Opel Corsa 1.4 T/150 GSi – Nije zlato sve što sija

Iako je uskočila u OPC skute, Opel Corsa GSi daleko je od malog „otrovnog“ sportiste, kakvim se želi predstaviti. Istorijski rival Ford Fiesti, VW Polu i Renaultu Clio, Opel Corsa suzila je ponudu agregata od prošle godine. Nešto slično kao kod nedavno voženog Peugeot 208 i Renaulta Clio, iz prostog razloga što je u pripremi posve nova, šesta generacija.

Podsećanja radi, Opel Corsa prava je „success story“, koja traje dobrih 37 godina. Model prodat u bezmalo 15 miliona primeraka, već na samom početku karijere postao je bestseler, otklanjajući iz generacije u generaciju izvesne mane i nedostatke.

Poslednja, dakle peta, s kraja 2014., ispala je samo dubinska restilizacije četvrte generacije, jer je svojevremeno „dil“ s grupacijom PSA propao, lišivši Opel toliko željene nove platforme (pronalazimo je kod Peugeota 208, i Citroena C3). Ovo ne treba automatski uzeti za zlo, Opelovi inženjeri svojski su se potrudili da koriguju mane prethodne, tako da je Corsa 5 u svakom pogledu pozitivno evoluirala. Možda najmanje u estetskom, gde ne treba biti vrsni automobilski znalac, kako bi se već na prvi pogled uvidelo da se radi o jednoj – Corsi.

Minimalne međugeneracijske razlike

Uz praktično neizmenjene spoljašnje dimenzije, zadržala je i slične proporcije, s prednjim delom koji je snažno inspirisan manjim Adamom. Zapravo razlike su uočljive tek kada se stave jedna pored druge prethodna i aktuelna verzija, kada do izražaja dolaze elegantnije forme potonje. Uprkos tome, atraktivnost joj nije jača strana, čak i kada se radi o karoseriji s troje vrata, s izuzetkom sportske OPC, koja je ukinuta prošle godine.

Pored nje, Opel, ili bolje rečeno grupacija PSA, koja je u međuvremenu postala vlasnik, izbacila je iz ponude i odlični trocilindarski 1.0 T (pred kraj teksta možete pročitati i kratka zapažanja o njemu), kao i dizel agregate. Ostadoše tako samo benzinci, i to, u zavisnosti od tržišta, slabašni četvorocilinarski 1.2/70, 1.4 od 75 i 90 ks (bez turbo punjača), kao i još jedan 1.4 T od 100 i 150 ks.

Dočepali smo se upravo poslednjeg, koji Opel ugrađuje u Corsu GSi, a koja je zamenila famoznu OPC od 207 ks. Pitate zašto? Jednostavno, zbog cifre 174!? E da, 174 grama emisije CO2 po pređenom kilometru, tako da su potencijalni kupci ove Corse, pored osnovne cene od nekih 24.000 evra, morali platiti još citavih 7.340 evra takozvanog „malusa“ (eko kazna). Bezmalo jednu trećinu cene! Uostalom, Corsa OPC nije jedina, gotovo u isto vreme konkurentski Clio RS i Peugeot 208 GTi, isto tako su povučeni, za razliku od Fieste ST 1.5/200 ks. Ova se zahvaljujući novom trocilindarskom agregatu izvlači sa samo 800 evra malusa, koliko treba i ovde predstavljenoj Corsi GSi 1.4 od 150 konja.

OPC je mrtav, živeo GSi

Preuzevši bezmalo sve estetske atribute sportske OPC, GSi deluje veoma atraktivno. Sva sreća nema tu nista kič i neukusno, jednostavno laki tjuning koji je uspešno distancira od standardnih verzija, zasnovan na modifikovanom prednjem odbojniku s lažnim umecima od „karbona“ (plastika), „suknjici“ na pragovima, povećem spojleru pri vrhu vrata prtljažnika i naplacima od 18 cola. Kroz njih proviruju atraktivne crvene kočne čeljusti, ne bi li još više istakli sportsku notu, koja je donekle prigušena gledano od pozadi. Umesto dvostrukog završetka izduvnih cevi, kao kod OPC, ovde je samo jedna, doista hromirana i solidnog kalibra.

