Broj novih registracija električnih automobila raste u čitavoj Evropi, a posebno u zemlji Germana, no, postavlja se pitanje šta se dešava sa tržištem polovnih vozila sa nultom emisijom štetnih gasova?
Nemci su sve više zainteresovanih za kupovinu novog električnog automobila. Glavni razlog su velike državne subvencije za sticanje svojine nad novim baterijskim vozilom. One u Nemačkoj mogu iznositi i do 10.000 evra po automobila, što je dovoljno dobar razlog za sve one kojima se električni automobil uklapa u njihove potrebe kada je reč o mobilnosti.
Moderni električni modeli su na tržištu već duže od decenije, stoga je prirodno i da se na oglasima nalazi određeni broj korišćenih automobila, pogoto na najvećem evropskom tržištu – u Nemačkoj. Brojni gradovi u ovoj državi najavili su zabranu upotrebe SUS vozila u centralnim delovima urbanih centara, a posedovanje baterijskog automobila osim korišćenja javnih punjača i besplatnog parkinga u nekim gradovima može efikasno zaobići i ovaj problem u vezi sa potencijalnim zabranama.
Stoga se nameće logično pitanje, za one koji ne mogu da kupe nov električni četvorotočkaš, da li je polovan automobil bolja opcija? Izgleda da nije, jer se prodavci i dileri polovnih vozila u Nemačkoj žale da kupci nisu naročito zainteresovani za ovakva vozila.
Problema je nekoliko, pre svega aktuelne velike subvencije države za kupovinu novih električnih automobila. Tako je primera radi cena za novi električni VW up u Nemačkoj nešto više od 21 hiljade evra. Nakon dodavanja raznih subvencija, cena za ovaj automobila pada na 12.000 evra! Za slične pare mogu se naći korišćeni primerci navedenog modela, s tim da su stari više od šest godina i da su prešli više od 100.000 km. Ako se sagleda da su tada električna vozila imala i manju autonomiju, i da je baterija u međuvremenu izgubila sigurno na kapacitetu, domet nije baš sjajan.
Dileri navode da je postao veliki problem pronaći kupce za polovne električne automobile, i da do kupoprodaje dolazi samo ako se ponude značajni popusti. To kaže za Spiegel i Aleksandar Kafke, šef prodaje Renault polovnih automobila u Hamburgu. „Kupci se obično odluče za novi električni automobil, koji nakon državnih subvencija dolazi skoro po istoj ceni kao i već korišćeni primerak“, rekao je Kafke.
Još jedna stvar koja ne idu u prilog starijim odnosno polovnim baterijskim vozilima jeste da su nove generacije ovakvih modela značajno naprednije, u svakom mogućem smislu. Pre svega kada se radi o autonomiji kretanja, brzini punjenja baterije, ali i voznih karakteristika. Ipak, posebno se ističu baterije i domet.
Aktuelni električni mališani poput Opel Corse-e ili Peugeota e-208 koriste bateriju kapaciteta 50 kWh. Naspram njih prva varijanta modela BMW i3 iz 2013. godine sa kapacitetom baterije od 22 kWh deluje kao pravi „patuljak“.
Dakle, očigledno je da je državna intervencija na tržištu poremetila odnos polovnih i novih električnih vozila, te ostaje pitanje šta će biti sa svim tim „polovnjacima“ koje očito niko neće da kupi u Nemačkoj?
Stoga smo bacili pogled na naše tržište na polovniautomobili.com. U trenutku pisanja ovog teksta, na pomenutom sajtu bilo je oglašeno 25 električnih automobila za prodaju. Jedan deo njih su test vozila domaćih dilera, sa veoma malo pređenih kilometara.
Ostali su korišćeni automobili, sa šarenolikim cenama. Tako se recimo za BMW i3, od 2014. godišta pa nadalje, traži od 18.200 evra pa naviše. Na oglasima je i nekoliko električnih Golfova, a najjeftiniji staje 15.700 evra. Dakle, jasno je da su cene korišćenih baterijskih vozila u Srbiji visoke, i pitanje je koliko brzo nalaze nove vlasnike u našoj državi.
AutoRepublika
(2148)
Teško će polovnjaci iz EV klase naći kupce, osim po nekim baš poniženim cenama. Kao da dana pokušavaš nekome da prodaš mobilni telefon star 6-7 godina. Verovatno može, ali, samo po mizernoj ceni.
Bolje za nas Balkan boys-e, možda ugrabimo sebi neki elektraš…