Zanimljivost dana: Legendarni autobus GM PD-4501 Scenicruiser
U svetu autoprevoznika u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) teško da postoji veće ime od Greyhounda. Oni ne samo što su imali najveći udeo na tržištu u vreme kada avionska industrija još nije bila značajna, već se u filmovima često mogla videti i scena kako mlade osobe stižu u Holivud koristeći Greyhound autobuse, sa željom da postanu sledeće velike zvezde. Greyhound je stekao ovakav imidž zahvaljujući posebnoj vezi sa proizvođačima autobusa, a možda najpoznatiji od njih je bio PD-4501 Scenicruiser koji je razvio General Motors (GM).
Početkom 1950-ih godina avionska industrija se razlikovala u velikoj meri, a Greyhound kontaktira svog najpoznatijeg partnera GM i naručuje novu seriju autobusa na dva sprata. Iako ova ideja nije bila nova i španski proizvođač Pegaso je imao u serijskoj proizvodnji još krajem 1940-ih godina, Greyhoundova potez je bio specifičan po tome što niko ranije nije posedovao tako velike proizvode namenjene transportu na dugačkim relacijama. Naime, autobusi na dva sprata su uglavnom bili rezervisani za kratke, gradske vožnje.
GM-ov prvi pokušaj je bio GX1 prototip koji je u velikoj meri ličio na čuvene gradske autobuse iz Londona, ali je Greyhound odbio ovaj pokušaj. Autobus je ipak bio previsok do te mere da nije mogao da uđe u ni u jednu garažu, a kako je vozačeva pozicija bila na drugom spratu tako ni sama vožnja, upravljanje autobusom nije bilo lako, to jest idealno.
Onaj drugi prototip (GX2) je bio dosta obećavajuć i samo zadnje dve trećine autobusa su imale drugi sprat. Na taj način ispod drugog sprata bi se nalazili kupatilo i prostor za torbe, a serijski model je bio gotovo identičan. Iza vozača su se nalazila deset sedišta, a na drugom spratu još 33. Takva pojava je bila nečuvena na američkom tržištu i Greyhound je uspeo u svom pokušaju da privuče pažnju svojom pojavom. GM će kasnije na sličnoj bazi razviti i legendarnu “Buffalo“ ponudu autobusa za razne kompanije.
Scenicruiser nije bio bez mane, a ona se odnosila na mehaniku. Naime, kompanija u tom momentu nije posedovala moćniji agregat od 4,7-litarskog dizela sa četiri cilindra i samo 190 konjskih snaga, a Scenicruiser su pokretala dva takva motora.
Greyhound je zahtevao moćnije motore, ali GM nije bio voljan da ih razvije. To će u velikoj meri oštetiti vezu između dve kompanije, posebno kada proizvođač nije bio voljan ni da razvije modernije menjače od trostepenih manuelnih koje je ugrađivao godinama. Rani primerci su imali i dosta problema sa kvačilom pa je GM kasnije bio primoran da povuče gotovo sve jedinice i pod fabričkom garancijom izvrši veće korekcije.
Do ranih 1960-ih godina Greyhound je već postao većinski vlasnik kompanije Motor Coach Industries u Kanadi čime je samostalno mogao da proizvodi autobuse, a GM ostaje bez ključne mušterije. On uskoro gasi diviziju namenjenu proizvodnji međugradskih autobusa i kocentriše se samo na gradske. Tokom 1961. godine samostalni proizvođač Marmon-Herrington je kupio 22 razbijena Scenicruisera i restaurirao ih, uz ugradnju modernijih 9,7-litarskih dizel agregata.
GM je proizveo 1.001 Scenicruisera, a Greyhound ih je povukao iz upotrebe posle 1975. godine. Oko 200 jedinica je preživelo do današnjeg dana, a posebno su popularni kao klasici. Većina vlasnika ih prerađuju u kampere, a nije retkost ni da mnogi muzički bendovi koriste Scenicruiser za potrebe putovanja. To se posebno odnosi na Mission Mountain Wood Band koji koristi jedan od modela iz 1950-ih godina sa prevaljenih preko dva miliona milja (3,2 miliona kilometara) na satu.
Zoran Tomasović
(1318)
