Iako je tokom svoje karijere bio poznat kao sportski Golf, Volkswagen Scirocco je uradio mnogo više za nemačkog proizvođača vozila nego što mu se odaje priznanje. On ne samo što je bio prvi automobil sa pogonom na prednje točkove koji je Volkswagen razvio, već se pojavio u prodaji šest meseci pre Golfa (čiju smo istoriju predstavili) i na taj način privukao veliku pažnju publike.
Tokom kasnih 1960-ih godina, Volkswagen je u Severnoj Americi bio na vrhuncu slave sa „bubom“, ali je na evropskom tržištu počeo da gubi korak za konkurencijom. Pod vođstvom Heinza Nordhoffa, osobe koje je digla kompaniju iz pepela posle Drugog svetskog rata, Volkswagen nije uspevao da pronađe dobitnu kombinaciju sa modernijim proizvodima. Nordhoff je izuzetno voleo strategiju „bube“ sa motorom postavljenim pozadi na vazdušno hlađenje, pa je nastavio da insistira na takvim proizvodima. Kada je Nordhoff iznenada preminuo u aprilu 1968. godine, Kurt Lotz je postao novi predsednik kompanije. U istom periodu, Volkswagen je mučio muku da pronađe uspešan proizvod pored „bube“. Type 3 i Type 4, koji su delili strategiju sa motorom pozadi na vazdušno hlađenje, su se prodavali izuzetno loše u Evropi i konkurencija je polako počela da preuzima tržište. Iz navedenog razloga, Lotz je krenuo sa velikim promenama. Najpre, on je zahtevao od Porschea da razvije novitet sa centralno postavljenim motorom koji će da zameni „bubu“ i Type 4, a uskoro je kupljen i NSU, koji je već imao gotov proizvod sa pogonom na prednje točkove, sa motorom napred na vodeno hlađenje poznat kao EA266. Ovaj automobil, K70, je planiran kao NSU, ali se na kraju u pojavio u prodaji kao Volkswagen.
Prelazak na prednji pogon
Međutim, Lotz nikada nije bio popularna figura među političarima (koji su imali komandu nad kompanijom) i do 1971. godine, njega je zamenio Rudolf Leiding, nekadašnji predsednik Volkswagena za tržište Brazila. Leiding je odmah ugasio EA266 projekat kada je shvatio da se publika sve više okreće automobilima sa pogonom na prednje točkove i sa motorom postavljenim napred, kao što su Morris Mini i Fiat 127. Iako je centralno postavljen motor imao svoje prednosti u auto-moto sportu, za uličnu upotrebu on je ipak bio bučan i donosio je veliku toplotu u kabinu. Uz to, prodaja Porschea 914 (koji je urađen u istom stilu) je bila toliko loša da je Leiding bio ubeđen da takav automobil pod Volkswagen oznakom nema smisla. On je brzo naredio razvoj automobila pod kodnom oznakom EA337. Ovaj automobil je trebalo da zameni „bubu“ i da donese inovacije kao što su pogon na prednje točkove i motor na vodeno hlađenje dok je dizajn preuzela čuvena italijanska kuća ItalDesign i legendarni Giorgetto Giugiaro.
Sportski model
Iako je zameni za „bubu“ svakako davan prioritet, Volkswagen je očajnički želeo da zameni još jedan automobil i to Karmann-Ghia. Predstavljen 1955. godine, Karmann-Ghia je bio prvi sportski model kompanije, ali je do kasnih 1960-ih svakako počeo da pokazuje godine. Ovaj automobil je dizajnirala Ghia dok je Karmann obavljao većinu proizvodnje, a kako je Volkswagen bio veoma zadovoljan obavljenim poslovom, on je pod svaku cenu želeo da nastavi saradnju.
Nemačkom gigantu je Karmann išao u korist iz još jednog razloga, a on je ležao u podatku da je ova kompanija i dalje trebalo da nastavi da proizvodi kabrio verziju „bube“. U svakom slučaju, razvoj EA337 prototipa, koji će kasnije da postane popularni Golf, je tekao bez većih problema. Iako će Golf kasnije da postane veoma uspešan, njegov razvoj je koštao kompaniju mnogo novca i 1874. godine, Volkswagen se našao u gubitku. Ovaj potez je koštao Leidinga svog posla, a novi predsednik Volkswagena, Toni Schmucker, nije želeo sportski automobil.
