Zašto su japanski polovnjaci najbolji?

Generalno gledajući, japanski automobili na našem tržištu polovnjaka nisu tako česti.

Razloga za to ima više. Čak i kada je reč o vozilima starije proizvodnje, vlasnici neće da ih se odreknu iz prostog razloga što su svesni da postoji raskorak između tržišne vrednosti vozila (suma koju mogu da dobiju za svoj automobil) i one „realne“. Ta realna podrazumeva činjenicu da „Japanci“ u odnosu na druge automobile izbijaju manje novca iz džepa, prvenstveno zbog svoje mehaničke pouzdanosti. Indikativno je da je na tržištu polovnjaka vlada „višak“ svih ostalih, uključujući francuske, italijanske i nemačke automobile.

Kako stvari stoje na globalnom nivou?

Nema mnogo razlike. Ponovo statistike pokazuju da su polovnjaci japanskog porekla najcenjeniji (ali ne i skupi, ali o tome nešto kasnije). Svakom kupcu, bez obzira da li kupuje novo ili polovno vozilo, u interesu je da potroši što manje novca a dobije što bolji automobil. To je ta dobitna formula na kojoj profitiraju polovnjaci koji dolaze iz „Zemlje izlazećeg sunca“.

Šta ih generalno krasi? Pored navedene legendarne pouzdanosti, relativno su dopadljivog dizajna, malo troše, raspolažu solidnim performansama i neverovatno su izdržljivi. Ko jednom poseduje japanski automobil, najčeše i ostaje tu kao kupac. Jasno je zašto se vlasnici „Japanaca“ teže odriču svojih ljubimaca nego vlasnici drugih marki. Ovde pragmatičnost odnosi pobedu nad „mašinama koje imaju dušu“, mada se i za mnoge japanske modele može reći upravo to – da imaju „dušu“.

Japan – automobilski behemot

Japan je kao zemlja najveći proizvođač automobila na svetu. Pogledajmo samo imena: Toyota, Honda, Nissan, Mitsubishi, Mazda, Subaru, Suzuki, Datsun, Isuzu, Mitsuoka.., a tu su i luksuzne divizije poput Lexusa, Infinitija, Acure…

Japanci su na najbolji način pretočili svoj mentalitet u automobilsku industriju. Preciznost, svrsishodnost, upotrebljivost, pouzdanost, sve to krasi njihova vozila. S  obzirom na to da ih krasi i skromnost, još uvek nisu uspeli da dostignu nivo „konzervativnog kičeraja“ nemačkih premijum modela,Odstupanja u kvalitetu su minimalna kroz dugi vremenski period, i kroz širok spektar dostupnih automobila, od onih najjeftinijih pa do skupocenih, što nije slučaj sa recimo nemačkom premijum konkurencijom, koja je u odnosu na Lexus i Acuru mnogo „kvarljivija“ roba.

Dostupni agregati i karoserijske konfiguracije na jedan pragmatičan način „popunjavaju“ tržišne zahteve na globalnom nivou. Obično ih prati vrhunska (i pouzdana) tehnologija i bogata osnovna oprema.

Japanci su potpuno obezvredili čuvenu maksimu da „za sve što valja treba i mnogo da se plati“. Oni nude visok kvalitet po niskoj ceni, bez obzira da li se radi o porodičnoj limuzini, praktičnom hedžbeku, sportskom modelu ili SUV-u.

„Nov automobil je najbolji automobil“ ne važi i za „Japance“

U Srbiji imamo hroničan problem sa finansijama, tako da za veliku većinu stanovništva, kupovina novog automobila predstavlja „misaonu imenicu“. Ipak, većina kupaca smatra i slaže se sa Henrijem Fordom, da je „najbolji automobil nov automobil“. Generalno, to verovatno i jeste tačno, međutim, praksa, kada je o japanskim vozilima reč, pokazuje nešto drugačije rezultate, posebno kada se radi o „Made in Japan“ proizvodima, jer Japanci možda najkvalitetnije održavaju svoje automobile na svetu, a uz to ne prelaze u proseku veliki broj kilometara.

