Zanimljivost dana: Izgubljeni dragulj na dnu Atlantika – Chrysler Norseman

Konceptni automobili uglavnom nemaju sjajnu karijeru. Nedugo posle izložbe ili testiranja, u većini slučajeva završe pod presom ili u nekim retkim slučajevima u muzejima. Na prvi pogled, Chrysler Norseman iz 1956. godine je upravo takav automobil, ali sa malo drugačijom sudbinom. Naime, on se nalazi na dnu atlantskog okeana već 63 godine i niko, pa čak ni oni koji su ga dizajnirali, nisu imali prilike da ga vide uživo.

Sredinom pedesetih godina prošlog veka Chrysler korporacija, pod čijom su se upravom nalazaili Plymouth, DeSoto, Dodge, Chrysler i Imperial, bila je u dosta dobroj poziciji na domaćem tržištu. Prodaja je bila visoka, profit je upravi mamio još veći osmeh, ali je korporaciji i dalje smetalo to što ne ostvaruje onaj obim proizvodnje kakav karakteriše rivale, General Motors i Ford.

Glavni ljudi su zaključili da bi moderniji dizajn mogao da popravi situaciju, posebno nakon što se posleratni modeli nisu mogli pohvaliti privlačnim stilom. Kako je proizvodnja prototip modela bila relativno skup proces u Americi, Chrysler potpisuje ugovor o saradnji sa italijanskom kućom Ghia koja je bila u stanju uraditi ceo posao za samo 10.000 američkih dolara (oko 93.500 dolara prema današnjoj vrednosti novca).

Već početkom pedesetih godina su počeli da niču razni modeli, kao što su K-310, Plainsman, Falcon i Flight-Sweeps, a onda je na red stigao i Norseman. Za razliku od ranijih prototip modela, inspiracija za Norsemana nije stigla iz Italije već iz Amerike. Na ideju izrade Norsemana je došao čuveni dizajner Virdžil Eksner, koji je želeo poveći kupe, ali bez A stuba.

Takav stil je bio izuzetno problematičan iz bezbednosnih razloga i Ghia će kasnije izjaviti da se morala mnogo promučiti da uopšte kompletira koncept na vreme. Norseman je doneo još nekoliko zanimljivih detalja, kao što su skriveni farovi i kvake, kao i produženi krov sa dva velika repa.

Amerikanci su poslali crteže u Italiju zajedno sa posebnom šasijom koja je razvijena specifično za ovaj automobil. Chrysler je želeo proizvod koji će moći biti vožen na testovima, što je Ghiji samo dodatno otežalo posao. Motor je takođe trebao da bude američki, i to V8 jedinica zapremine 331 kubnih inča (5,4 litre) sa 235 konjskih snaga, a ona se prenosila na zadnje točkove preko dvostepenog automatskog menjača.

Jedna od nepoznanica do današnjeg dana je koje boje je Norseman bio. Prema informacijama iz Chryslera, ona je bila metalik zelena sa crvenim detaljima na felnama. Sa druge strane, Eksner je zahtevao sivu boju sa crnim krovom i crvenim enterijerom. Italijanski novinari, koji su videli automobil pre nego što je poslat za Ameriku, su tvrdili da je boja svetlo plava, a Ghia je uslikala nekoliko crno-belih fotografija i poslala ih u Ameriku. Bilo kako bilo, eksperti se nikada neće složiti.

Posle 15 meseci i utrošenih 50.000 sati rada, Norseman je ukrcan na brod SS Andrea Doria 17. jula 1956. godine i poslat na Salon automobila u Njujorku. Automobil je navodno trebao da bude u Americi tri meseca ranije, ali kako je Ghia provela 15 umesto 12 meseci u razvoju, izabran je prvi sledeći dostupan brod (Andrea Doria).

Devet dana kasnije, italijanski brod se sudario sa švedskim teretnjakom Stockholm u blizini obale američke savezne države Masačusets i 11 sati kasnije potonuo. Kao uzrok sudara je navedena gusta magla, ali i brzina italijanskog broda iako je znao da se u blizini nalazi Stockholm. Ironično, Andrea Doria je bila udaljena svega tri sata od konačne destinacije.

Kako se Andrea Doria nalazi “samo“ 50 metara pod vodom, ona je tokom godina bila česta meta ronilaca i svih onih koji su želeli da ukradu neki vredan deo. Međutim, o Norsemanu se jako malo govorilo sve do sredine devedesetih godina kada je ronilac po imenu Dejvid Brajt primetio automobil dok je tražio drugog preminulog ronilaca.

On kaže da su roniloci u stanju da provedu svega 25 minuta pod vodom pa samim tim automobil nije glavna meta, a veliku ulogu u tome igra i lokacija Norsemana koja nije među ostalim automobilima. On je stavljen u posebnu drvenu kutiju (koja se u međuvremenu raspala), a Brajt kaže da je automobil u izuzetno lošem stanju.

Celokupni enterijer je raspao, a Norseman je prekriven rđom. Jedini prepoznatljiv detalj su njegove bele gume. Brajt dodaje da je poslednji put video ovaj koncept još 1994. godine i da sumnja da je danas mnogo toga od njega preživelo.

Chrysler nikada nije ponudio serijsku verziju, ali su neki detalji korišćeni na kasnijim modelima kompanije. Neke priče takođe kažu da je dno Atlantika možda najbolje mesto za Norsemana, posebno ako su istinite priče da je proizvođač zapravo planirao da testira čvrstinu njegovog krova, nakon što bude izložen javnosti, a zatim ga i uništi.

Zoran Tomasović

(1050)