Diter Ceče na saslušanju povodom dizel skandala

Nemačko ministarstvo saobraćaja je ispitalo šefa Daimlera, Ditera Cečea, u vezi sa brojem Mercedesovih vozila koja treba da prođu odgovarajući tretman, odnosno uklanjanje ilegalnog softvera.

Proizvođač iz Štutgarta je pozvan na razgovor iza zatvorenih vrata, da bi odgovorio na pitanja u vezi sa „poništavajućim uređajima“, pronađenim u vanovima Mercedes-Benza od strane KBA.

Ovaj nemački saobraćajni organ je prošle sedmice naložio Daimleru da povuče model Vito pogonjen 1,6-litarskim dizel motorima, jer dotični agregat emituje nedozvoljen nivo štetnih čestica. Daimler je odgovorio da će se žaliti protiv odluke KBA, koja je klasifikovala softver kao nelegalan, pa čak i zatražiti pravdu preko suda, ukoliko to bude potrebno. Ipak, kompanija je saopštila da u potpunosti sarađuje s vlastima.

Nemački ministar transporta, Andreas Šojer, izjavio je da je Daimleru dat rok do 15. juna da izađe sa rešenjem za sporne Vito primerke, nakon „detaljne razmene informacija u vezi sa složenim tehničkim pitanjima“.

„Na sledećem sastanku za 14 dana, imaćemo iznesene konkretne rezultate“, dodao je Šojer u saopštenju.

Na pitanje kako je bilo na sastanku, Ceče je dao izjavu za Rojters: „Bio je to pozitivan razgovor. Videćemo se ponovo za 14 dana.“

Globalni proizvođači automobila se suočavaju sa oštrim regulatornim merama nakon što je Volkswagen 2015. godine priznao da je s namerom varao na testiranjima emisije izduvnih gasova.

Organi vlasti zaduženi za ekologiju su fokusirani na smanjenje razlike između nivoa zagađenja u realnom saobraćaju u odnosu na laboratorijske rezultate tokom testiranja.

Nemačko ministarstvo transporta je saopštilo da je Vito opremljen softverskim uređajem koji je sposoban da manipuliše sistemom filtriranja izduvnih gasova, koji je zasnovan na ubrizgavanju tečnosti na bazi uree, koja pomaže neutralizaciji štetnih azotnih oksida.

Istraga

Neki od modela Mercedes-Benza, uključujući i Vito, koriste dizel motore Daimlerovog partnera, Renaulta. Francuski tužioci su pokrenuli istragu protiv Renaulta januara 2017., nakon što je institucija koja štiti prava potrošača, DGCCRF, utvrdila da je softver motora sposoban da deaktivira funkcije protiv prekomernog zagađenja.

Daimler je prethodno izjavio da su Mercedesova vozila, koja su došla „pod lupu“ KBA, bila opremljena Renaultovim OM622 motorom, koji pogoni oko 1.000 Mercedes-Benz Vito primeraka u Nemačkoj.

Po evropskoj regulativi, proizvođači automobila su ti koji su odgovorni za legalnost homologacije svakog vozila kojeg prodaju, a ne snabdevači, čak i u slučaju da su motori i softver isporučeni od strane trećeg lica.

Daimler i Robert Bosch, koji snabdeva premijum proizvođača sistemima menadžmenta vozila, pod istragom su tužilaca u Štutgartu, zbog potencijalnog krivičnog dela.

Na pitanje da li su francuski inspektori dali neke informacije u vezi sa istragom Mercedesa, kancelarija štutgartskog javnog tužioca je saopštila da je u kontaktu sa stranim organima vlasti.

Renault je odbio da komentariše ovaj slučaj.

Daimler je takođe saopštio u ponedeljak da se Mercedesova vozila pogonjena Renaultovim motorima nisu prodavala u SAD, gde je sankcionisanje nelegalnih softvera oštrije, uz mnogo veće kazne nego što je to slučaj u Evropi.

Šta kaže evropska regulativa povodom ovoga? U Evropi, pravila u vezi sa korišćenjem sistema za filtriranje izduvnih gasova su „labavija“ nego u SAD, što proizvođačima automobila omogućava više manevarskog prostora kada je reč o isključivanju sistema prečišćavanja, ukoliko to za posledicu može imati „redukovanje oštećenja motora“.

Nemački Bild am Sonntag, bez navođenja izvora, objavio je da vlasti trenutno ispituju oko 40.000 Mercedes-Benz Vito vanova i 80.000 C klasa zbog mogućeg prisustva softvera, koji je dotičnim vozilima omogućio prekomernu emisiju polutanta bez detekcije.

Evropski proizvođači automobila su investirali ogromne sume u dizel motore, da bi na taj način smanjili flotnu emisiju ugljen-dioksida. Međutim, druga štetna jedinjenja su okrivljena za prouzrokovanje bolesti respiratornog sistema, a njih dizel motori emituju u većoj meri nego benzinski.

Ipak, nemačkim gradovima je dodeljena ingerencija koja podrazumeva zabranu starijih dizel automobila na ulicama, da bi nivoi zagađenja bili u skladu sa pravilima Evropske unije.

(636)