Sve je započelo od jednog… Amerikanca

Činjenica je da najbolji automobili dolaze iz „Zemlje izlazećeg sunca“, činjenica je da su izgradili reputaciju pouzdanih proizvoda sa najboljim odnosom „uloženo-dobijeno“, bez obzira na cenu. Ipak, kako je sve to počelo? Proizvodne tehnike, potrebne da bi se dostigao sam vrh automobilske industrije, delom mogu da se zahvale pristupu, filozofiji i tehnikama američkog gurua kvaliteta, Edvardsa Deminga. Svojevremeno izignorisan od strane Detroita, Deming je ušao u saradnju s Japancima, pomogavši da njihova zemlja postane u jednom trenutku druga svetska ekonomija po snazi.

Sada, kada su japanski proizvođači izgradili fabrike u drugim zemljama, demonstrirali su pristup ostvarivanju vrhunskog kvalteta i preneli ga drugim narodima i kulturama. Na taj način, oni su stekli dodatno poverenje ogromnog broja kupaca.

Zašto su cene japanskih polovnjaka niske na globalnom planu?

Na kraju, hajde da uvidimo vezu između cene i kvaliteta japanskih polovnjaka.

Mnogi potencijalni kupci danas pretražuju internet u želji da pronađu automobil za sebe. Parametri su „niska cena“, „dobro održavanje“ i „automobil visokog kvaliteta“. Japanski polovnjaci su među najjeftinijim na tržištu (u globalnom smislu). Ono što je indikativno je da su često bogato opremljeni, što kupovinu čini profitabilnijom.

Ipak, ljudima najčešće nije jasno kako automobili, koji su u vrhunskom stanju, dokazanog kvaliteta, mogu da koštaju tako malo? Tri su razloga:

1. 1. 1. Cene automobila su najniže u Aziji.

      Dakle, cene japanskih vozila su najniže u azijskim zemljama. Kada je o Japanu reč, tek su tu niske. Razlog leži u tome što Japanci kupuju nove automobile čim izađe novi model. S obzirom na količinu polovnjaka (mahom u fantastičnom stanju), cene idu dole. Kupci žele što pre da se oslobode „starog“ vozila da bi kupili novo.

      2. Poseban japanski sistem kreditiranja

      Mada on ne može biti objašnjen u par reči, veoma je bitan u čitavoj priči. Pojednostavljeno, sistem omogućava da kupac priušti nov automobil upola cene. Evo kako to funkcioniše: Kupujete automobil koji košta 50.000 evra, sa preprodajnom vrednošću (nakon dve godine) od 50%. Kroz jedinstven japanski sistem kreditiranja, plaćate samo 25.000 evra za vozilo. Ovaj sistem pruža mogućnost da se odbije preprodajna vrednost automobila. Nakon neke dve godine, morate da prodate automobil dileru i uzmete novo vozilo na isti način. Iz ovog razloga se u Japanu veoma brzo akumulira ogroman inventar polovnjaka.

      3. Carine

      Ljudi širom sveta imaju teškoća prilikom uvoza luksuznih polovnjaka iz drugih zemalja. Postoje izvesne situacije gde su carinski troškovi mnogo veći od same cene vozila. Međutim, stvari stoje potpuno drugačije kada je reč o uvozu polovnih automobila direktno iz Japana. Za neke zemlje ne postoji bilo kakva uvozna taksa prilikom uvoza polovnog vozila iz Japana (volan na desnoj strani).

Rezime

Dakle, Japanci su u poslednjih nekoliko decenija razbili mnoge predrasude kada je o svetskoj automobilskoj industriji reč. Pokorili su najmoćnije, američko tržište, stvorili instituciju „vrhunske pouzdanosti“,  uz konstatan realan „marketing“ u vidu kamioneta koji se pojavljuju svuda gde „se puca“.

Kod nas, u premijum klasi, Lexus nije „pustio korene“. Krivica za to se u prvom redu odnosi na uvoznika i loše odrađenu promociju, ali i činjenicu da su Lexusovi automobili sa svojim hibridnim sistemima još uvek suviše napredni za naše tržište, u kojem „njegovo veličanstvo dizel“ još uvek suvereno vlada.

S druge strane, kada govorimo o velikoserijskim modelima, posebno na tržištu polovnjaka, indikativno je da velika većina ljudi ne želi da se odrekne svog (ispravnog i nehavarisanog) „Japanca“, upravo iz prethodno navedenih razloga.

Takođe, jedna od najvećih predrasuda, koja datira iz prošlog veka, je da su za japanska vozila „skupi delovi“. To je obična glupost, jer svakako u krajnjem zbiru, jedna Honda će mnogo manje koštati vlasnika, kada je o održavanju i amortizaciji reč, nego jedan Volkswagen ili Renault.

Pavle Barta                            

(43725)