Zanimljivost dana: Prva podmornica koja je dostigla najveću dubinu – Bathyscaphe Trieste

1.96K

Podelite sa prijateljima:

Period šezdesetih godina prošlog veka je bio izuzetno bitan u istoriji čovečanstva. Narod ga obično pamti po takozvanoj „džet“ eri koja nam je donela put na Mesec, ali u istoj deceniji se desio još jedan izuzetno bitan događaj. On se odigrao 23. januara 1960. godine kada su se Žak Pakard i Don Volš spustili na najveću dubinu ikada zabeleženu na zemaljskoj kugli.

Za tako nešto im je bila potrebna specijalna podmornica koja će moći da podnese izuzetno visok pritisak koji se generiše pod vodom, a Trieste je po prvi put korišćen 1953. godine. Pet godina kasnije ga kupuje američka vlada za 250.000 dolara (oko 2,2 miliona dolara preračunato prema današnjoj vrednosti novca) i kreće sa detaljnim testiranjem.

Jedan od tih testova je bio takozvani Project Nekton sa ciljem da se spusti na „Čelendžer dip“ u blizini Guama, koji predstavlja lokaciju sa najvećom ikada zabeleženom dubinom okeana. Spomenutog 23. januara 1960. godine Volš i Pakard (čiji je otac zapravo proizveo Trieste) su se spustili na dubinu od čak 10.916 metara.

Iako je Trieste dugačak preko 15 metara, prostor za dve osobe je zapravo bio izuzetno mali, a bilo je potrebno čak četiri sata i 47 minuta da se podmornica spusti na dno. U međuvremenu je i jedno staklo napuklo, ali je Trieste ipak izdržao zadatak bez većih poteškoća. Dva mornara su provela oko 20 minuta na okeanskom dnu pre nego što je bilo potrebno dodatnih tri sata i 15 minuta da podmornica isplovi.

Iako je kasnije veliki broj podmornica posetio istu lokaciju, Pakard i Volš su jedine osobe do današnjeg dana kojima je podvig pošao za rukom. Trieste je kasnije korišćen i za akciju pronalaženja nestale nuklearne podmornice USS Thresher, a od 1980. godine se nalazi u muzeju američke mornarice u glavnom gradu.

Zoran Tomasović

(1959)

Podelite sa prijateljima:

Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.