Porodični automobili: SUV protiv minivana

Mada se u kategoriju porodičnog automobila i te kako mogu podvesti i veće limuzine i karavani, ipak se u poslednjih petnaestak godina ustalilo mišljenje da su za familijarni prevoz najbolji SUV ili minivan modeli.

Zapravo, minivanovi su nažalost vrsta u izumiranju. Kako ona stara izreka kaže, dok jednom ne smrkne, drugom ne svane. Pad popularnosti minivanova počeo je krajem devedesetih godina prošlog veka, kada ujedno počinje uspon i SUV klase. Stoga je početkom aktuelne decenije došlo do laganog transformisanja minivan automobila u SUV modele, sve u skladu sa tržišnim trendovima. Ipak, minivanovi su i dalje prisutni na tržištu i predstavljaju veoma racionalno rešenje kada se govori o porodičnom automobilu.

Minivan – mane i vrline

Zarad svrsishodnosti govorićemo o modelima C i viših segmenata. Dakle minivan je zamišljen kao idealno porodično vozilo, što u suštini u većini slučajeva i jeste, no naravno da ovaj tip automobila ima i svojih mana.

Pogon na prednje točkove je danas standard kod većine minivan modela. Nekada davno pojavljivali su se dodatno povišeni automobili ovakvog tipa, kao što je recimo bio Renault Scenic 4×4, ali je danas to postala prava retkost.

Pogonski sklop – kao i kod ostatka moderne automobilske industrije, jedan blok nalazi primenu u najmanje pet različitih modela, iako često nije namenjen za upotrebu u većim vozilima. Danas se u ponudi agregata kod minivanova može naći sve i svašta od malolitražnih turbo pogonskih jedinica do V6 motora. Ipak, četvorocilindarski turbo dizelaši su najpopularniji u Evropi. Što se tiče transmisije, u zavisnosti od proizvođača i motora, u ponudi su manuelni (mada sve ređe) i automatski menjači. Hibridni modeli su uveliko u ponudi, a biće interesantno videti tranziciju minivana sa SUS agregatom ka električnom motoru.

Vozna dinamika – ne mora biti toliko loša, ali ne očekujte sportske performanse. Minivan je namenjen za porodičnu upotrebu, a oni koji su većih gabarita se najbolje snalaze na dugim krstarenjima. Zanošenje u krivinama je tipična odlika, te se vožnja treba prilagoditi mogućnostima vozila.

Tri reda sedišta – veće familije koje imaju i po sedam članova uz pomoć troredne konfiguracije sedišta mogu se lako smestiti u minivan. Ipak valja naglasiti da je poslednji red sedišta namenjen samo maloj deci, kao i da se upotrebom sva tri reda prtljažnik najčešće smanjuje na minimum.

Prostranost je jedna od ključnih odlika minivanova. Unutar vozila ima mnogo prostora čak i u vozilima B i C segmenta, te neće biti uobičajenog gužvanja po sedištima. Praktični džepovi i različite ostave omogućavaju bezbrižno odlaganje stvari za veću porodicu, ali minivanovi novije generacije sve više koketiraju sa SUV stilom, što se donekle odražava i na manjak praktičnih ostava u samom automobilu. Osim toga jedna od glavnih odlika je i veliki prtljažnik, te putovanje sa većom porodicom neće biti problem.

SUV – vrline i mane

Najveći trend u automobilskoj industriji ima kratko ime – SUV. Gotovo da nema proizvođača koji u svojoj gami ne poseduje bar jedan ovakav model. Od glomaznih i terenski nastrojenih vozila SUV modeli su prešli dug put do automobila koji sa asfalta skreće jednom ili dva puta godišnje, kada se krene na prvomajski uranak, ili na skijanje.

Osim toga, SUV modeli napredovali su u svakom mogućem smislu, te su danas daleko upotrebljiviji i povozniji od svojih predaka. Takođe, u obzir ćemo uzeti samo modele C i viših segmenata, jer je apsurdno govoriti o SUV-u B segmenta kao porodičnom vozilu.

