Zanimljivost dana: Kako je jedna fotografija promenila istoriju General Motorsa
Sigurno se svi sećamo one šale na račun Škodinih vozača, koji kada pričaju kakav automobil poseduju kažu, „vozim Škodu, znači Volkswagen, pa to je zapravo Audi, ma ajde da zaključimo da teramo Porsche ili Bentley“. U svakoj šali naravno ima malo istine i nije retkost da velike korporacije odlučuju da vozila više marki dele mnogo toga.
Veliki General Motors, koji je u svojoj ponudi imao brendove Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile, Buick i Cadillac, je počeo sa generalnom idejom deljenja školjke još tokom tridesetih godina prošlog veka. To znači da su mnogi automobili iz profila možda izgledali slično, ali je svaki brend imao slobodu da razvije prednji i zadnji deo, enterijere i kompletnu mehaniku. U prevodu na neki jednostavniji jezik, sve do kasnih sedamdesetih godina prošlog veka nije postojala mogućnost da vidite Chevroletov ili Pontiacov motor u Buicku ili Cadillacu.
Ali do navedenog perioda broj ozbiljnih svetskih igrača se udvostručio. Nekada razrušene Evropa i Azija su se oporavile pa su tržište preplavili jeftiniji, a često i pouzdaniji četvorotočkaši. Odjednom je postalo jasno da General Motors polako, ali sigurno gubi svoje učešće na tržištu do te mere da je nekako morao da snizi troškove. Naravno, deljenje platforme i mehanike je bio najjednostavniji način, a prvi veći slučaj gde je jedan četvorotočkaš bio prepakovan u nekoliko izdanja se odnosi na takozvani platformu X-Body.
Na njoj su se proizvodili modeli Chevrolet Citation, Pontiac Phoenix, Oldsmobile Omega, Buick Skylark i Cadillac Cimarron. S izuzetkom opreme i nekoliko sitnih dizajnerskih linija, malo šta ih je razlikovalo, ali se publika nije požalila sve do nekoliko godina kasnije kada su debitovali nešto veći automobili na arhitekturi A-Body. U njih je General Motors investirao poveće sume novca i ponuda se zasnivala na modelima Chevrolet Celebrity, Pontiac 6000, Oldsmobile Cutlass Ciera i Buick Century.
A onda, 22. avgusta 1983. godine, na svim trafikama je osvanulo novo izdanje magazina Fortune na kojoj su četiri automobila s pomenutom platformom A-Body, a koja su bila parkirana jedan pored drugog, u sasvim identičnoj boji, bez da iko može potvrdno da primeti razliku između njih. Pa šta se desilo i zašto je tada najveći svetski proizvođač pao na niske grane?
Jedan od velikih razloga je, kao što smo spomenuli, jačanje konkurencije zbog koje je GM svakako morao da snizi troškove. Još od svog nastanka, kompanija je koristila svoju diviziju Fisher Body za proizvodnju školjki, a iako je GM bio veliki vlasnik, Fisher Body je uživao u velikoj autonomiji. To je izbrisano krajem sedamdesetih godina i odjednom su mladi i neiskusni dizajneri, inženjeri i radnici bili primorani da, za daleko manje novca nastave sa radom.
Potrebno je takođe reći da je tadašnji trend bio sasvim drugačiji od današnjeg gde nije bilo moguće prodavati Chevrolet po cenama premijum vozila bez obzira šta nudio. Znajući to postaje realnije zašto su Oldsmobile i Buick zadržali stil Chevroleta i Pontiaca, ali sa značajno više opreme, jer u očima tradicionalnog Amerikanca, oni brendovi u radničkoj kategoriji jednostavno nisu imali imidž i prestiž kao značke Oldsmobilea i Buicka.
Mnogi će reći da je General Motors napravio još jednu ključnu grešku i to 1977. godine kada se dugogodišnji dizajner Bil Mičel penzionisao. Umesto da ga zameni sa Čakom Džordanom (kog je Mičel lično obučavao), General Motors se odlučio za neiskusnog Irva Ribikija kog možete da vidite na naslovnoj ilustraciji. On će provesti narednih devet godina na svojoj poziciji i u velikoj meri će forsirati starije i tradicionalne kockaste linije.
Na taj način, Chevrolet je uvek delovao zastarelo pored aerodinamičnijeg i modernijeg rivala iz Forda, čiji je stil novi dizajner Džek Telnak preporodio. Ribiki je stigao baš u vreme kada su modeli iz linije X-Body počeli da pristižu u izložbeno-prodajne salone, tako da se njihov neuspeh ne može pripisati njemu, ali vozila utemeljena na arhitekturi A-Body su bila njegovo prvo veće delo. Daleko od toga da su ti automobili bili ružni već jednostavno, bilo je teško razlikovati ih među sobom, osim ako baš zagledate u sitne detalje, kao što su maska hladnjaka i značke.
