U istorijskim knjigama je ostalo upisano da je kralj Aleksandar ubijen 9. oktobra, 1934. godine u Marselju tokom zvanične posete Francuskoj.
Atentator, Vlado Černozemski, pripadnih Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije (VMRO), je usmrtio kralja i francuskog ministra inostranih poslova Luja Bartua u saradnji između ustaša i VMRO sa ciljem da otcepe Hrvatsku i Makedoniju od Kraljevine Jugoslavije.
Na dan posete kralja je dočekao domaći automobil Delage. Iako je originalno planiran zatvoren i potpuno blindirani automobil, odluka da se koristi kabriolet je navodno donesena upravo od strane spomenutog ministra inostranih poslova Bartua. Kralj je pri ulasku u automobil navodno rekao francuskom kolegi da je takav automobil idealan za atentat, posebno zato što je već obavešten da će tako nešto biti pokušano, a i ostatak same organizacije je bio smešan.
Delage je trebalo da bude „opkoljen“ sa šest motocikala, ali su ga na kraju pratila samo dvojica policajaca na konjima koji nisu imali ni vatreno oružje već samo sablje. Policija na trotoaru je bila leđima okrenuta publici pa u tim uslovima Černozemskom zaista nije bilo teško da priđe automobilu i upuca kralja.
U vreme atentata, Delage je još uvek pripadao francuskoj vladi, ali su oni smatrali da bi automobil ipak trebalo da završi u Jugoslaviji kao bitan deo istorije. Iz tog razloga, Delage je doniran Vojnom muzeju u Beogradu 1936. godine i tu je opstao sve do kraja Drugog svetskog rata. Po nekim pričama, najbolje godine za ovaj automobil su bile tokom okupacije nacista kada je o njemu vođena velika briga.
Dolaskom komunista na vlast situacija se potpuno promenila. Delage je izbačen iz muzeja i prepravljen u lagano komercijalno vozilo, a zatim dugo godina kortišćen kao teretno vozilo u obnovi zemlje. Komunisti nisu mogli da izbrišu nekadašnju monarhiju, ali su odlučili da je pokažu u što negativnijem svetlu. Delage je sada prevozio burad sa pomijama od neutrošene hrane u Domu Armije.
To je trajalo svega nekoliko godina i automobil brzo nije bio u voznom stanju. Dugo godina je stajao na otpadu blizu Kalemegdana gde su sa njega skidani vredni delovi. Tu je ga je primetio i Bratislav Petković, vlasnik i direktor Muzeja automobila u Beogradu, a on je uspeo da preuzme farove i sačuva ih do današnjeg dana.
Njegova konačna sudbina je predmet nagađanja, a trag mu je gubi početkom 1960-ih godina. Eksperti se slažu da je verovatno završio u presi kada je njegov životni vek prošao, a kao poslednja lokacija evidencije se spominje Loznica.
Zoran Tomasović
(1487)
