Lada Niva – Heroj Sovjetskog Saveza

Za Ruse se kaže da su veoma dobri u proizvodnji alkohola i vojne opreme, ali jedna kategorija u kojoj se nikako nisu mogli pohvaliti su svakako bili automobili.

Iako je Sovjetski Savez napravio neke velike korake u razvijanju automobilske industrije posle Drugog svetskog rata, većina takvih proizvoda su bili ništa više nego kopije zapadnih proizvoda – pre svega onih iz Italije. Ali krajem 1970-ih godina domaći proizvođač AvtoVAZ je predstavio novu Ladu Nivu i istorija nikada više nije bila ista.

Situacija posle rata

U periodu posle Drugog svetskog rata, komunistička vlast je uložila velike napore da sve veći broj građana bude u stanju da poseduje lični automobil. Oni u predratnom periodu su uglavnom bili kopije zapadnih vozila i izuzetno skupoceni, tako da su uglavnom političari i policija mogli da ih priušte.

Prvi ruski narodni automobil je bio GAZ Pobeda, na kome je rad počeo još tokom ratnih godina, a tokom 12 godina proizvodnje je prodato 235.999 primeraka. Dok navedena cifra možda nije preterano velika, Pobeda je u tom momentu bio najprodavaniji automobil u Sovjetskom Savezu. GAZ je zatim predstavio još jednu ikonu sovjetske industije i to popularnu Volgu, ali kupovna moć je još uvek bila relativno mala da bi dozvolila prosečnom građaninu da poseduje nov automobil. Sovjeti su zatim odlučili da se obrate zapadu i to državi gde je komunistička vlast bila relativno jaka.

AvtoVAZ

Posle kraće pretrage izbor je pao na Italiju i nije bilo potrebno mnogo vremena da se dve komunističke vlade dogovore. Na obali reke Volge je počela da niče nova fabriku u koju je investirano oko 800 miliona dolara, a izbor imena je pao na AvtoVAZ (Volzhsky Avtomobilny Zavod ili Fabrika Automobila Volga).

Glavni cilj je zahtevao proizvodnju narodnog automobila koji bi za Sovjete predstavljao ono šta je Volkswagen „buba“ bila za Nemce, odnosno Citroen 2CV za Francuze. Prvi automobil novonastalog AvtoVAZ-a je bio VAZ 2101, sovjetska verzija popularnog Fiata 124 koji je samo tri godine ranije proglašen za automobil godine u Evropi. Iako su dva automobila dizajnerski delovala identično, među njima je bilo značajnih razlika. Pre svega, italijanski motor je zamenjen ruskim, ogibljenje je podešeno za viši klirenas (pošto mnogi putevi u Sovjetskom Savezu još uvek nisu bili asfaltirani), a iz istog razloga i limarija je bila deblja. AvtoVAZ nije smeo da prodaje 2101 u istim državama gde je Fiat već prodavao 124, ali to nije bilo bitno i do 1973. godine godišnja isporuka je već dostigla cifru od 600.000 primeraka. U ponudu je kasnije uvršćen i skuplji VAZ 2103, kao i VAZ 2106, a kompanija podiže godišnju proizvodnju na 1,5 miliona primeraka, što je ovu fabriku učinilo trećom najjefikasnijom na svetu. Od 1973. godine AvtoVAZ je počeo i sa izvozom, a dok su domaći proizvodi bili poznati pod Žiguli oznakom, za one koji su završavali izvan Sovjetskog Saveza je bilo rezervisano Lada ime.

Planovi o terencu

Dok su Fiatovi klonovi relativno dobro obavljali posao za sve one kupce koji su živeli u gradovima, veliki deo Sovjetskog Saveza je i dalje bio prekriven udaljenim selima gde Žiguli, kao i konkurenski Moskvič i Zaporožec, jednostavno nisu imali šanse. Premijer Aleksej Kosigin je uputio AvtoVAZ-u i AZLK-u (proizvođaču Moskviča) zahtev da mu proizvedu Renault 5 na šasiji Land Rovera, što je označilo da je takav terenac morao da bude robusan da savlada sve terenske uslove, ali u isto vreme i da bude dovoljno civilizovan da za njim postoji potražnja.

U navedeno vreme u svetu nije postojalo mnogo takvih vozila sa izuzetkom spomenutog Land Rovera i nekoliko Jeep modela. Domaći UAZ je proizvodio neke terence upravo u Sovjetskom Savezu, ali su oni bili rezervisani isključivo za vojsku.