On pronalazi spasioca u Porscheu. Naime, dve kompanije su godinama radili na novom jeftinom Porscheu, koji će kasnije da postane 924, ali je ovaj model trebalo da se prodaje samo kao Volkswagen i Audi. Međutim, kako je Volkswagen ostao bez finansija nakon velikih investicija u Golfa, Porsche je ponudio 160 miliona maraka da otkupi pravo na 924, a Schmucker je očajnički prihvatio. Ovaj potez je dao Volkswagenu krila da pored Golfa razvije još jedan automobil na istoj platformi koji bi vremenom zamenio Karmann-Ghia. Kako je Golf trebalo da pruža pogon na prednje točkove, njegova tehnologija se činila modernom posebno u periodu ranih 1970-ih godina.
Vetrovi
Originalno planiran pod imenom Golf Coupe, novi Scirocco je dobio ime po jadranskim Sirocco vetrovima i na taj način je pratio Golfovu strategiju (koji je dobio ime po Gulf vetrovima).
Za dizajn se postarao Giorgetto Giugiaro, legendarni italijanski dizajner, koji je takođe dizajnirao i Golf, ali dizajnerska sličnost između dva automobila gotovo i nije postojala. Naime, dok je Golf pružao nešto civilizovaniji heč dizajn u verzijama sa troje i petoro vrata, Scirocco je od samog početka namenjen kao sportski kupe sa ciljem da privuče mlađe kupce.
Publika se složila da on izgleda značajno bolje, a iz navedenog razloga Volkswagen je odlučio da njegova promocija bude prva. Scirocco se zvanično pojavio u prodaji 1974. godine sa dva benzinska motora u opciji i to 1,1 litra sa 49 ks i 1,5 litara sa 69 ks, a oba motora su prenosila snagu na prednje točkove preko četvorostepenog manuelnog menjača.
Kao i Karmann-Ghia, koga je Scirocco na kraju zamenio, proizvodnju je odvijala čuvena nemačka firma Karmann, pa je samim tim kvalitet bio veoma visok. Scirocco i Golf su odlično primljeni na domaćem tržištu od strane kupaca i Volkswagen se uskoro nije mogao braniti od armije zainteresovanih. Za 1975. godinu prodaja je proširena i na Severnu Ameriku, gde je jedini motor kao opcija bio 1.7 l sa 74 ks. Ovi modeli su pružali i novi petostepeni manuelni menjač, a iako se u ponudi našao i automatik sa tri brzine, on je bio retkost među kupcima.
Iste godine kada je Volkswagen napisao istoriju predstavljajući Golf GTI na evropskom tržištu 1976. godine, Scirocco je takođe dobio ovu opciju. Nemački inženjeri su na njemu radili još od početka 1970-ih godina, ali ideja nije otišla dalje od prototip faze zbog teške finansijske situacije kompanije. Međutim, kada su Golf i Scirocco postigli veliki uspeh, Volkswagen je tražio način kako da zadrži medijsku pažnju i našao ih upravo u sportskom modelu.
GTI
Na prvi pogled Scirocco i GTI se nisu značajno razlikovali, ali su mehaničke promene bile više nego velike. Za početak, one su startovale sa modernijim 1,6-litarskim motorom od 110 ks, koji je originalno zamišljen za Audi 80, što je bilo više nego dovoljno za ovaj 845 kg težak heč. Da bi ostatak automobila parirao motoru, ogibljenje je detaljno podešeno, čime je visina vozila spuštena za oko 20 milimetara. Iako je GTI bio bučan i neudoban, njegove performanse su bile pozavideće. Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo devet sekundi uz maksimalnu brzinu od 182 km/h. Neki mediji su uspeli da smanje ubrzanje na samo 8,2 sekunde, što je bilo brže nego značajno skuplji Datsun 280ZX i Porsche 924.
Ono šta je bilo možda još bitnije je da GTI nije izgubio praktičnost standardnog Sciroccoa, što nije uvek bio slučaj sa sportskim automobilima. Ukoliko vozaču nije smetala buka i neudobnost, GTI je mogao da služi i kao porodični automobil. Tu je bila još jedna pozitivna karakteristika, a to je cena. Naime, sa početnom cenom od 13,850 maraka, GTI je koštao 5.000 maraka manje nego najbliži rival po performansama.
