Ulsan – “Hyundai grad” mračne perspektive

“Hyundai mi je bio sve. Osećam se beznadežno”

Nekada prosperitetni industrijski centar Južne Koreje i Azije generalno, danas je pogođen masovnim gubitkom radnih mesta, iseljavanjem beznadežnog stanovništva i stopom samoubistava koja je u porastu. Na mnogo načina, izazovi sa kojima se danas sreće Ulsan, refleksija su sličnih problema koji su tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, pogodili američki Srednji zapad.

Pojedini eksperti i istaknuti pozavoci industrije upozoravaju da je Ulsan, dom najvećeg svetskog brodogradilišta i najvećeg kompleksa za proizvodnju automobila, polako postaje južnokorejski “Rust Belt” (pojas nagrižen rđom) u nastajanju, što je termin koji se koristi da se opiše beznađe u kojem se našao američki Srednji zapad, suočen sa industrijskim propadanjem i iseljavanjem stanovništva.

Sve je brojnija mladež koja u potrazi za radnim angažmanom, sreću traži u drugim krajevima Koreje i sveta, pa tako Ulsan postaje grad sa najbržom stopom starenja sttanovništva u zemlji. Tako barem kažu podaci kojima raspolaže korejski Zavod za statistiu.

Danas u Ulsanu živi 1,1 miliona ljudi, odnosno četiri puta više nego 1970. godine. Međutim, po prvi put od tada, 2016. godine se smanjio broj stanovnika, uprkos trendu prirasta broja ljudi na nivou cele države.

Nastajanje industrijskog diva

Legendarni preduzetnik i poslovni čovek Čung Ju-jung je osnovao Hyundai Motor sa sedištem u Ulsanu 1967. godine. Hyundai Heavy, angažovan u industriji čelika, registrovan je šest godina kasnije, odnosno 1973. Na ovaj način, stekli su se svi preduslovi da se desi neizbežno. Nekada malo ribarsko selo, poznato po lovu na kitove, postalo je ogroman “Hyundai grad”.

Tokom prethodnih decenija, mnogi su u potrazi za dobro plaćenim poslom, naseljavali Ulsan. Hyundai im je pružio mnogo. Dobre plate, krov nad glavom, brojne povlastice. Dominacija Hyundaija je i dalje izražena. Radnici u sivim kombinezonima i uniformama voze automobile ove marke, kupuju u radnjama koje drži Hyundai, žive u apartmanima koji su u vlasništvu Hyundaija. Kada nastupi neki zdravstveni problem, radnici se leče u bolnicama pod kontrolom Hyundaija. Čak i njihova deca pohađaju škole i univerzitete koje je osnovao Hyundai.

Kolo sreće se okreće

Na početku sunovrata, Hyundai Heavy rasprodaje imovinu. Tako je na listu za prodaju dospeo i kompleks u kojem radnici obitavaju. Na prodaju je i kompleks koji su za potrebe boravka korisitili značajni klijenti poput British Petroleuma ili kompanije Exxon Mobil. Ovaj kompleks su pored gradskih kuća, činili još i tereni za golf, bazeni, škola…

Kada se Li Dong-hi naselio u Ulsanu, kako bi svoju karijeru nastavio u kompaniji Hyundai Heavy Industries, pre pet godina, brodogradilište je radilo danonoćno, a tamošnji radnici su imali tri puta veću platu od prosečne zarade južnokorejskog trudbenika.

Ali, u januaru ove godine, 52-godišnji Dong-hi je postao jedan od 27.000 radnika i podizvođača koji su dobili otkaz od strane svoje kompanije, Hyundai Heavy. Podatak o broju radnika koji su ostali bez posla u ovom industrijskom divu, odnosi se na period između 2015. i 2017. godine, a on je samo posledica pada tražnje za plovilima.

Kako bi bili u prilici da ipak izdržavaju porodicu, supruga Lija je prihvatila posao u kompaniji koja je dobavljač, snabdevač komponentama Hyundai Motora, i to za minimalnu, zakonom garantovanu zaradu. Lijeva dvadesetogodišnja ćerka, koja je upisala univerzitet pod okriljem kompanije Hyundai Heavy, nadala se da će je sačekati posao u Ulsanu, neposredno po sticanju fakultetske diplome. Sada, ona traži posao u drugom gradu.