Osim toga, u standardno sivoj boji, sportski atributi ne dolaze toliko do izražaja, kao kod recimo žute ili drečavo plave, tako da je ova Corsa prošla više manje neopaženo kod prolaznika i komšijskih pubertetlija. Tim bolje po diskreciju, jer kada se baci pogled kroz prozor, odnosno otvorena vrata, fantastična školjkasta Recaro sedišta odmah daju želju da se smesti u njih. Od crne kvalitetne kože, udobna i dovoljno široka za korpulentnije putnike, poseduju povrh svega i električne grejače, toliko neophodne u hladna jutra. Jedina mana je što nisu u serijskoj opremi, želite li ih računajte na 2.000 evra više.

Kao i u slučaju Fieste ST, vožene desetak dana ranije, jedan ovakav mališan distancira se od standardnih verzija s još par detalja, gde pre svega mislim na „mesnati“ sportski upravljač, podrezan odozdo, aluminijumske nožne komande i ručicu menjača, kao i izmenjenu grafiku instrumenata. Po svemu ostalom, enterijer je identičan višim završnim nivoima standardne Corse, koja je napravila veliki progres po pitanju kvaliteta, ukoliko hoćete i dizajna enterijera.

Peta generacija otvara dakle posve novo poglavlje, bez obzira što se naveliko oseća „parfem“ Adama. Ovo se pre svega ogleda u obliku upravljača i centralne konzole, u koju je uglavljen taktilni kolor ekran od 7 inča. Corsu karakteriše „čista“ unutrašnjost, lišena nepotrebnih dugmića i komandi. Iako je instrument tabla posve klasične koncepcije, preglednost i briga za detalje su za svaku pohvalu. Par reči zaslužuje i sama armatura, gotovo horizontalna, dubine pedesetak centimetara (mereno od dna vetrobranskog stakla). Podseća me na onu kod Citroena DS3, s plastičnom lajsnom koja se proteže po širini i izdubljenim prostorom ispred suvozača.

Vozačeva pozicija je veoma dobra, iako sportski, upravljač je velikog prečnika i postavljen je visoko, uz mogućnost podešavanja po dubini i visini. Milina za kolena korpuletnog vozača, koja nikada ne dolaze u kontakt s njim. Čak je i sedište moguće odgurnuti rekordno daleko, sve do sedalnog dela zadnje klupe.

U našoj smo se morali pošteno istegnuti da bismo dohvatili sigurnosni pojas, a sve zbog formi Recaro sediša. Za primer je i kvalitet materijala (mekana plastika na gornjem delu komandne table), kao i kvalitet izrade. Nažalost, Corsa 5 ne može iz svoje kože, s neizmenjenim međusovinskim rastojanjem ( samo 2,51 metar), unutrašnji prostor je posve prosečan.

U verziji s troje vrata (jedina raspoloživa uz OPC i GSi), posebno uz spomenuta Recaro sedišta, pristup zadnjoj klupi zaista nije jednostavan. Teško ih je odgurnutu ka napred i prolaz je nedovoljan, uz to, ne vraćaju se u zadati položaj. Karoserija s petoro vrata je znatno praktičnija, a osim toga, velika zadnja stakla se otvaraju, za razliku od vožene, gde su fiksirana i minijaturnih dimenzija.

Što se tiče prtljažnika, njegova zapremina iznosi 285 litara, što je jedva prosek u segmentu. Iako skroman, urađen je neverovatno pedantno, sa zatvorenim boksovima na bokovima i u zavisnosti od tržišta s rezervnim točkom u dnu. U našem slučaju podeljen je policom na dva nivoa, kako bi se dobio ravan pod obaranjem naslona zadnjih sedišta.

Spolja gladac, iznutra jadac

Kao što rekosmo, Corsa GSi pokupila je sve estetske elemente jednog rasnog sportiste, no u suštini ona to nije. Njeni konkurenti nisu dakle spomenuti Clio RS, 208 GTi, Fiesta ST, Polo GTi, Mini Cooper S…, čija se snaga kreće oko 200 konja. To će pre biti jedan Suzuki Swift 1.4 Sport/140, odnosno Seat Ibiza TSi/150 i Ford Fiesta 1.0 Ecoboost 140 ks.