Takvu odluku je iskoristio rival Ford do maksimuma, i to preko svoje premijum divizije Lincoln. Naime, u sada legendarnoj reklami, scena se dešava u nekom privatnom klubu za bogataše, vlasnici pokušavaju da preuzmu svoje Chevrolete, Pontiace, Oldsmobilee i Buicke, ali dolazi do nesporazuma i svađa jer niko ne može da zaključi koji automobil je koji. A zatim se pojavljuje vlasnik Lincolna, preuzima svoj model Town Car bez ikakvih problema i napušta parking mesto dok se vlasnici General Motorsa još uvek svađaju u pozadini kome pripada koji četvorotočkaš.
Fotografija iz magazina Fortune je ostavila veliki utisak na celokupnu korporaciju, posebno na dizajnerski tim, a rečeno im je da budući modeli nikako ne smeju deliti stil. Čak je i prvi čovek General Motorsa Rodžer Smit bio toliko osramoćen toliko da je jednom prilikom rekao kako je General Motors s jednom platformom uspeo da uništi onaj prestiž i identitet koji je čuveni Harli Erl gradio više od trideset godina.
Vremenom su modeli iz serije A-Body dobili neke nove detalje po kojima su imali određeni identitet. Recimo, Pontiac 6000 je debitovao s pogonom na sva četiri točka, Oldsmobile Cutlass Ciera stiče potpuno novi krov, a čak i bazni Chevrolet Celebrity je došao u sportskom izdanju nazvanom Eurosport. To nisu bile jedine izmene pošto su u narednih nekoliko godina debitovali neki zaista unikantni koncepti čiji su detalji vremenom ušli u serijsku proizvodnju.
Pričamo o modelima kao što su Chevrolet Corvette Indy, Pontiac Trans Sport, Oldsmobile Aerotech, Buick Wildcat, Cadillac Voyage i mnogi drugi. Iako njihova serijska izdanja nisu delovala impresivno kao koncepti, opet su privukli toliko pažnje da je General Motors još jednom postao poznat u svetu po inovacijama i stilu.
A-Body će opstati na tržištu samo u jednoj generaciji i biće zamenjeni novom platformom W-Body tokom 1988. godine. Nasuprot kritikama, modeli na platformi A-Body su postali veliki prodajni uspeh za General Motors, a Celebrity je čak bio najprodavaniji automobil u Americi 1986. godine, s preko 400 hiljada isporučenih jedinica.
Nekada je potrebna velika kritika medija da bi i oni najveći giganti shvatili greške, ali kako to obično biva, General Motors se brzo vratio starim navikama. Vremenom su Pontiac i Oldsmobile izgubili svoje mesto na tržištu i eliminisani su, dok Buick opstaje samo zahvaljujući snažnoj prodaji u Kini. Danas se Chevrolet i Cadillac ne mešaju jedan drugom u posao, pa je General Motors možda ipak nešto naučio iz sopstvenih grešaka…
Zoran Tomasović
(1029)
Odlicna pricica koja pokazuje koliku snagu ima dizajn u uspehu jednog modela!
Jednom davno procitao sam pricu o nastanku cuvenog Mustanga. Ovaj model nastao je 1964 godine. Kada je konacno najavljen pocetak njegove prodaje, kazu da su ljudi stajali celu noc u redu ispred vrata trgovaca da bi ga ujutru kupili! Prvog dana prodato je 30.000 ovih autombila!
Prethodne dve godine sam boravio u Americi. Trenutno u ponudi sedana imaju samo Buick Regal (Opel Insignia) i Chevrolet Malibu, Impale trenutno nema u prodaji. SUV segment je preuzeo primat tako da imaš razne Buick SUV-ove Envoy, Envisage i sl. koji jako liče na prethodnu Opelovu seriju SUV-ova. Chevrolet ima isto veliku paletu SUV modela sa Suburbanom kao najvećim a on je skoro isti kao GMC Yucon i Cadillac Escalade.
Generalno, u SAD, je sve manja ponuda američkih sedana a najveći broj modela ima FCA/Stelantis kroz razne Dodge i Chryslere. Ford/Mercury/Lincon gotovo da nemaju sedane u ponudi.
Regal se vise ne proizvodi vec neko vreme. Mercury takodje ne postoji vec vise od 10-ak godina, Lincoln je isto ukinuo sve aute osim krosovera i terenaca.
Ovako napamet od limuzina od americkih firmi postoje Chevrolet Malibu (bice verovatno eliminisan iz ponude posle ove godine), Cadillac CT4, Cadillac CT5, Dodge Charger i Chrysler 300.