Posrnuće Ulsana se možda i najbolje ogleda kroz situaciju kroz koju prolazi porodica Li. Kineska konkurencija je ubitačna, visoki troškovi radne snage, kao i neodmerena zavisnost od uspešnosti poslovanja samo jednog industrijskog konglomerata – Hyundaija, učinila je Ulsan izrazito ranjivim u odnosu na zbivanja na svetskom i lokalnom tržištu.

Generacije radnika Hyundaija, poput Lija, omogućile su transformaciju i podizanje iz pepela Južne Koreje, nakon razarajućih posledica Korejskog rata (1950 – 1953.). Zahvaljujući njima, korejska jugoistočna luka, Ulsan je 2007. godine, proglašena za najbogatiji grad u državi.

Odsustvo želje da se preuzmu poslovni rizici, ziheraška poslovna politika i promene na globalnom tržištu, dovele su do toga da Hyundai, kao konglomerat a ne samo proizvođač automobila, izgubi korak sa inostranom konkurencijom.

Južnokorejski fokus ka izvozu je doneo titulu četvrte najveće ekonomske sile Azije, ali je isto tako učinio privredu ove zemlje ekstremno ranjivom na protekcionističke mere koje su u zamahu u brojnim, svetski snažnim ekonomijama.

“Hyundai mi je bio sve. Osećam se beznadežno,” izjavio je Li u svom stanu u kompleksu za radnike Hyundai Motora, na deset kilometara udaljenom od fabrike za proizvodnju automobila.

Stopa samoubistava u porastu

Eom Sun-ui vodi radnju koja prodaje pirinčanu testeninu, a nalazi se u naselju koje je blizu sedišta kompanije Hyundai Heavy. Sada je radnja uglavnom pusta, a brojni ekspres restorani u kojima su se radnici hranili su zatvoreni.

“Onako kako Hyundai posluje, tako i mi imamo uspeha, ili smo bez posla. Kako Hyundaiju sada ide loše, mi sastavljamo kraj sa krajem,” rekla je ona.

Ulsan je prethodne godine učestvovao sa 12% u izvoznim rezultatima Južne Koreje, a to je najniža stopa od 2000. godine, dok je rekordna bila 2008., sa oko 19%. Ove podatke je obezbedila korejska Uprava carine.

Dok je ova stopa u padu, u porastu je broj samoubistava, a ako se analizira populacija između 25 i 29 godina starosti, onda je Ulsan neslavni korejski lider po ovom parametru.

Univerzitetska bolnica grada Ulsana, kojom upravlja niko drugi do Hyundai Heavy, zabeležila je 182 pokušaja samoubistava u prvoj polovini godine, spram prošlogodišnjih 150.

Policijska uprava Ulsana je izdala instrukcije taksi vozačima da ljude ne ostavljaju u blizini novosagrađenog mosta u gradu, s obzirom na to da se samo tokom jednog meseca, troje ljudi bacilo sa mosta, direktno u smrt.

“Ljudi su verovali da ukoliko naporno rade, da će doći do blagostanja. Tako su i decu učili. U duhu: samo ti budi najbolji student, sve te čeka čim dobiješ diplomu,” kaže Park Sang-hun, zvaničnik Centra za prevenciju suicidnosti. “Kakva je situacija danas, na granici beznađa, mnogi biraju ekstremna rešenja, poput samoubistva.”

Nakon brodograditelja sada su u strahu i zaposleni u proizvodnji automobila

Nakon masovnih otkaza zaposlenim u sektoru brodogradnje, radnici angažovani na proizvodnji vozila su ubeđeni da su oni sledeći na redu.

Hyundai Motor je već preselio deo proizvodnje u inostransvo, a interne prognoze kažu da će udeo lokalno proizvedenih vozila marke Hyundai, pasti na samo 37%. Ovaj podatak posebno dobija na težini ukoliko se zna da je 2004. godine, čak 80% proizvedenih Hyundaija sišlo sa korejskih proizvodnih traka.

Rukovodici kompanije smatraju iseljavanje proizvodnje apsolutno neophodnim. Razlozi se kriju u visokim cenama radne snage kao i u snažnim sindikalnim organizacijama.

Međutim, radnici osnovano iznose svoje viđenje i tvrde da je najveći deo krivice na rukovodstvu koje je propustilo da predvidi eksploziju tražnje u krosover segmentu na američkom tržištu. Oni takođe navode da je uprava veoma spora u praćenju trenda tranzicije ka električnim vozilima.

Izvor: Reuters

Priredio: Zvezdan Božinović

(1162)