Jedno od najčešćih pitanja koja se postavljaju na forumima koji okupljaju zainteresovane za kamionsku industriju jeste ono koje traži odgovor na dilemu koliko Kina ima proizvođača teških komercijalnih vozila. I odmah možemo da kažemo da je odgovor skoro nemoguće dati, pa čak ni kinesko Ministarstvo inudstrije ne pruža tačne podatke na ovu temu.
Pored dva tuceta (24) već etabliranih marki na ovom segmentu tržišta, pojavljuju se i nove i to skoro na nedeljnoj osnovi. Ne treba prećutati da, manje-više istim tempom, neki brendovi i bivaju potisnuti od strane konkurencije, to jest nestaju.
Svi vodeći kineski proizvođači dobrovoljno prodaju komponente iz sopstvene proizvodnje, bez i da pitaju za prethodni sastanak, a uslove ne postavljaju ni u pogledu toga kolike količine određene komponente se naručuju. Pored toga, nezavisna preduzeća izrađuju kabine, motore, osovine i menjačke kutije, pa se i ti sklopovi nalaze na (uslovno rečeno, jer govorimo o Kini) slobodnom tržištu.
Dakle, na osnovu svega ranije izrečenog, prosto je nemoguća misija ona koja nalaže raspoznavanje o kojoj marki kamiona se radi, gledajući ih od spolja. Evo i primera dole na fotografijama: ruski novinar iz redakcije AutoRevije je posetio fabriku preduzeća Dongfeng, i na parkingu zapazio nov kamion nepoznate marke, ali su sve vitalne komponente osmišljene baš od strane Dongfenga. Koja marka je tog kamiona, bilo je pitanje na koje nisu imali odgovor ni direktor fabrike, a ni šef dizajna Dongfenga.
U osnovi, takvi nepoznati kamioni nose simbole malih proizvođača koji se gotovo u potpunosti oslanjaju na podršku velikih industrijskih igrača. Ali, u Kini je prisutna još jedna tendencija koja nema utemeljenje u ostatku sveta. Dok se u planetarnim razmerama broj proizvođača teškaša smanjuje, a maleni postepeno gube tržište pa se pripajaju velikim firmama ili odlaze u stečaj, dotle u se u Kini svaki proizvođač trudi da se upusti u sve moguće segmente, pa ih je sve više i više na tržištu.
Evo još jednog primera. Novi kamion iz obećavajuće porodice M100 kreće u tržišnu avanturu, a njega je razvila svima nama znana kompanija Geely. Ali, ta firma nam nikako nije poznata po tradiciji u kamionskoj industriji.
Kompanija je osnovana 1986. godine i prva delatnost je bila u oblasti proizvodnje frižidera, da bi se potom preorijentisala na izradu mopeda i skutera. Đorđe Platiša je napisao divnu priču o ovoj kompaniji od osnivanja, pa do tog trenutka. Kako bilo, od osnivanja, do današnjih dana je Geely izgradio više od desetak fabrika, istraživačkih centara, poseduje sopstveni univerzitet i dizajnerske studije u Barseloni i Los Anđelesu. Ekstenzivna paleta proizvoda uključuje silan broj modela, pa i one iz segmenta električnih vozila. Poznato je i da Geely gazduje nad markama Volvo i Lotus.
Nije retkost sresti sa proizvodima Geelija na tržištu Evroazijske unije, pa se tako automobili tog brenda sklapaju u Ukrajini i Rusiji, i to u fabrikama u Novouralsku i Dervejzu. Najveća fabrika je ipak smeštena u Belorusiji i ona funkcioniše u okviru zajedničkog poduhvata Belji. Iz te fabrike se „dim vijori“ još od 2013. godine.
Ne može se smatrati iznenađenjem, posebno imajući u vidu sve ranije napisano, to što Geely sada želi da pokori tržište komercijalnih vozila. Kamion koji je pred nama je razvijen nezavisno i izgleda jedinstveno. Jasno, da li će se nekom dopasti kako izgleda iz vana, ili pak neće, pitanje je ukusa, ali se ne može poreći originalnost, odnosno prepoznatljivost.
Pa ipak, neizbežno je i da neke pojedinosti na eksterijeru podsećaju na ono što viđamo kod rivala. Na primer, bočni proizor po svom obliku podseća na rešenja koja su u primeni kod Volvoa. Finski dizajner Ero Mijetinen je 1996. godine prvi uveo ureze na vratima kako bi se smanjila njihova zaprljanost, još na kabini kamiona marke Sisu.
Kamion je posebno zanimljiv zbog neobičnog izbora za pogonsko gorivo. Geely M100 svojim imenom zapravo kaže „stoprocentni metanol“, koji služi kao energent u konkretnom slučaju. Zasnovan je na poznatom linijskom dizel pogonskom bloku marke Weichai, koji poseduje zapreminu od 12,54 litara i isporučuje svih 460 konjskih snaga. Taj motor je konvertovan da sagoreva metanol, a zahvat su izveli profesionalci koji platu dobijaju od kompanije Geely.
Kamion poseduje dva rezervoara za gorivo. U jedan staje 620 litara, dok u drugi staje 510 litara, pošto je utrošak metanola prilično žešći od potrošnje nafte kao goriva. Nije jasno da li su se Kinezi opredelili za metanol zbog postojeće tražnje na tržištu, ili se jednostavno šepure i privlače pažnju na svoj proizvod, ali evo, mi smo svakako naseli.
Vredno je pomena da je za eksperimentalne potrebe, upravo metanol omiljeni energent za specijaliste iz firme Volvo Trucks. Da li je slučajnost u pitanju, ili baš i nije, ali je Geely još u decembru 2017. godine, prisvojio 8% akcija skandinavskog proizvođača kamiona.
Ako zaboravimo na metanol, u pitanju je uobičajeni troosovinski kamion s modernim enterijerom i cenom prilagođenom lokalnom tržištu, gde kreće od 46.150 evra.
AutoRepublika
(491)
U „razvijenom“ svijetu sve manje i manje brendova a u Kini sve više, i ko će je na kraju „demokratskiji“ i ko će na kraju bolje proći?