Pogon na sve točkove – pre tridesetak godina SUV model bez pogona na obe osovine bilo je skoro nemoguće pronaći. Vremena su se promenila, te moderni SUV-ovi mahom dolaze samo sa pogonom na prednje točkove. Ipak dobar deo njih nudi mogućnost integralnog pogona, ali najčešće uz veliku doplatu. S obzirom na to da su postali mahom „gradski momci“, većini modernih SUV modela to nije ni potrebno.

Pogonski sklop – tek ovde vlada veliko šarenilo. SUV klasa je toliko narasla da je dobila nekoliko podsegmenata, od kojih su neki posebno apsurdni. Danas se sa SUV modelima nude sve od malih trocilindarskih turbo agregata pa do W12 motora. Što se tiče menjača, manuelna transmisija polako odlazi u penziju, te se više pažnje poklanja automatskim menjačima.

Vozna dinamika – u ovom segmentu su moderni SUV modeli ipak neznatno ispred minivanova. Razlog tome je veoma jednostavan – u krosovere se mnogo ulaže, dok su monovolumeni postali „trinaesto prase“ u gamama proizvođača automobila. Diversifikovanjem SUV klase došlo je do stvaranja sportskih SUV modela kod kojih su performanse u prvom planu. Stoga je kod ovakvih automobila vozna dinamika izuzetno dobra (u poređenju sa monovolumenima, nikako sa sportskim sedanima), ipak to umanjuje udobnost unutar vozila, zbog tvrđeg trima. Zanošenje karoserije u krivinama je kod većine običnih SUV modela naglašeno, ali ne previše. Taman dovoljno da upozori vozača na limite takvog tipa vozila.

Tri reda sedišta – u poslednje vreme, veliki SUV modeli dobijaju kao opciju u treći red sedišta. Ono što smo rekli za minivanove, važi i ovde, na ta sedišta mogu se smestiti samo deca, a njihovom upotrebom bitno se smanjuje kapacitet prtljažnika.

Unutrašnjost vozila – ukoliko se radi o SUV modelu tradicionalnog „kockastog“ oblika, unutar vozila biće dovoljno mesta. Ako je pak u pitanju SUV novijeg dizajna, onda je po pravilu mesta unutar vozila manje, pogotovo na zadnjoj klupi. Ujedno ako je predmet razmatranja tzv. SUV-kupe, zbog padajuće linije krova danak plaća kako zapremina prtljažnika, tako i udobnost putnika na zadnjoj klupi. Prema pravilu ostava i pregrada u kabini je manje nego kod minivanova, ali u poslednje vreme dolazi do sve većeg približavanja između dve klase po ovom pitanju.

Sve što smo naveli u tekstu jesu opšta razmatranja između SUV i minivan tipa automobila. Pojedinačni modeli iz obe klase imaju svoje vrline i svoje mane, a poenta našeg kazivanja jeste da postoje realne razlike između ove dve kategorije vozila, pre svega uslovljene ekonomskom zakonitošću ponude i potražnje. Dok se u jedan segment ulažu ogromne sume novca poslednjih godina, drugi je vrsta u izumiranju, praktično „nužno zlo“ i „višak“. U prilog tome ide i zaključak da nova generacija SUV/krosovera generalno raspolaže za nijansu boljim voznim osobinama, što donedavno nikako nije bio slučaj. Provozati jedan Ford C-Max, pa nakon njega ući u Nissan Qashqai, jasno daje do znanja koliko je monovolumenska konfiguracija „prirodno“ naklonjenija asfaltu. Iz tog razloga, naš je stav da ukoliko određeni SUV/krosover nema pogon na sve točkove, reč je o čistom pomodarstvu, odnosno želji vlasnika da poseduje „džip“, koji će mu u zbiru izbiti više novca iz džepa zbog nešto više potrošnje prouzrokovane lošijom aerodinamikom, skupljeg redovnog održavanja, a i zamena pneumatika će biti prilično skuplja, nego što je to slučaj sa konvencionalnim pandanima. 

Priredio: Đorđe Platiša

(5672)