Samovozeći automobil ruske kompanije uspešno prevalio test rutu dužine 2.500 kilometara
Prema navodima zvaničnog saopštenja za javnost koje je izdala kompanija StarLine, autonomni automobil je kompletirao vožnju testnom deonicom između Sankt Petersburga i Kazanja, koja je duga oko 2.500 kilometara. Građani četrnaest ruskih gradova, kao i učesnici dva međunarodna događaja, bili su u prilici da uzmu učešće u test vožnji, dok su stotine korisnika druđtvenih mreža bili u prilici da u živom prenusu prate zbivanja i novosti sa događaja koji je organizovala kompanija StarLine.
Vozilo je uspelo da dostigne brzinu od oko 80 km/h tokom ovog putovanja. Shodno tome, pretpostavka kreatora samovozećeg automobila da se ono može kretati brzinom višom od 40 km/h, što je označeno kao gornji limit tokom ranije održane eksperimentalne vožnje na Krimskom mostu, je dobila svoju potvrdu u realnim okolnostima.
“Tokom putovanja, sistem je funkcionisao stabilno i pouzdano, uspešno se suočavajući sa lošim kvalitetom saobraćajne signalizacije, i povremenim odsustvom linija koje odvajaju saobraćajne trake,” rekao je Boris Ivanov, direktor Smart Driverless Car projekta koji je organizovala kompanija.
Važno je napomenuti da su dva kontrolna režima primenjena u samovozećim automobilima StarLinea, koji su koristili nivo 3 autonomne vožnje. Prvi režim se odnosi na kontrolu kretanja kroz saobraćajnu traku. StarLine detektuje saobraćajne situacije i određuje kojom saobraćajnom trakom će se vozilo kretati. To se postiže korišćenjem sistema vizuelnog nadzora koji kontroliše situaciju i proračunava rutu na koju usmerava vozilo. Video kamere i radari služe kao senzori u ovom režimu vožnje.
“Drugi režim autonomne kontrole vozila, koji je trenutno subjekt unapređenja, dozvoljava vozilu da se kreće čak i u odsustvu putne signalizacije. Isto se odnosi i na loše vremenske prilike, kao i na drumove koji su opterećeni saobraćajem a na kojima se nalaze brojne prometne i rizične raskrsnice, povrh svega,” nastavio je Boris Ivanov.
Profesionalci kompanije StarLine trenutno razvijaju visoko precizne putne mape sa prelomnim tačkama koje su generisane korišćenjem principa GPS navigacije, kako bi se unapredilo funkcionisanje automatskog kontrolnog sistema. Lokacija vozila na mapi se određuje oslanjajući se na veoma precizan prijemnik satelitske navigacije, inertni navigacioni sistem i odometriju.
Tokom krstarenja tokom unapred određene putne rute, vozilo konstantno nadzire i analizira saobraćajne okolnosti, a ukoliko prepozna određenu prepreku, ponašanje vozila se prilagođava aktuelnom trenutku. Sistem vizuelnog nadzora, svetlosni detektori i radari se koriste kako bi se analiziralo okruženje.
“Trenutno, vozila putuju bez putnih mapa ili planirane rute na putu do konačne destinacije. Sistem zahteva angažman operatera. Nekada je neophodno da se promeni smer vozila na raskrsnicama, ili prilikom uključenja ili isključenja sa autoputa. Prikupili smo podatke kreacijom putnih mapa i automatizacije ruta tokom putovanja, u cilju prevazilaženja problema,” rekao je Andrej Alekeev, razvojni inženjer projekta.
Operater je upravljao neimenovanim vozilom na najzahtevnijim delovima rute, kao i u gradskom saobraćaju, kako ne bi bila ugrožena bezbedonsna pravila.
AutoRepublika
(387)