E da, ovaj mali naduvenko poseduje „samo“ 150 ks, i pre svega obrtni moment ograničen na 220 Nm, koji razvija pri visokih 2.750 o/min. Radi se dakle o četvorocilindarskom 1.4 Turbo, pozajmljenom iz Astre, koji evidentno obezbeđuje dobre perfomanse, ne i izvanredne! Ništa ni od sportskog zvuka, jednostavno samo zareži kada se popne u visok režim rada, što je uostalom i neophodno želi li se dinamično voziti.

Pri nižim obrtajima se ne dešava ništa uzbuđujuće, a da bih dokazao pojedinim učesnicima u saobraćaju koji su pokazivali želju da se nadmeću, često sam morao „prešaltovati“ ga u dva, ukoliko ne i u tri stepena niži prenos.

Uostalom i cifre govore same za sebe, umesto nekih 6 sekundi do 100 km/h, koliko treba malim „otrovnim“, Corsa GSi ubrzava za 9 sekundi. Šteta, jer je šasija predviđena uz znatno snažniji agregat (između ostalog spuštena za 10 milimetara), i kao takva odlična za sportsku vožnju.

Prednji trap je evidentno veoma precizan, dok je zadnji „mobilan“, i kontrolisano proklizi u krivini kada je preteruje sa brzinom. I gume su na nivou očekivanja, Michelin Pilot Sport, dimenzija 215/40 ZR18, prosto se lepe za podlogu, čak i po kiši.

Sve je popraćeno snažnim kočnicama (četiri diska, prednji ventilirajući prečnika 308 milimetara), što će reći da je Corsa GSi u svakom pogledu sigurna. Još da je mekše trimovana, odnosno udobnija, čak bih je mogao i preporučiti za svaki dan, odnosno duža putovanja. Ovako, ograničena je za mlađe vozače sa zdravim leđima, kojima opruge s hodom od par centimetara ne odvaljuju bubrege.

S navedenim gumama i naplacima, gotovo je nemoguće popeti se na trotoar i ne oštetiti ih, sve vreme test vožnje spuštao sam prilikom parkiranja desni retrovizor, kako kojim slučajem ne bih dotakao ivičnjak. U protivnom, ispupčeni aluminijumski naplaci odmah se „naoštre“.

U ovakvim oklonostima računajte na potrošnju od preko 10 litara, odnosno na 8 litara na auto-putu. Ukupni zabeleženi prosek iznosi 8,4 litra. Na francuskom tržištu kataloška cena iznosi 20.700 evra (uz malo cenkanja lako se obori za oko 15 %), suma za koju dobijete ne preterano bogato opremljeno vozilo. Podrazumeva se da su svi aktivni i pasivni sistemi uračunati, kao i automatski klima uređaj, senzori za parkiranje napred i pozadi s kamerom, sistem multimedija s ekranom od 7 inča, bi-ksenon farove.., ali se recimo i dalje otključava i startuje „po starinski“, klasičnim ključem.

Doplaćuje se i za Opel Eye (sistem čita saobraćajne znakove, opominje kada se napusti saobraćajna traka i upozorava vozača da se previše približio vozilu ispred), naplatke od 18 cola, sistem Opel On Star (Wi-Fikonekcija) i već spomenuta Recaro sedišta. Da ne dužim, nakon sedam dana druženja s Corsom GSi moram reći da me nije oduševila. Uostalom, kako je ni nema u ponudi na našem tržištu, sumnjam da će je neko od vas čitalaca „pazariti“, za razliku od standardnih Corsi. Ruku na srce, osnovni agregat 1.2/70, kao ni 1.4 od 75 i 90 ks, nisam vozio, za razliku od 1.0 T/115 i 1.3 CDTi/90, te ću vam preneti nekoliko zapažanja, ukoliko se kojim slučajem zainteresujete za polovnu Corsu sa ovim agregatima.

Tri cilindra puna kapa

Dakle, prvi navedeni 1.0 T ničim ne odaje svoje poreklo (na fotografijama karoserija s petoro vrata i klasičnim sedištima), jedino se pri najvišim obrtajima može prepoznati karakterističan promukli zvuk trocilindraša. Kako je i izolacija dobra, praktično je nečujan u nižem režimu rada i pri konstantnoj brzini. Iako je slabiji od Fordovog 1.0 Ecoboost (verzija od 125 ks, poseduje 200 Nm obrtnog momenta), sa 115 ks i 170 Nm obezbeđuje dovoljno dinamičnu vožnju.

