Dodge Polara D-500 (1960.), označio je kraj jedne legendarne ere u istoriji američke automobilske industrije. Bila je to poslednja godina perioda koji su karakterisale prevelike dimenzije, rekordne visine spojlera i toliko hroma da se čini da je Las Vegas bio glavna inspiracija dizajnera. Dakle, dekadencija par excellence…
Za ljubitelje Mopara (kombinacija reči „Motor Parts“, koja se često koristi da označi celu Chrysler korporaciju), pozicija Polare u ponudi Dodgea nikada nije imala smisla, barem ne u samom startu. Kasnije verzije Polare su bili veliki i teški automobili s kockastim linijama i čini se da su bili idealni za policijske usluge – nešto za šta su često i korišćeni. Međutim, model iz 1960. godine je bio nešto posebno i sa toliko hroma u sebi da je čak i (1959.) Cadillac Eldorado pored njega izgledao smešno. Čak i oni koji su dizajnirali ovaj automobili u samom početku nisu znali šta on treba da predstavlja.
Dugi niz godina, čak i pre nego što je Walter Chrysler kupio kompaniju 1928., Dodge je imao reputaciju solidnog i kvalitetnog automobila iz srednje klase. U Chrysler ponudi, Dodge je zauzimao srednju poziciju – iznad Plymoutha i DeSotoa (koji se tada nalazio pred gašenjem), ali ispod Chryslera i Imperiala. Chrysler korporacija je dugo pokušavala da od Dodgea napravi lidera na planu performantnih modela, ali za razliku od pozicije koju je Pontiac zauzimao u General Motorsovoj ponudi, nikada nije uspela u tome.
Dizajn ispred kvaliteta
A onda je Virgil Exner postao glavni dizajner korporacije i Dodge, kao i ostatak kompanije, u velikoj meri je imao korist od toga. Do 1957. godine, takozvani „Forward Look“ dizajn je po mnogima bio najbolji u Detroitu – bolji čak i od onog koji je legendarni Harley Earl dizajnirao u General Motorsu Kada su svi očekivali da će se prodavati u visokim brojkama, do toga ipak nije došlo iz nekoliko razloga.
Velike „zasluge“ za to ima i sam Chrysler, koji je posvetio veliku pažnju na dizajn, ali ne i na sam kvalitet. U periodu od 1957. do 1958. godine, kompanija je proizvela neke od svojih najnekvalitetnijih automobila, pa je tako rđa postajala problem već posle godinu dana, dok su mnogi automobili stizali u salone i morali biti popravljani pre nego što budu prodati kupcima. Drugi razlog je ležao i u recesiji iz 1958. godine, što je bio najveći udarac za Ameriku još od Velike depresije. Dok je prodaja svih kompanija pala, posebno su bile pogođene „srednje“ kompanije kao što su Dodge, Oldsmobile i Mercury.
Promena imidža – dolazak modela Polara
U svakom slučaju, Dodgeu je očajnički trebao automobil koji će da promeni imidž cele kompanije, a krajem 1950-ih godina, generalni menadžer kompanije M.C. Patterson, odlučio je da krene u saradnju sa najjeftinijom divizijom Chrysler korporacije, Plymouthom. Sve do 1960. godine, većina salona Dodgea je takođe prodavala i Plymouthe, a ovaj potez je važio i za sve ostale modele kompanije. Na taj način, čak i tokom loših prodajnih godina, skupoceni Chrysler ili Imperial saloni su imali automobile da prodaju. Međutim, Dodge je bila jedina divizija kojoj se ovaj potez nije sviđao iz razloga što su glavni ljudi kompanije verovali da jeftiniji Plymouth u velikoj meri šteti reputaciji kompanije.
Dodge je konačno postao samostalan 1960. godine, ali su saloni ubrzo shvatili da nikako ne mogu da opstanu bez manjeg i jeftinijeg modela. Kao rezultat je nastao model Dart, prethodnik istoimenog kompakta narednih godina, koji je u stvari bio ništa više nego najskuplji Plymouth s nekoliko dizajnerskih promena i kvalitetnijim enterijerom za samo 20 dolara više. Iako se Dart pokazao veoma uspešnim, te podigao prodaju Dodgea za preko 200.000 vozila, Plymouth je oštećen u velikoj meri, čija je prodaja velikih vozila srazmerno pala. Iste godine kada je Dart debitovao, Dodge je u ponudu dodao još jedan model, Polara, namenjen svima onima koji su prerasli Dodge, a još uvek nisu spremni da pređu na luksuznije Chryslere. Dodge je glavnog konkurenta video u vidu veoma popularnog Pontiac Bonnevillea, koji je pružao identičnu kombinaciju snage i luksuza, a sa cenom od 3.416 dolara on je bio za 60 dolara jeftiniji u poređenju sa konkurentom iz General Motorsa.
Sjajna alternativa luksuznoj ekipi
Međutim, ono po čemu se Polara razlikovala od Bonnevillea je bila oprema. U vreme kada su kompanije počele da smanjuju dimenzije spojlera i sam hrom, Bonneville je pratio ovu strategiju. Njegove linije su bile čiste i bez velikih emocija, ali se Dodge odlučio na drugu strategiju.