Rani razvoj

Ako bismo morali da pronađemo prethodnika buduće Nive, onda moramo da izdvojimo malo poznatog sovjetskog proizvođača IZH, koji je 1974. godine debitovao sa prototipom pod kodnom oznakom 14. Ovaj mali terenac je imao izuzetno kratku šasiju, velike felne i gume i visok klirens, čime se pokazao idealan na svim terenima. Vozač je mogao da izabere da li će da koristi pogon na prednje, zadnje ili sva četiri točka, ali kako je IZH proizvodio samo automobile tako je i 14 ostao samo prototip. Nepoznato je koliko je AvtoVAZ bio upoznat sa ovim konceptom, ali buduća Niva će pratiti njegove mnoge karakteristike. Prvi AvtoVAZ-ov prototip je bio spreman početkom 1970-ih godina i po mnogo toga je ličio na američki Jeep. On nije imao vrata ili krov, a pokretao ga je maleni 1,3-litarski benzinski motor. Ovaj prototip se nije dopao političarima koji nisu želeli civilnu verziju vojnog proizvoda, a takođe im je smetao i slab motor.

Prototip dobija na snazi

Tokom 1973. godine je debitovao i drugi prototip koga je dizajnirao Valeri Pavlović. Ovaj mladi dizajner je dugo godina radio u kompaniji i dobio je naređenje da razvije vozilo koje neće biti samo Fiatova kopija. Po mnogim karakteristikama, ovaj prototip jeste ličio na Fiat posebno što su mnoge linije preuzete sa ranijeg VAZ 1101 koncepta (koji je opet bio razvijen na bazi Fiata 127), ali je već na prvi pogled delovao civilizovanije.

On je pružao dvoje vrata, zatvorenu kabinu i veći 1,6-litarski motor. Serijska proizvodnja je trebalo da bude spremna još 1975. godine, ali kako je iste godine debitovao novi VAZ 2106, kompanija nije imala prostor za još jedan model. Inženjeri su iskoristili ukazano vreme za dodatno testiranje u planinama Sibira protiv vojnog UAZ-a 469. U razvoju je učestvovao i Porsche i on je razvio određene delova prenosa na točkove. Paralelno sa AvtoVAZ-om, i Moskvič je dizajnirao terenski prototip pod kodnom oznakom 416, ali on nikada nije ugledao serijsku proizvodnju.

VAZ 2121

Serijski primerak je dobio zeleno svetlo za serijsku proizvodnju u aprilu 1977. godine i to pod dva imena. Model za domaće tržište je bio poznat kao VAZ 2121 dok su primerci za izvoz nosili Lada Niva oznaku („Niva“ na ruskom jeziku znači „teren“).

Reč je o prvom proizvodu AvtoVAZ-a koji nije bio klon Fiata, mada je Nivin motor bio zasnovan na onom koji su Italijani već proizvodili. Tokom prve demostracije, Niva se pokazala kao izuzetan terenac, sa maksimalnom brzinom od 130 km/h na neasfaltiranim putevima i mogućnosti da savlada uspone od 58 stepeni bez većih napora. Premijera u ostatku Evrope je zakazana za Salon automobila u Parizu 1978. godine, gde je publika primila Nivu sa oduševljenjem.

Nikada ranije nije postojao jedan terenac sa pogonom na sva četiri točka sa tako pristupačnom cenom i Niva će uskoro kontrolisati čak 40% tržišta u klasi. Ladin predstavnik će ostati na prvom mestu čak 15 godina najviše iz razloga što gotovo i nije imao konkurenciju. Od vozila sa pristupačnom cenom tu su bili Suzuki SJ 410 iz Japana i još jedan predstavnik Sovjetskog Saveza (Aro Series 10), ali nijedan od njih nije predstavljao ozbiljnijeg rivala. Na domaćem tržištu AvtoVAZ čak nije uspevao ni da napravi dovoljan broj primeraka pošto je prioritet ležao u izvozu.

Tehnički podaci

Niva je bila dugačka 3.740 milimetara, uz visinu od 1.640 milimetara i širinu od 1.680 milimetara. Težina od 1.150 kilograma je bila relativno mala, a pokretao je benzinski 1,6-litarski motor sa 76 ks i 126 Nm obrtnog momenta. Jedini menjač kao opcija je bio četvorostepeni manuelni uz kombinovanu potrošnju od 8,3 litra na 100 kilometara. Prednje disk kočnice su bile standardne kao i centralna blokada diferencijala.

Kao i većina proizvoda iz istočne Evrope, lista standardne i opcione opreme je bila izuzetno niska pa je kupac za ekstra novac mogao da dobije brisače na farovima i zadnjem staklu, zatim radio, maglenke i sigurnosni pojas na zadnjim sedištima. Tek sredinom 1990-ih godina Niva će dobiti i moderniju opremu kao što su klima i antilok kočnice.

