Zanimljivost dana: Kako bi krosover trebalo da izgleda
Po (američkoj) definiciji, krosover je vozilo koje kombinuje platformu automobila i školjku terenca i namenjen je onim kupcima koji bi da voze, na papiru, robusno i prostrano vozilo bez da ikada siđu sa asfalta. Ali nažalost, jako retko viđamo onu vrstu krosovera gde je školjka sa neke limuzine ili karavana.
Naravno, postoji tu po koji Subaru ili Audi, ali na kraju dana, ona prva već opisana kategorija je svakako popularnija. Automobilski eksperti će se složiti da je najbolji krosover bio onaj koga svet uglavnom ne poznaje. Debitovao je početkom devedesetih godina prošlog veka od strane francuske firme Aixam-Mega i verovatno bi doneo veliku revoluciju da nije eliminisan zbog svetske ekonomske krize.
Firma Aixam-Mega je osnovana 1983. godine i jedno vreme je bila najveći proizvođač mikro automobila u Evropi. Predstavila je neke zaista kultne modele kao što su 325D i 400D i nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što je kompanija stekla dovoljno moćne finansije da se oproba i s boljim četvorotočkašima.
Ovo je ipak bio period kad smo svi imali postere u sobama na kojima su bili legendarni modeli kao što su Lamborghini Diablo, Bugatti EB110, McLaren F1 i Ferrari F50 i Aixam-Mega je smatrao da postoje realne šanse da i oni naprave svoj superautomobil. Međutim, tako mala firma svakako ne bi mogla da se direktno bori sa zvučnim imenima, pa je izbor pao na krosover koji bi bio jednako brz izvan asfalta kao i na autoputevima.
Zapravo, kada bude predstavljen, biće reklamiran uz priču da može da učini ljubomornim sve vaše bogate prijatelje tokom letnjih meseci na francuskoj rivijeri, a zatim i da vas preveze do snegom zatrpanih Alpa tokom zimskog vremena.
Projekat je odobren u februaru 1992. godine, a timu je dato svega osam meseci da kompletiraju prvi prototip za Sajam automobila u Parizu. Ime vozila je palo na Track i nema sumnje da je privukao najviše pažnje u glavnom francuskom gradu.
Track je na prvi pogled izgledao kao svaki drugi egzotični model, ali je imao nekoliko karakteristika koje su ga izdvajale od konkurencije. Jedan od takvih detalja je bio u vidu vazdušnog ogibljenja, pa ga je bilo moguće spustiti na svega 203 milimetra od zemlje, a onda podići na maksimalnih 330 mm.
To znači da je Track imao veći klirens nego današnji Ford F-150 sa pogonom na sva četiri točka. Inženjeri su zaista želeli da ovaj automobil pokreće francuski motor, ali pošto je Track već bio težak preko dve tone, takva mehanika u državi petlova jednostavno nije postojala. Tim se zatim obratio Mercedesu, koji je baš u to vreme predstavio svoj čuveni motor M120 sa dvanaest cilindara.
Originalno je bio namenjen za S Klasu, ali će ga kasnije koristiti i Pagani za svoj superautomobil Zondu. Razvijao je 394 konjske snage i maksimalnih 570 Nm obrtnog momenta iz radne zapremine 6,0 litara.
Track je od Nemaca pozajmio i pogon na sva četiri točka kao i četvorostepeni manuelni menjač i masa je porasla na 2.280 kilograma. Spomenućemo da je motor bio postavljen u sredini, Track je mogao da ubrza iz mirovanja do 100 km/h za 5,8 sekundi uz maksimalnu brzinu od 250 km/h.
Sa dizajnerske strane je izgledao kao svaki drugi automobil sa izuzetkom naravno klirensa, a zapravo i nije bio toliko dugačak. Njegova dužina je iznosila 5,08 metara, ali je širina bila ogromnih 2,2 metra, što ga je učinilo širim nego vojni Vumvee. To se posebno odrazilo na kabinu gde je Track mogao komotno da smesti četiri odrasle osobe.
Kao što smo spomenuli, automobil je predstavljen na Sajmu automobila u Parizu 1992. godine i Aixam-Mega je počeo da prima narudžbe po ceni od 400 hiljada američkih dolara (oko 852.940 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Navodno je naručeno nekoliko stotina jedinica pre nego što je svet pogodila recesija. Firma će na kraju da napravi između pet i deset jedinica, zavisno kojim izvorima verujete.
Aixam-Mega Track je danas relativno zaboravljen, ali oni koji ga pamte se sećaju da je bio definicija krosovera. Naravno, prosečan kupac ne bi mogao da ga priušti, ali nam je pokazao šta je moguće kada se prepustimo mašti. I možda najveći šok od svega je onaj da je stigao od strane firme iz Francuske – države koja je uglavnom poznata po malim i ekonomičnim četvorotočkašima.
Danas nam Porsche nudi proterenska izdanja svog velikana po imenu 911, a videli smo i sličan Lamborghini Huracan, a ne bi trebalo zaboraviti ni Ferrarijev Purosangue, što nam sve u još većoj meri govori koliko je Aixam-Mega Track bio ispred svog vremena…
Zoran Tomasović
(886)
Prava definicija krosovera bi bila: terenska sasija plus automobilska karoserija. Kombinacija sa karoserijom sportskog automobila bila bi ekstreman slucaj. Ovakve igracke se pojavljuju tu i tamo, kao unikati ili u vrlo malim serijama. Iz prostog razloga – absolutno su nekorisni. Osim toga: terenske gume na asfaltu predstavljaju problem, sportske gume na terenu su takodje problem!
Koliko je ovo čudo uopšte bilo visoko, uz uvažavanje podešavajućeg klirensa ( 203-330 Nm) ?
Ne nekim fotkama (iz daljine) ne deluje kao gorostas, ali, kada pročitam dimenzije, ispada da je dužinom negde u klasi BMW XM-a. Svakako je bio širi i od X7.
Tako da masa ovog monstruma sa V12 motor i nije bila prevelika.
Upravo Porše sa modelom 911 Dakar, daje ovu verziju automobila, sportski auto, sa povišenim klirensom, i mogućnošću ( ko je lud, nije mu žao auta ili ima višak para ) da ga potera offroad…
Mozda, ali iz ugla malog Perice. Ocigledno je da se ova izvedba gotovo nikome nije dopala.
Zato što ke nije prvo ponudio BMW ili Mercedes.
5.08 m nije dugačko? Očigledno ne živimo na istom kontinentu