Zanimljivost dana: Kako je najružniji Ford Mustang u istoriji zapravo mogao izgledati
U septembru 1973. godine Ford je šokirao javnost kada je debitovao s drugom generacijom modela Mustang za 1974. godinu. Mišljenje javnosti je bilo podeljeno, pa dok su neki kritikovali nedostatak moćnih agregata, drugi su slavili povratak korenima, odnosno principima koje je Mustang utemeljio desetak godina ranije.
Otac Fordovog najpopularnijeg automobila je čovek po imenu Li Ajakoka, onaj koji je želeo kompaktni sportski proizvod, sa dosta opcione opreme i cenom dovoljno niskom da ga je svako mogao priuštiti. Takav potez se pokazao velikim uspehom i milioniti primerak je pronašao kupca posle samo osamnaest meseci proizvodnje.
Narednih godina dimenzije su nastavile da rastu, a vrhunac su dostigle modelom za 1971. godinu. Za njega se postarao novi Fordov predsednik Banki Knudsen, koji je imao veoma uspešnu karijeru sa glomaznim i moćnim automobilima u General Motorsu, pa je želeo identičnu formulu i u Fordu.
Međutim, krajem 1969. godine (kada je model za 1971. godinu već bio kompletiran) Knudsen dobija otkaz, a lidersko mesto preuzima spomenuti Ajakoka. On je izuzetno mrzeo ono šta je njegov takozvani „mladi dragulj“ postao i odlučio je da se vrati korenima.
Model za 1974. godinu je delio platformu sa gradskim automobilom Pinto, a bio je za čak 220 kilograma lakši od prethodnika. Nestali su veliki i moćni motori pa je najmoćnija verzija u ovoj generaciji razvijala svega 139 „konja“. Ali takozvani Mustang II se pokazao neviđenim prodajnim uspehom sa preko 1,1 milion zadovoljnih mušterija u samo pet godina proizvodnje. Možda ključni razlog takvog razvoja događaja je bila naftna kriza iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka, koja je i naterala kupce da obrate pažnju i na ekonomičnije automobile.
U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo se koncentrisati na neke rane ideje, odnosno na to kako je Mustang druge generacije mogao da izgleda. Na prve tri priložene fotografije je serijski model u kupe i fastbek izdanju dok ostatak slika pokazuje neke odbačene ideje iz perioda 1970. i 1971. godine.
Prema takvim fotografijama možemo zaključiti da je Ford razmatrao neke zaista radikalne ideje, kao što su kompletno prekriveni farovi ili zadnji pneumatici prekriveni do pola po uzoru na premijum automobile. Takođe možemo zaključiti da je konsultovana i čuvena dizajnerska kuća Ghia, koja je isporučila minimalno jedan aerodinamični primerak, a on više podseća na japanske sportske primerke iz sedamdesetih godina.
Tek desetak godina kasnije Ford će se ozbiljnije pozabaviti sličnim stilom, a kao rezultat će debitovati serija veoma uspešnih automobila. Zanimljivo je i da su farovi sa jednog od prototipa kasnije korišćeni na serijskoj verziji modela Gran Torino za 1974. godinu.
Bilo kako bilo, zaključite sami na osnovu priloženih slika, da li je Ford doneo dobru odluku ili je neki od prototip modela trebalo da uđe u serijsku proizvodnju.
Zoran Tomasović
(2286)
