Rusi koji poseduju vozila marke Iran Khodro izneli utiske

Zanimljiv izveštaj stiže iz Ruske Federacije. Naime, u tamošnjim medijskim napisima je moguće pročitati o tome kakve utiske o limuzini Samand imaju vlasnici i bivši vlasnici ovog modela proizvođača iz Irana. Konkretan automobil se nudio na tržištu najveće zemlje na svetu u prvoj deceniji ovog milenijuma.

Iranska firma Iran Khodro (IKCO) planira trijumfalan povratak na rusko tržište gde bi se nadmetala s Avtovazom u segmentu pristupačnih automobila. Prvoponuđeni model bi trebalo da bude sedan Tara koji je nastao na platformi Peugeota 301, a koji je nedavno predstavljen na Salonu automobila u Moskvi. Ideja je da se s prodajom ovog vozila krene početkom naredne godine.

Ne čudi stoga što je portal Auto.Mail.ru došao na ideju da o iskustvima sa starim „Irancima“ popriča s vlasnicima ovih vozila proizvedenih negde pre petnaestak do dvadeset godina.

Odmah možemo da kažemo da su svi ispitanici bili zadovoljni aspektom pouzdanosti vozila. Tatjana je rekla da je njen Samand iz 2008. godine odličan automobil „za svaki dan“ i priliku. Zahvaljujući izdašnom klirensu, žena se ne plaši zime s ovim vozilom. Hvali to što sedan ne troši „ni kap ulja“, stabilan je, ima čvrsto ogibljenje, a Tatjani se dopao i neobičan ženski glas koji podržava rad putnog računara. Među nedostacima se ističu skupi rezervni delovi, koji su poreklom takođe s francuske platforme.

Boris, koji je pazario Samand pre osam godina, takođe izražava zadovoljstvo. On ga opisuje kao „bezbedan“, ali naglašava da bi bio mnogo srećniji da je zvučna izolacija bolja. Naglašava da pri brzinama koje nadmašuju 80 kilometara na čas, non-stop može čuti prenaglašenu buku usled opstrujavanja vetra.

Vasilij hvali lakoću upravljanja Samandom, dug spisak opreme, prostranost kabine i zapreminu ptrljažnika. Srećan je i efikasnošću sistema za grejanje i time kako se Samand nosi s benzinom s 92 oktana, kakav se toči u Rusiji. S obzirom na cenu vozila, lako mu je oprostiti mane, veli on. Problem nedostatka rezervnih delova rešava kupovinom ekvivalentnih. “Nije ovo trkački automobil, ali nije ni za bacanje,” rekapitulirao je svoje utiske ovaj vlasnik vozila.

Ali, čoveku koji se predstavio nadimkom Fer, nije se dopao Samand, tačnije kontrolna jedinica za upravljanje radom motora koja je često otkazivala. U kabini „nije bilo iznenađenja koja bude goričinu“, čak je i dobar kvalitet materijala. Plastika je trajna i meka na dodir. Jedan bivši vlasnik je rekao da mu se žena zakucala u drvo pored puta vozeći ogromnom brzinom, i da je vozilo ostalo uništeno, ali da mu je supruga prošla samo s polomljenim rebrom. Zato Aleksandar hvali iranski automobil.

Inače, kao što rekosmo u uvodu, Iran Khodro se vraća na rusko tržište koje je poslednji put napustio 2009. godine. Sada mu šanse za uspeh rastu nakon što su se iz Rusije povukli brojni zapadni brendovi.

AutoRepublika

(11243)