njih neće izaći kao pobednik. Stout Scarab, Volkswagen Type 2 i Fiat 600 Multipla su postojali ranije, iako njihova namena možda nije bila identična, ali to je priča za neki drugi put, pa ćemo u ovom izdanju zanimljivosti dana pogledati kako je nastao spomenuti Dodge Grand Caravan i njegov blizanac Plymouth Grand Voyager.

Istorija prvog američkog modernog multivana (ili minivana) ne počinje kod korporacije Chrysler (čiji su brendovi u spomenuto vreme bili Plymouth, Dodge, Chrysler i na kratko Imperial) već kod rivala Forda.

Tokom 1972. godine inženjeri su radili na novoj generaciji većeg komercijalnog kombija Econoline i shvatili su da se većina vlasnika žali da njihovo vozilo ne može da uđe u tipičnu garažu. Iz tog razloga, odluka je pala da se paralelno razvije još jedan manji kombi pod kodnom oznakom Carousel (naslovna fotografija).

On je morao da bude sličnih dimenzija kao nekadašnji Volkswagen Type 2 „Microbus“, čime bi svakako bio civilizovaniji za svakodnevnu vožnju, ali bi i dalje pružao jednak prostor na sedištima kao spomenuti Econoline. Međutim, svega godinu dana kasnije, Ameriku je zadesila velika naftna kriza, o čemu možete da čitate dva iscrpna i zanimljiva članka u rubrici Istorija, pa je Ford bio primoran da redukuje ulaganja u nove proizvode. U spomenuto vreme karavani su još uvek činili najveću prodaju među porodičnim kupcima, pa se činilo da Carousel nije potreban.

Samo nekoliko godina kasnije, dvojica veoma bitnih ljudi u programu Carousela dobijaju otkaze u Fordu i prelaze u  korporaciju Chrysler. Jedan od njih je bio inženjer Hal Sperlih, a drugi predsednik kompanije Li Ajakoka, koji je u Fordu razvio seriju veoma popularnih proizvoda, od sportskog Mustanga pa sve do luksuznog Lincolna Mark-Series.

Istorijske knjige kažu da je Chrysler došao na ideju multivana kada je Plymouthov dizajner Milt Antonik jednog dana došao kući u novom Dodge RamVan kombiju i shvatio da ne može da uđe u garažu. Narednog dana je proučio tehničke detalje i došao na ideju manjeg vozila sa sličnom namenom, koji bi jednog dana „sahranio“ karavane.

Antonik je predstavio ideju čelnicima kompanije, a istovremeno je od Sperliha i Ajakoke saznao više informacija o neuspelom pokušaju Forda. Međutim, tokom razvoja, tim je došao do nekih bitnih saznanja, kao recimo da je agregat morao da bude postavljen što dalje od kabine (što nije bio slučaj sa velikim komercijalnim kombijima), pa je odluka pala da za bazu posluži automobil umesto planiranog većeg kombija.

I pored toga što je reč bila o putničkom vozilu, vlasnik bi morao da bude u stanju da izvadi zadnja sedišta, čime bi se dobio dodatni prostor i za retke komercijalne svrhe.

Najteži deo posla je bio onaj ubediti čelnike kompanije u raspadu, da investiraju veće sume novca u potpuno novi proizvod. Menadžeri su smatrali da je kojim slučajem tržište za multivanove postojalo, General Motors i Ford bi verovatno već imali svoje predstavnike, ali ih je Ajakoka uspeo ubediti da potroše oko 100 miliona američkih dolara za prve prototip modele, mada će konačna cifra na kraju biti pet puta veća.

Chrysler je takođe imao i nedostatak manjih agregata za multivan, pa je pregovarao sa nekoliko rivala. Nakon propalih diskusija sa General Motorsom i Volkswagenom, sporazum je potpisan sa japanskim Mitsubishijem, čiji je 2,4-litarski agregat sa 108 konjskih snaga bio dovoljno moćan i kompaktan da se pronađe pod haubom.

Prvi prototip model je bio na putevima u decembru 1977. godine. Pored mlađih porodičnih kupaca, istraživanja su pokazala da su i penzioneri zainteresovani za sličnu vrstu vozila. Oni su voleli da putuju širom Amerike pa se multivan činio kao idealno rešenje.

Tim za prodaju je došao do saznanja da postoji minimalno milion potencijalnih mušterija i ukoliko Chrysler požuri sa serijskom proizvodnjom, steći će veliku prednost u poređenju sa konkurencijom. Od proizvoda koga niko nije želeo, multivanovi su odjednom postali prioritet, posebno nakon što je Chrysler dobio državne zajmove, koje je  takođe iskoristio da bi razvio kompaktne modele Plymouth Reliant i Dodge Ares.

Oba su pružala pogon na prednje točkove (prvi za Chrysler u Americi ukoliko ne računamo neke modele Simce i Mitsubishija koje su „Jenkiji“ prodavali pod svojom oznakom), s agregatima od četiri cilindra (Chryslerov 2,2-litarski i Mitsubishijev 2,6-litarski), pa je platforma za multivanove deljena sa njima.

Serijska proizvodnja je startovala 1984. godine i prve godine je prodato preko 215.000 jedinica. Multivanovi su se pokazali toliko popularnim da je Chrysler bio u stanju da vrati državne zajmove čak sedam godina pre vremena, a kompanija i danas poseduje najveći udeo na tržištu takvih vozila. Ukoliko želite da saznate više o svakom Chryslerovom multivanu, takvu priču ćemo „nafilovati“ detaljima za neki drugi put.

Zoran Tomasović

(1765)