Zanimljivo je da Golf GTI nije debitovao u Severnoj Americi sve do 1983. godine, ali se Scirocco GTI pojavio u prodaji iste godine kada i u Evropi. Da bi udovoljio probirljivim Amerikancima, GTI je dobio udobnija sedišta i nešto izmenjeno oslanjanje. Američka verzija je takođe dobila i novi 1.8 l sa 90 ks, a kada se pri tom doda da je ovaj automobil bio i za 64 kilograma teži nego evropski, niko sigurno nije bio iznenađen oštećenim performansama. Sa ubrzanjem do 100 km/h za 9,7 sekundi i maksimalnom brzinom od 180 km/h, američki GTI je i dalje bio brži nego Pontiac Trans Am sa 5,0-litarskim V8 motorom, a sa cenom od ispod 8.000 dolara je takođe bio i jeftiniji. U samom početku, GTI je zatekao konkurenciju na spavanju, ali u roku od nekoliko godina su debitovali i Ford Escort XR3, MG Metro, Lancia Delta, Peugeot 205 GTi i Renault 5 Alpine.
Druga generacija
Scirocco prve generacije je opstao u prodaji sve do 1981. godine, a u tom periodu širom sveta je prodato 504.153 primerka. Nešto izmenjena druga generacija je debitovala iste godine na Salonu automobila u Ženevi. Ovaj put za dizajn se postarao Volkswagenov lični tim, koji više nije želeo da traži pomoć od Italijana dok se Karmann i dalje postarao za proizvodnju.
Linije su sada bile značajno aerodinamičnije, plastika je zamenila hrom, a enterijer je bio prostraniji. Mehaničkih promena nije bilo, pa je tako Scirocco nastavio da pruža identične benzinske motore kao i prethodnik, ali je najviše pažnje privukla sportska 16v verzija. Predstavljen 1986. godine za američko tržište, 16v je bio zamena za GTI i pokretao ga je 1,8-litarski motor sa 123 ks. To je bilo dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za ispod osam sekundi i maksimalnu brzinu od preko 200 km/h, što su za svoj period bili fantastični rezultati. 16v je opstao u proizvodnji samo godinu dana pre nego što se Scirocco povukao iz Severne Amerike, mada je proizvodnja nastavljena u Evropi sve do 1992. godine. Iako napredna, druga generacija nije uspela da ponovi uspeh prethodnika i u 11 godina je prodato 291.497 primeraka.
Njegov duhovni naslednik, Volkswagen Corrado, je opstao u prodaji do 1995. godine, ali o njemu ćemo posvetiti posebnu priču tako da ovaj put nećemo ulaziti u detalje.
Treća generacija
Taman kada je publika polako počela da zaboravlja Scirocco, Volkswagen je predstavio treću generaciji 2008. godine. Identično kao pre, i moderni Scirocco je delio identičnu PQ35 platformu sa Golfom, a njegova pozicija na tržištu je ostala neizmenjena u odnosu na 35 godina ranije. Scirocco je i dalje bio značajno više sportski model nego Golf, a mogao se dobiti bogatom ponudom motora. Spomenućemo da je vrh prodaje činio Scirocco R sa 2,0-litarskim turbo motorom od 265 ks, a to je dovoljno za ubrzanje do 100 km/h za ispod šest sekundi. U ponudi su takođe bila i dva dizela za sve one koji su želeli ekonomičnost, a moćniji od njih je razvijao 168 ks. Ova generacija je takođe imala i svoje sportske uspehe, posebno na 24 časa Nirburgringa, a zanimljivo je da Volkswagen nije imao planove da prodaje Scirocco Mk3 u Severnoj Americi gde nije želeo da pravi konkurenciju veoma popularnom Golfu GTI.
Scirocco se proizvodio do 2017. godine, kada je ponovo ukinut, bez najave naslednika.. On možda nije napravio revoluciju kao Golf, ali je postigao mnogo više za Volkswagen. On je naterao publiku da primete moderne proizvode kompanije u vreme kada su mnogi smatrali da je Volkswagen nesposoban da se pomeri od „bube“. Ako ni zbog čega drugog, samo zbog toga on zaslužuje svoje mesto u istoriji.
Zoran Tomasović
(2938)
Prelep auomobil. Nadam se da cu uskoro imati pare da kupim neki polovni iz trece generacije.
Moram primetiti da druga generacija dosta lici na Volksvagen Polo prve generacije onaj u kupe verziji.
Ja bih Vam toplo preporucio modele iz 2009-2017 posto sam ja vlasnik jednoga od tih.Verujte mi nikad dosta adrenalina, samo cu vam reci da mnogo trose.