Retro stil u modernoj automobilskoj industriji i njegova budućnost

Može li retro stil odoleti zubu vremena i navali elektrifikacije?

Početkom trećeg milenijuma počeo je strahoviti ubrzani razvoj tehnologije koji je neminovno uticao i na automobilsku industriju. Veliki proizvođači lutali su sa stilom novih modela tražeći dobitnu kombinaciju u činilo se tada već prezasićenom tržištu. U doba kada su dizajneri verovali da je sve što se nudi samo déjà vu, došlo je do blagog zaokreta ka klasičnim automobilima i retro stilu.

Kako im i samo ime kaže, klasični automobili imaju neprolaznu lepotu, koju će teško koji moderni modeli ikada doživeti. Upravo zbog ove činjenice, ali i zbog toga što je dobar deo ovih automobila i dalje bio prisutan na ulicama, čelnici vodećih evropskih, kao i američkih kompanija odlučili su da se posvete retro stilu.

Povratak u prošlost

Početkom dvehiljaditih na tržište stigao je veći broj neoretro modela. Volkswagen je još pre toga, 1997. godine predstavio novu Bubu koja se i danas nalazi u serijskoj proizvodnji. Mada je nova Buba ličila na nekadašnji “narodni automobil” u pitanju je bio potpuno drugačiji, znatno moderniji model. Ipak, nova Buba nikada nije doživela komercijalni uspeh izvorne Bube, i danas broji svoje poslednje dane na tržištu.

BMW je 1994. godine preuzeo Rover grupu, koja je zvanično ugašena 2000. godine, a jedini preživeli brend iz te grupacije ostao je Mini. S obzirom na to da se Mini Mark VII proizvodio sve do oktobra 2000-te godine, rukovodstvo BMW-a odlučilo je da zadrži retro stil, ali tehnološki unapredi novi Minijev automobil koji je poneo ime Mini Hatch. Proizvodio se od 2001. do 2006. godine i doneo je britanskom proizvođaču veliki komercijalni uspeh. Šta više, prodaja je toliko dobro išla da su poslovično obazrivi Nemci već 2005. godine investirali više od 100 miliona funti u pogon u Oksfordu.

Nakon prvobitnog uspeha Mini je nastavio da se oslanja na kombinaciju retro stila i moderne tehnologije, uz podršku patrona BMW-a, i i dalje beleži dobre prodajne rezultate pogotovo na razvijenim tržištima Zapadne Evrope, i naravno u domicilnoj Velikoj Britaniji.

Ako neko pravi listu automobilskih ikona, a na njoj nema mesta za Fiat 500 odnosno “fiću” nešto sa njim nije u redu. Fiat je, doduše pomalo kasno, 2007. godine revitalizovao model 500. Kao i VW pre njega, Fiat je odlučio da novi “fića” ipak dođe sa pogonom na prednjim točkovima.

Od trenutka kada se pojavio opet na tržištu Fiat 500 je apsolutni bestseler u Evropi. Kombinacija praktičnosti i šarmantnog dizajna pokazala se kao dobitna. Fiat 500 je uz model Panda neprikosnoveni lider u prodaji u svom segmentu u Evropi, i ne postoje ni najmanje indicije da će doći do većih promena što se toga tiče.

Američki proizvođači

Otprilike u isto vreme kada i u Evropi, američki automobilski proizvođači osetili su “zamor” tadašnjih aktuelnih dizajnerskih rešenja i okrenuli se ka slavnoj prošlosti. Naravno, pogleda li se malo bolje američka automobilska industrija uvideće se da je najprepoznatljiviji proizvod sa ovog kontinenta tzv. muscle car.

Amerikanci su počeli da vraćaju izgled muscle car modelima kakav su imali šezdesetih i početkom sedamdesetih godina. Velika trojka iz Detroita vratila se korenima i preformulisala svoje modele kao što su Mustang, Camaro i Challenger. Čini se da je upravo povratak retro stilu dodatno pogurao prodaju navedenih modela, te je danas Mustang jedan od najprodavanijih sportskih automobila na svetu.

No, nisu samo muscle car modeli doživeli retro reinkarnacije. Ford se vratio modelu Thunderbird 2002. godine, Chevrolet je plasirao retro kamionet SSR 2003. godine, dok je jedan od rodonačelnika retro talasa u SAD bio hot rod Plymouth/Chrysler Prowler. Zajedničko za nabrojane modele jeste da nisu imali dobar komercijalni rezultat, te su brzo otišli u prošlost.

Posebno veliko razočaranje predstavljao je povratak imena Pontiac GTO. Iako su svi očekivali da će ovaj automobil znatno podsećati na originalni model, dogodilo se suprotno. Novi GTO nije ni nalikovao na predaka, čime je razočarao ogromnu masu ljudi, i veoma brzo završio neslavnu karijeru.

Budućnost retro stila

Mada je u jednom trenutku delovalo da je retro stilu odzvonilo, činjenice ipak upućuju na drugačiji zaključak.

Osim što se nekolicina navedenih modela poput Minija, Fiata 500 i Mustanga iz godine u godinu sve bolju prodaju u prilog retro stilu ide i nadolazeća elektrifikacija. Naime, više nema nikakvih sumnji da će automobilska industrija polako prelaziti na upotrebu električnih motora.

Prednost električnih automobila je što dosadašnja dizajnerska pravila koja su bila neophodna za modele sa SUS motorima više ne važe, te je dizajnerima ostavljeno daleko više prostora.

Sa druge strane, u javnosti još uvek postoji otpor prema električnim modelima, te su se PR stručnjaci dosetili starog trika – retro stila. Odevanjem novih, elektromobila u prepoznatljiva odela, proizvođači se nadaju većoj prodaji.

Prvi je sa tim počeo BMW sa modelom i8. Hibridni sportski automobil je kako kažu Bavarci nastao kao omaž originalnom M1. Ne samo to, M1 je evidentno veoma uticao na izgled i8, čiji prednji deo automobila poprilično nalikuje na duhovnog pretka, a pogotovo liči ni BMW M1 Omage koncept iz 2008. godine.

Još jedan primer upotrebe retro stila kod električnih modela jeste Honda Urban EV. Pomenuti automobil jeste još uvek u konceptualnom izdanju, ali je Honda najavila da će od naredne godine početi da prima narudžbine za serijsku varijantu.

Zaključak

Dakle, retro stil će naravno i dalje opstati. Pored automobila kao što su Wrangler i G klasa koji su se tokom višedecenijskog postojanja toliko malo menjali, i čitavih brendova poput Minija koji zasnivaju svoj identitet na retro prikazu, nema sumnje da je budućnost ovakvog stila svetla.

Šta više, sa dolaskom novih električnih automobila, viđaćemo sve više retro modela na ulicama, samo što ih nećemo čuti. Jedno čulo će uživati manje nego što je naviklo.

Đorđe Platiša

(681)