1. Home
  2. Life
  3. Biznis
  4. WLTP doneo povećanje prodaje ali ne i zarade
WLTP doneo povećanje prodaje ali ne i zarade
0

WLTP doneo povećanje prodaje ali ne i zarade

335
0
Podelite sa prijateljima:

Na jedno pitanje u vezi sa uticajem WLTP-a na evropsko tržište, stigao je odgovor: broj registracija u avgustu je porastao, a u manjoj meri i u julu, dok su proizvođači ubrzano radili da reše pitanje nesertifikovanih vozila do 1. septembra.

U avgustu je broj novih registracija porastao za 49 odsto u Španiji, 40 odsto u Francuskoj, 25 odsto u Nemačkoj, 23 odsto u Velikoj Britaniji, 9,3 odsto u Italiji (u godini u kojoj je generalno došlo do pada) i 53 odsto u Belgiji.

U avgustu po običaju dolazi do slabije prodaje, ali bez obzira na to, sezonski korigovana stopa prodaje (SAAR), porasla je na neverovatnih 18,4 miliona vozila u avgustu, sa prethodnih (odličnih) 14,7 miliona u julu.

Prodajne brojke mogu da se zahvale kombinaciji značajnih popusta za privatne i flotne kupce, i nečemu što IHS Markit naziva „taktičkim registracijama“, što znači da prodavci i proizvođači registruju vozila da bi se izborili sa rokom. Dok je za očekivati da proizvođači slave ovakav porast prodaje, realno stanje stvari je takvo da je veliki broj automobila prodat sa minimalnom ili nikakvom zaradom.

„WLTP efekat“ je naročito izražen u Španiji, gde je po analitičarima IHS Markita, broj flotnih registracija skočio za 86 odsto a onaj u okviru rent-a-car flota 82 odsto. Na registracije prodavaca se odnosilo oko 20.000 vozila, što je tek nešto ispod 20 odsto u odnosu na ukupnu mesečnu prodaju.

WLTP je, kao što je poznato, na snagu stupio 1. septembra 2017. za nove modele a 1. septembra 2018. za postojeće modele. Razlog uvođenja nove procedure je da se izjednače rezultati testiranja sa rezultatima iz realnog saobraćaja. Mnoge kompanije imaju teškoća da dobiju licence za sve modele i njihove varijante, s obzirom da WLTP testiranje iziskuje mnogo više vremena u odnosu na NEDC.

Tokom avgusta, prodaja automobila u Evropi je na putu da poraste za 4,8 odsto. Međutim, to će se teško materijaliziovati iz brojnih razloga, kažu analitičari. Pod jedan, veliki popusti tokom jula i avgusta, kao i subvencije, privukli su veliki broj kupaca u prodajne salone, koji bi inače čekali septembar, kada se pojavljuju noviji modeli. Pored toga, ove jeseni će biti dosta pregovora između kupaca i prodavaca gde će u centru pažnje biti kupovina ranije registrovanih primeraka.

„Avgustovska dešavanja će verovatno doneti i nešto slabije performanse na nekim tržištima u mesecima koji slede, naročito ako su kupci zainteresovani za neki primerak koji pripada ranije registrovanom lageru“, kaže Jan Flečer iz IHS-a. IHS Markit prognozira da će ove godine prodaja automobila na evropskom tržištu porasti za samo 1,1 odsto, s tim što će se usporavanje nastaviti i tokom 2019. Još jedna poznata analitička kompanija, LMC Automotive, očekuje rast od 1,5 odsto.

Nejasno oporezivanje na osnovu emisije izduvnih gasova

Sledeće pitanje je kako će dvadesetak evropskih zemalja, koje će uvesti oporezivanje na bazi emisije izduvnih gasova, računati rezultate dobijene iz WLTP testova. Procene EU i analitičara sugerišu da će brojke vezane za emisiju ugljen-dioksida porasti za oko 10 odsto u proseku, mada se zapravo neće povećati količina štetnih gasova. Razlog je taj što će oporezivanje i dalje biti bazirano na NEDC brojkama, koje moraju biti „povezane“ sa WLTP rezultatima za starije modele (o čemu smo nedavno pisali), a brojke iz „povezanih“ rezultata su veće u odnosu na one iz „čistog“ NEDC-a.

Evropska unija je saopštila da će novi standardi vezani za emisiju izduvnih gasova biti neutralni po pitanju prihoda, ali mnoge zemlje nisu objasnile na koji način će prilagoditi skalu oporezivanja da bi to postigle.  Za sada, Nemačka i Finska su saopštile da će WLTP rezultati biti iskorišćeni za oporezivanje počev od 1. septembra, a Finska će nastojati da izbegne bilo kakva povećanja, tako što će prilagoditi obrazac oporezivanja. Uticaj će biti zanemarljiv u Nemačkoj, gde „porez na ugljenik“ iznosi 2 evra po gramu u slučaju da emisija iznosi preko 95 g/km.

Međutim, nedavna studija Autoviste otkriva da bi porez u Francuskoj mogao da se poveća za nekoliko hiljada evra za automobile srednje klase i iznad, ukoliko se budu koristile WLTP brojke. Ako se u obzir uzme ova doza  neizvesnosti, indikativan je ovonedeljni izveštaj informativne TV mreže BFM, koja je saopštila da su francuski proizvođači odlučili da u avgustu „registruju sve što se kreće“.

Takođe, LMC je ove nedelje sugerisao da je razlog za avgustovski porast prodaje taj što su mnogi privatni, a posebno flotni kupci, želeli da se vežu za pripadajuće oporezivanje bazirano na emisiji izduvnih gasova. „Racionalni kupci su obavili kupovine pre uvođenja višeg oporezivanja, tamo gde je ono povezano sa emisijom ugljen-dioksida“, kaže LMC. Ova agencija je takođe istakla da bi jedan od razloga za relativno mali napredak u Italiji tokom avgusta, mogla da bude činjenica da na Apeninskom poluostrvu nema poreza zasnovanog na emisiji izduvnih gasova.

Ukoliko pogledamo još dalje napred, krajnji rok za uvođenje WLTP-a u segment lakih komercijalnih vozila je 1. septembar 2019. Za pretpostaviti je da će proizvođači izvuči lekcije iz ovog leta, kao i da već rade na sertifikaciji novih i postojećih modela, značajno pre isteka roka.

Još jedna velika verovatnoća se dotiče toga da će se potrošači suočiti sa čitavim spletom različitih brojki od kojih „boli glava“, i da će morati da se nose sa tim „loncem“ skraćenica i akronima u narednih par godina. Počev od 1. januara, proizvođači automobila su dužni da navode i NEDC i WLTP rezultate do kraja 2020. na svojim potvrdama o usaglašenosti u prodajnim salonima, na „onlajn“ konfiguratorima i na oznakama o energetskoj efikasnosti.

Izvor: ANE

Priredio: Pavle Barta

(335)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments