Istraživanje: Nemci ne haju za skupo gorivo

Ni nakon naglog povećanja cena goriva, nemački vozači nisu promenili stil vožnje.

Benzin i dizel bi trebalo da pojeftine – tako je planirala vladajuća „semafor“ koalicija sa takozvanim popustom na tankovanje. Rezultat nakon nedelju dana je da plan ne funkcioniše. Gorivo je i dalje skuplje nego ikad. Ovo pokazuje velika analiza podataka proizvođača navigacionih uređaja TomTom koja je sprovedena ekskluzivno za ARD.

Rezultat studije pokazuje da je prosečna brzina na autoputevima u Nemačkoj je prošlog meseca bila 104 km/h. U februaru, pre velikog poskupljenja goriva, iznosila je 105 km/h. Na prvi pogled ovo izgleda umereno i disciplinovano. „Ali to je u suštini zbog činjenice da je više građevinskih radova na autoputevima u toku“, kaže analitičar podataka Ralf-Peter Šafer iz kompanije TomTom. „Nemci voze kao nekada, a novac izgleda nije bitan.“

Svako ko zaroni u detalje ogromne zbirke podataka otkriće još jedan problem. Naime, prosečna vrednost pokazuje obmanjujući deo. (Svi znamo da je statistika najveća kurva, i da može lako da se manipuliše podacima.)

Otprilike četvrtina vozača u Nemačkoj uglavnom vozi između 130 km/h i 150 km/h. I idu jednako brzo kao i uvek. Prema podacima iz kompanije ADAC Severna Rajna, ovde postoji potencijal da se uštedi gorivo i tako smanji zavisnost od fosilnih sirovina, na primer iz Rusije, što po svemu sudeći postaje opsesija Nemaca. U zavisnosti od modela automobila i stila vožnje, moguća je ušteda od oko 20%.

„Sa opštim ograničenjem brzine od 100 km/h na autoputevima, potrošnja goriva mogla bi da se smanji za više od tri milijarde litara“, kaže Klaudija Kemfert sa Instituta za ekonomska istraživanja (DIW). „Takođe bi se uštedelo više od devet miliona tona CO2 u isto vreme, onog koji inače redovno odlazi u atmosferu po ovom osnovu“.

Postavlja se pitanje zašto postoji ovakav paradoks. Nemci, kao i balkanski narodi, kukaju zbog visokih cena benzina, ali i dalje voze brzo kao i pre i tako daju sve više novca za gorivo. Istraživanje poslovnog magazina ARD Plusminus, koje je sprovedeno na benzinskoj stanici podignutoj uz autoput, daje više razloga zašto je to tako. Kao elementarni povod za jurcanje je naveden nedostatak vremena, jer se uvek negde žuri, drugi razlog može biti grupni pritisak vozača koji voze velikom brzinom, ili poslodavac koji plaća troškove goriva, što nam deluje kao jak razlog za brzu vožnju (smajli).

Mihael Heser ima drugi deo odgovora. Kao saobraćajni psiholog, obično ima posla sa ozloglašenim vozačima optuženim za prebrzu vožnju i stoga zna da brza vožnja čini nešto čudno ljudima. „Što brže vozim, telo oslobađa više adrenalina. Istovremeno se oslobađaju endorfini koji su neverovatno zabavni“, kaže stručnjak. I pošto su ovde u pitanju emocije, a ne svesne odluke, pozivanje na razum od strane vozača je obično besmisleno.

To pokazuju i visoke cene benzina i sve prazniji novčanici. I zato mnogi smatraju da država pored svega ostalog, mora da radi i na ograničenju brzine.

AutoRepublika

(1038)