Shvativši da nema konkurenciju, kompanija odlučuje da zadrži formulu koja je učinila popularnom tokom 1950-ih godina. Tako je Polara bio jedan od retkih automobila na tržištu sa standardnom klupom (mada su dva kožna sedišta bila opcija), zatim „Highway Hi-Fi“ plejerom za gramofonske ploče i toliko hroma da u mračnoj Las Vegas noći Polara bi se sijala gde god da se pojavi.
Naravno, takav automobil je morao da ima i visoke performanse – nešto po čemu kompanija nikada nije zaostajala. Ispod haube se krio novi V8 motor radne zapremine od 383 kubna inča (6,3 litra), koji je razvijao 325 ks i bio značajno brži od 135 kilograma težeg Bonnevillea. Ako ni to nije bilo dovoljno, za ekstra 395 dolara kupac je mogao da dobije i moćniji D-500 model. On je pružao identičan V8 motor, ali sa dva karburatora, te je na taj način snaga povećana za 20 konja.
Performance su bile odlične za automobil takvih dimenzija, sa ubrzanjem do 100 km/h za ispod osam sekundi i maksimalnom brzinom od preko 210 km/h. Iako su spomene performanse bile odlične čak i za mnoge sportske automobile, ono po čemu se Polara izdvajala je udobnost i vožnja na duže relacije. Ukoliko niste mogli da priuštite Cadillac, Lincoln ili imperial, a pritom Buick, Mercury i Chrysler su bili previše česti na ulicama, Polara D-500 se pokazala idealnim automobilom za sve one koji su imali novac za skuplji automobil, a pritom nisu hteli da privlače pažnju na sebe.
Prodaja nije na očekivanom nivou
Nažalost, i pored svih pozitivnih karakteristika, Polara nije bila preterano popularan automobil među kupcima. Jedan od razloga je bila cena. Naime, koštala je 400 dolara više nego Dart V8, koji je bio jednako velik, gotovo identično opremljen i pružao lepši zadnji deo. Dok se Amerika oporavljala od recesije, kupcima se nikako nije dopadao dizajn, koji je delovao zastarelo u poređenju s novim Fordovim i Chevroletovim automobilima.
Kompanija je još uvek vukla breme negativnog imidža vezanog za koroziju i loš kvalitet od 1957-1958. modela, a iako se Dodge oporavio u ovim kategorijama, on je i dalje zaostajao za konkurencijom. Saloni su takođe igrali veliku ulogu. Isti oni saloni koji su u prošlosti tražili novi automobil da poboljša imidž kompanije sada nisu hteli Polaru. Čak 90% salona se opredelilo za jeftiniji Dart V8, pa tako niko nije bio iznenađen kada je prodaja Polare prve godine iznosila samo 16.278 primeraka. Dodge je kasnije dodao još model u ponudu (Matador), koji je pruža identične linije kao i Polara, ali bez mnogo hroma i s manje opreme.
Gubitak identiteta
Polara će opstati na tržištu u nekoliko različitih verzija sve do 1973. godine. Za 1962., Dodge je odlučio da smanji dimenzije u velikoj meri, što se pokazalo kao katastrofalan potez, a detaljnije o ovoj odluci ćete imati prilike da čitate na našem sajtu. Virgil Exner, čija pozicija je bila značajno oslabljena posle srčanog udara 1956. godine (dok je dizajnirao modele za 1961,), dobio je otkaz 1961., a njegova zamena je bio legendarni Fordov dizajner Elwood Engel. On se odlučio na potpuno drugu školu sa čistijim linijama, a mnogi su se žalili da Engel nije doneo revoluciju i da je većina njegovih dela previše ličila na nekoliko godina stare Fordove i Chevrolete.
Kada je reč o samom Dodgeu, on nikada više nije uspeo da se vrati na nekadašnji nivo i da ima uspešnog predstavnika u srednjoj klasi. Byron Nichols je zamenio M.C. Pattersona kao predsednik kompanije u novembru 1960. i u narednih tridesetak godina, Dodge će nastaviti da krade prodaju od Plymoutha. Do 1990-ih, Plymouth i Dodge se neće razlikovati u većoj meri osim nivoa opreme, pa samim tim i nije bilo koristi za oba brenda. Plymouth će zvanično biti ugašen posle 2001. godine, nakon što je Chrysler korporacija ušla u saradnju s nemačkim Daimlerom.
Skupocen klasik
Kao što smo spomenuli, (1960.) Polara D-500 je kraj jednog prelepog perioda za američku automobilsku industriju, po čemu je ova zemlja danas možda i najpoznatija kada je reč o automobilima. Svi budući modeli kompanije su pružali manje dimenzije i značajno manje hroma, a Dodge nikada više u svojoj istoriji nije uspeo da napravi sličan automobil. Međutim, zbog podatka da nije bila preterano popularan automobil kao nova, Polara je danas veoma cenjen i skupocen klasik.
Spomenućemo da od 16.278 prodatih Polara 1960. godine, samo 1.279 su bili kabrioleti, od čega su tek tri primerka imala D-500 opciju. Jedan od njih je nedavno pronađen u Australiji i u međuvremenu je restauriran, posle čega bi njegova cena mogla da pređe broj od sedam cifara. Danas Dodge veoma uspešno predstavlja performantnu diviziju Chrysler korporacije, ali (1960.) Polara D-500 nas vraća u period kada se kompanija pored performansi mogla pohvaliti i izuzetnim luksuzom …
Zoran Tomasović
Uredio: Pavle Barta
(493)