No za razliku od Fieste, koja poseduje petostepeni menjač, uz ovu Corsu inaugurisan je novi šestostepeni, precizan i prijatan za rukovanje. Zahvaljujući njemu, kao i turbo punjaču, koji obezbeđuje 90% maksimalnog obrtnog momenta pri samo 1.400 o/min, elastičnost je iznenađujuća, do te mere da se po gradu može voziti u petom stepenu prenosa.

Uz lako stopalo na gasu zadovoljiće se potrošnjom od samo 5 litara, uz prosečno zabeležnih 7,2 litra. Dobre performanse (10,3 sekunde do 100 km/h i maksimalna brzina od 195 km/h) prati i ubedljivo ponašanje na putu. Izuzmemo li platformu, Opelovi inženjeri izmenili su praktično sve. Navedimo kruću šasiju, niže težište za 5 milimetara u poređenju s Corsom 4, novo ogibljenje i upravljanje, širi trag točkova.., što se i te kako oseća za upravljačem. Progres je evidentan, stabilna u svim okolnostima, s preciznim upravljanjem i snažnim kočnicama (diskovi na zadnjim točkovima), Corsa je najzad postala zabavna za vožnju.

Što se tiče dizela, iako se sve ređe sreće u segmentu, Corsa ga je ipak posedovala. Blok 1.3 CDTi razvijen je u dve verzije, od 75 i 90 ks. Opel je međutim morao poraditi na ovom „antičkom“ četvorocilindarskom agregatu (nove brizgaljke, turbo…), koji nam je odavno poznat iz Fiatovih modela. Rezultat je vredan hvale, osim toga, prošao je EVRO 6 norme, sa skromnih 87 g/km CO2.

Po startovanju, i dalje je evidentno da se radi o jednom dizelu, te iako su vibracije obuzdane, nivo buke je i dalje povišen. Doista ne kao pre, da bi porastom radne temperature postao prihvatljiv. Potom, iznenađuje dobrom raspoloživošću, čak i ispod 1.500 o/min. U obrtaje se penje brzo, energično, turbo s promenjvom geometrijom „duva“ veoma snažno. Zahvaljujući maksimalnom obrtnom momentu od 190 Nm, elastičnost motora je isto tako za pohvalu, tim bolje, jer Corsa nije u pero lakoj kategoriji.

Stara platforma, preuzeta iz Fiat Punta, uzima svoj danak, tako da je vožena Corsa teža za oko 150 kilograma od konkurenata. Opel navodi podatak od 1.200 kilograma za 1.3 CDTi, no realno ima dobrih stotinak više. Nažalost, ovaj motor uparen je sa samo petostepenim ručnim menjačem, na svu sreću dovoljno preciznim i prijatnim za rukovanje. Uprkos njemu, pa i težini, potrošnja je rekordno niska, sa samo 4,6 litara u proseku! Performanse su mu logično inferiornije od 1.0 T/115, do 100 km/h ubrzava za 12 sekundi, a maksimalno može da dohvati 185 km/h. Sve u svemu, oba motora se mogu preporučiti, no kako u zemljama EU danas beže od dizela kao đavo od krsta, polovna Corsa CDTi često je jeftinja od benzinske…

Rezime

Ukoliko bi na kraju trebalo izvesti neki zaključak, posavetovao bih zainteresovane da sačekaju potpuno novu, šestu generaciju Corse, koja se očekuje na jesen. Kao što rekosmo, biće postavljena na platformi najnovijeg Peugeota 208, te samim tim lakša za nekih 10 % od sadašnje. Po ugledu na 208 biće ponuđena i 100 % električna vezija od 136 ks, a ukoliko je verovati glasinama, nešto kasnije i znatno snažnija električna OPC, a perfomansama sličnim konvencionalnoj varijanti. Živi bili pa je videli i provozali…

Tekst i fotografije: Perica Rajković

Uredio: Pavle Barta

	Dobre strane:
	Stil kao OPC verziji, vozna dinamika, Recaro sedišta, pozicija za upravljačem, ergonomija
	Loše strane:
	Posve prosečne performanse, težina, praktični aspekt karoserije s troje vrata, skroman prtljažnik, cena

(6721)