Zapadni izvoz

Niva je zvanično debitovala u Velikoj Britaniji u novembru 1978. godine po početnoj ceni od 4.098 funti. Sovjetski predstavnik je imao samo dva rivala u tom cenovnom rangu i to Subaru Leone (3.990 funti) i Daihatsu F20 (3.949 funti). Motor magazin je prvi imao priliku da se upozna sa Nivom i imao je samo reči pohvale. Britanci su imali određene kritike na račun enterijera, ali po pitanju terenskih mogućnosti samo značajno skuplji Land Rover je mogao da parira. Zanimljivo je da je kompanija radila i na vojnoj verziji pod VAZ 2122 Reka oznakom, a iako je prototip dobio zadovoljavajuće ocene Crvena Armija ipak nije želela da odreši kesu.

Auto-moto sport

Tokom ranih 1980-ih godina Niva se oprobala i u auto-moto sportu. Novonastala Rally Raid divizija je postala ikona za terensko trkanje. Sovjetski terenac je dominirao do te mere da je čak i čuveni Formula 1 vozač Džeki Iks vozio Nivu u ovom šampionatu. Mnogi samostalni tjuneri su takođe debitovali sa svojim verzijama. Lada-Porsche, francuska firma koja se bavila uvozom ruskih automobila, je spremila Nivu Proto sa Porscheovim motorom od šest cilindara postavljenim pozadi, a i mnogi serijski modeli su se takmičili na čuvenom Pariz-Dakar reliju. Većina njih je uspela da završi trku i da se pokaže relativno dobro u svojim klasama.

Prve promene

Tokom 1985. godine, Niva je dobila svoje prve promene u vidu petostepenog manuelnog menjača. Iako je on poboljšao ekonomičnost, ovaj detalj će nastaviti da bude ključna mana do današnjeg dana. Problem leži u podatku da je menjač originalno dizajniran za modele sa pogonom na zadnje točkove pa je samim tim bučan uz velike vibracije.

Francuska firma Wassermann je predstavila i kabriolet dve godine ranije pod Plein Soleil oznakom dok je u Britaniji debitovala specijalna Cossack verzija.

Tokom 1980-ih godina je origanizovano i specijalno takmičenje pod Nivalp oznakom u kojem su mnogi lični vlasnici imali priliku da se takmiče u francuskim, švajcarskim i italijanskim Alpima.

Novi motori

Prva generacija Nive je zvanično opstala u proizvodnji do 1993. godine, kada je debitovala osvežena generacija pod kodnom oznakom VAZ 21213. Njena glavna promena je stigla u vidu novog 1,7-litarskog benzinskog motora koji je razvijen specifično za ovaj model. On ne samo što je povećao snagu na 80 konja, već je zamenio i zastareli karburator sa direktnim ubrizgavanjem goriva.

Iste godine je predstavljena i produžena verzija pod kodnom oznakom VAZ 2129, ali se proizvodila samo godinu dana i svi primerci su bili rezervisani za domaće tržište.

Usledio je i VAZ 2131 koji je bio relativno iste dužine kao i VAZ 2129 (za 800 milimetara duži od standardnog modela), ali je doneo zadnja vrata i nešto izmenjeno zadnje osvetljenje sa većim vratima gepeka. VAZ 2131 je pokretao veći 1,8-litarski motor sa 85 ks, ali zbog dodatne težine terenske mogućnosti su bile oštećene i popularnost među kupcima je bila minimalna.

Tokom 1999. godine, Niva dobija i svog prvi dizel motor zapremine 1,9 litara, isporučenim od Peugeota, sa 75 ks, ali ni on nije bio popularan zahvaljujući hladnim ruskim zimama.

Promena imena

Tokom 2006. godine Niva je promenila ime u Lada 4×4 pošto je pravo nad ovim imenom dobio General Motors tokom GM-AvtoVAZ saradnje. Treba spomenuti da se Niva pod licencom proizvodila i u Urugvaju od strane domaćeg proizvođača Bognora, a jedno vreme tokom 1980-ih godina i grčka firma Automeccanica je proizvodila svoje verzije.

Ikona

Zahvaljujući strožim sigurnosnim merama, Niva se više ne izvozi na tržišta zapadne Evrope, ali je u Rusiji i dalje dostupna kao terenac sa troje i petoro vrata i pikap. Preko nekih samostalnih firmi je moguće uvesti Nive i u ostatak sveta, mada je konkurencija danas veća nego ikada pre pa je samim tim potražnja minimalna.

Ipak, Niva je verovatno najbolji pokazatelj šta može da se desi kada Rusi odluče da naprave automobilsku ikonu. Na početku naše liste smo spomenuli alkohol i oružje, a sada definitivno možemo da dodamo i Ladu Nivu.

Zoran Tomasović

(5179)