Zanimljivost dana: Kako je rođen prvi Audi S

Ubeđeni smo da se Audijeva percepcija „fensi Volkswagena“ nikada neće izmeniti i da ga mnogi baš zbog toga ne vide kao dostojnog rivala onim „pravim“ nemačkim premijum brendovima kao što su BMW ili Mercedes. Ruku na srce, ni sam Audi nije pomogao izbegavanju takve reputacije, ali se dug trudio da je promeni.

To se posebno odnosi na period sedamdesetih i osamdesetih godina kada se na čelu nalazio čuveni Ferdinand Pih. Unuk velikog Ferdinanda Poršea je voleo tehnologiju i imao „nos“ da predvidi šta budućnost donosi, a kao rezultat su debitovali mnogobrojni cenjeni automobili. U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na S2 koji je ujedno bio prvi model novonastale divizije S.

Istorija S2 zapravo vuče poreklo iz perioda pre nego što je ijedan primerak napravljen. Jedno od Pihovih prvih dela na čelu Audija je bio model 80 kao zamena za zastareli Audi F103 (koji je zapravo bio prepakovani DKW F102). U poređenju sa prethodnikom, 80 je pružao značajno moderniji dizajn i savremeniji pogon na prednje točkove, a ciljao je na rivale kao što su Opel Ascona i Ford Taunus/Cortina.

Prva generacija se prodavala relativno dobro, ali je druga generacija stavila model 80 na mapu svetu sa 1,7 miliona isporučenih jedinica. Period osamdesetih godina je bio izuzetno dobar za Audi, posebno zato što je Pih insistirao na tada retkoj tehnologiji kao što je pogon na sva četiri točka, a gurao je i ugradnju turbo motora.

Model Quattro će doneti veliku revoluciju u profesionalnom auto-moto sportu, posebno u Svetskom reli šampionatu gde je slavio na mnogo trka. Ali kako se približavao kraj osamdesetih godina, tako je Quattro polako počeo da pokazuje godine i Pih je odobrio rad na zameni. Quattro je bio zasnovan na Audiju 80 pa je i naslednik morao da prati identičnu formulu, ali ne na njegovoj drugoj generaciji već na trećoj i četvrtoj.

Dok je 80 B2 bio relativno kockastog stila, „trojka“ je donela veliko unapređenje na račun aerodinamičnih linija i otpor vazduha je iznosio odličnih 0,32. Automobil je takođe bio nešto veći, ali se nije mogao pohvaliti velikom snagom. Štaviše, najmoćniji motor je razvijao tek 135 „konja“, a čak i potentniji Audi 90 sa svojih pet cilindara ispod haube je bio za tek 33 „grla“ jači. Osveženi B4 se mogao kupiti i sa motorom tipa V6 sa 172 konjske snage, ali je Pih i dalje želeo nešto značajno moćnije što bi konkurenciji uteralo strah u kosti.

Kao rezultat je nastao čuveni S2. Pošto se trkačko izdanje originalnog Quattra smatralo za S1, logičan potez bi bio da se naslednik nazove S2. Audi je zapravo bio samo jedna od firmi koja se orijentisala na njegov razvoj pošto je dosta posla uradio partner Konrad Schmidt Motorsport GmbH.

On je bio zaslužan za Audi V8 iz Nemačke serije turističkih automobila (DTM) i samim tim imao dugogodišnje iskustvo. S2 je doneo dosta dizajnerskih izmena, kao što su branici i maska hladnjaka i uglavnom je bio zasnovan na B3-u, iako se zapravo proizvodio paraleno sa B4.

S2 je bio napucan opremom s ciljem da se opravda visoka cena, pa je između ostalih imao i ABS, centralnu bravu i prozore na dugme kao deo serijske opreme, dok je enterijer dobio sportska sedišta. Pojavio se u prodaji u septembru 1990. godine po početnoj ceni od 72.450 nemačkih maraka.

Detalj koji je privlačio najviše pažnje se krio ispod haube. Tamo smo mogli da vidimo 2,2-litarski turbobenzinac sa pet cilindara u rednoj konfiguraciji. Razvijao je 217 „konja“, a snaga se prenosila na sva četiri točka preko petostepenog manuelnog menjača.

S2 se mehanički razlikovao od standardnog 80 i po modifikovanom ogibljenju i većim kočnicama, mada će mnogi reći da su kočnice zapravo bile njegova najveća mana. Ali takva kombinacija je omogućavala ovom automobilu teškom 1.525 kilograma da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 6,1 sekundu i da dostigne maksimalnu brzinu od 241 km/h.

Kupac je samom početku mogao da bira samo kupe, ali su kasnije odlučili da se pojave i limuzina i karavan na bazi 80 B4. Krajem 1992. godine je usledilo prvo i jedino osveženje kao i moćnija verzija spomenutog 2,2-litarskog turbobenzinca sa 227 „konja“.

To je smanjilo vreme nužno da se postigne ubrzanje od nule do 100 km/h, i to na 5,8 sekundi, a pride je i povećalo maksimalnu brzinu kretanja na 250 km/h. Takođe je stigao i novi šestostepeni manuelni menjač. Audi će dodatno da ponudi i još ekstremnije izdanje pod imenom RS2 Avant sa 311 „grla“, tjuniranim od strane Porschea, ali njega ćemo detaljnije analizirati nekom drugom prilikom.

Karijera modela S2 će trajati do 1996. godine i uživao je u velikoj popularnosti. Mnogi će se složiti da su Quattro i S2 u potpunosti promenili imidž Audija i omogućili mu da konačno postane veliki igrač u kategoriji kojom su uglavnom dominirali BMW i Mercedes.

Uspehe će da nastavi i njegov naslednik pod imenom A4, a takođe se nudi izdanje S do današnjeg dana. To dovoljno govori o kakvoj legendi je reč i koliko težak posao je konstruktor imao ispred sebe. Jer ne samo što je konkretan model morao da nasledi legendu kao što je Quattro, već je trebalo i da približi Audi korak bliže svojim domaćim rivalima.

Ako ni zbog čega drugog, S2 svakako zaslužuje svoje mesto u istoriji zbog ovog detalja…

Zoran Tomasović

(2143)