Cilj automobilske industrije je da dostigne nivo 5 autonomne vožnje. U tom nastojanju, tehnološki napredak nije jedina prepreka. Generalno, ljudi nisu posebno oduševljeni idejom da ih vozi kompjuter.
Nova studija koju je sprovela britanska Automobilska asocijacija (AA), otkriva da kulturološka povezanost s automobilima ostaje i dalje veoma jaka, što u prevodu znači da ljudi nisu voljni da sklanjaju ruke s volana. U isto vreme, vozači nemaju u potpunosti poverenje u ovu tehnologiju, što ima iste posledice.
U anketi u kojoj je učestvovala 21.000 vozača, četvrtina njih se izjasnila da bi imala poverenje u autonomni sistem vozila. Ostali su priznali da ne bi skidali ruke s volana, bez obzira na garancije koje bi imali.
Predsednik AA, Edmund King, kaže da proizvođači automobila treba da pridobiju vozače pre nego što započnu serijsku proizvodnju autonomnih vozila. Kulturološka povezanost s automobilima ne treba da bude ignorisana, niti potcenjena.
„Danas, gotovo dve trećine osoba (63 odsto) bi bile izgubljene bez automobila. To se u većoj meri odnosi na žene (70%) nego na muškarce (59%). Isto tako, dve trećine vozača uživa u vožnji“, kaže King. „Bez obzira na projektovano širenje usluga prevoza po pozivu, digitalnog povezivanja i vozila bez vozača. gotovo polovina vozača ne može da zamisli vremena u kojima bi se odrekla svojih automobila.“
Devet od deset anketiranih vozača kaže da ne bi imali poverenje u automobil u slučaju donošenja odluka u nepredvidivim okolnostima. U tom slučaju preferiraju da oni budu ti koji će preuzeti kontrolu.
Zapravo, vozači nemaju ništa protiv tehnologije autonomne vožnje, sve dok ne moraju u potpunosti da prepuste kontrolu vozilu.
U istom istraživanju se došlo do podatka da 59 odsto ispitanika želi adaptivni tempomat u svom vozilu, dok bi 58% volelo da poseduje napredni sistem automatskog kočenja.
„Automobil je manje-više isti u poslednjih 100 godina, ali u narednoj dekadi ćemo biti svedoci više promena nego u poslednjih 50 godina“, dodao je King. „Nema sumnje da će tehnološki napredak spasavati živote i poboljšati prevoz za stare osobe, decu i indalide. Kada je u pitanju usvajanje vozila bez vozača od strane samih vozača, koji su mahom emotivno vezani za svoje ljubimce, to je za sada pod znakom pitanja.“
AutoRepublika
(114)
