Chevrolet Cruze Premier – Kakav deda, takav unuk

Pre nekoliko meseci sam imao prilike da provozam novi Chevrolet Malibu i iznenadilo me je koliko jeftino urađen, iako na prvi pogled deluje kao proizvod koji može da uđe i u premijum klasu. Međutim, Malibu je bio u jednom od osnovnijih paketa opreme pa je možda važilo nepisano pravilo “koliko para toliko i muzike“. Iz tog razloga, kada je stigao red da testiram novu generaciju modela Cruze za američko tržište, izabrao sam jedan od modela koji pruža gotovo sve šta se poželeti može. A onda sam shvatio da jabuka ne pada daleko od drveta…

Kratka istorija

Cruze je Amerikancima relativno nepoznat model i pojavio se u prodaji tek 2010. godine, kao zamena za zaboravljeni Cobalt (koji je bio zasnovan na zastarelom Cavalieru). Posle razočaravajućih godina sa kompaktima, novi General Motors je posle bankrota pokazao da ipak nije zaboravio da pravi solidne automobile. Daleko od toga da se Cruze mogao boriti sa liderima u klasi kao što su Honda Civic i Mazda3, ali u poređenju sa Cobaltom i Cavalierom je pružao solidan dizajn, veliki izbor opreme i kvalitetnije materijale. Kupci u ostatku sveta su mogli da biraju između sedana, heča i karavana, a Cruze se pokazao izuzetno popularnim u Kini, gde je 2014. godine oko 267.000 primeraka pronašlo kupce. Sa druge strane, Amerikanci su u ponudi imali samo sedan, ali to nije bilo bitno i 2014. godine Cruze izbija na odlično treće mesto u klasi (iza Honde Civic i Toyote Corolle) sa 273.060 zadovoljnih kupaca. Trenutna generacija je u prodaji od pre dve godine i trebalo je da nastavi sa uspesima.

Testirani model

Na mom testu se našao Cruze iz 2018. godine u Premier paketu opreme. U vreme pisanja ove priče on predstavlja najviši paket opreme (to će se uskoro promeniti, ali o tome malo kasnije) i odlikuje ga 1,4 turbo benzinski motor, automatski menjač i početna cena od 24.020 dolara.

Dizajn

Jedna od velikih novina sa novom generacijom je da je Amerikancima konačno dostupan i heč. Iako su sedani na ovom tržištu tradicionalno bolje prodavani, iz Chevroleta kažu da heč stil beleži godišnji rast prodaje od 9% i da to nije cifra koju su spremni na ignorišu. Bilo kako bilo, mora se priznati da Cruze izgleda odlično – možda i previše dobro da bi bio neki američki automobil. Naime, kada je originalno debitovao, neki su videli linije sa Opela, a drugi ipak blisku konekciju sa korejskim proizvođačima. To i nije daleko od istine, ali se mora priznati da pruža i mnoge američke detalje.

To se, pre svega, odnosi na podeljenu masku hladnjaka, koja je zaštitni znak Chevroleta već neko vreme. Sam prednji deo je inspirisan sa većim modelima Malibu i Impala, ali Premier i ne donosi onoliko promena koliko se očekivalo od tako skupog proizvoda. LED farovi i nešto agresivniji branici su dostupni i u jeftinijem LT-u, tako da jedinu karakteristiku koja razlikuje Premier predstavljaju 17-inčne felne. Velika preporuka važi za RS paket. On je opcija od samo 995 dolara, a sa njim stižu sportski branici i posebne 18-inčne felne sa kojima Cruze može proći i kao hot heč (iako je daleko od toga).

Enterijer

Na prvi pogled enterijer deluje kao da dolazi iz nekog premijum automobila. Kožna sedišta, volan presvučen kožom i kontrolna tabla prekrivena kožom su detalji koje Cruze nikada nije imao u prošlosti. Imitacija hroma i boja drveta na određenim delovima još više potvrđuju doživljaj, ali onda kada pređete rukom preko svega sledi veliko razočarenje u vidu tvrde i jeftine plastike. To i nije veliko iznenađenje i identičan utisak sam imao i kod Malibua, a postavlja se pitanje zašto je tako? General Motors je, ipak, pokazao sa prethodnom generacijom Buicka Verano (koji je bio zasnovan upravo na Cruzeu) da je u stanju ponuditi kvalitetan enterijer i na manjim automobilima, ali je izgleda presudila američka strategija da je kvantitet (tj. prostor i oprema) bitniji od kvaliteta.

Kada spominjem prostor, da kažem da ni on nije preterano velik na prednjim sedištima. Heč ima prednost nad sedanom, kao i nad nekim rivalima koji su ponuđeni samo u trozapreminskoj konfiguraciji, ali u isto vreme mnogo zaostaje za Civicom. Zadnja sedišta su nešto prostranija i po zapremini gepeka, Cruze je nadmašio Civic (mada nema jednako lagan pristup), ali ne i neke druge rivale kao što su Subaru Impreza, Hyundai Elantra GT i Volkswagen Golf. Verujem da bi pomoglo i kada bi automobil imao par odeljaka za mobilni telefon, novčanik i ostale sitnice, ali sa izuzetkom povećeg otvora ispod audio sistema on ih nema. Ipak, sam enterijer je kategorija gde Chevrolet zaslužuje super ocene, ako ni za šta drugo, onda za napredak u poređenju sa prethodnikom. On ne može da parira liderima u klasi, ali za jedan američki automobil dobija više nego odlične ocene.

Lista standardne opreme je solidna. Sedmoinčni monitor je dovoljno velik za svakodnevno korišćenje, a Premier odlikuju i grejači u volanu (veoma korisno tokom hladnih zima u saveznoj državi Viskonsin). Tu je i vozačko sedište koje se može podesiti na osam različitih načina, elektronski prozori i brava, paljenje na dugme, šest zvučnika sa SiriumXM satelitskim radiom, Bluetooth i još mnogo toga. Za ekstra novac vlasnik može da dobije i šiber i dosta sigurnosnih mera. To se posebno odnosi na takozvani “Driver Confidence Package“ od 790 dolara, a sa njim kupac dobija pomoć pri paralelnom parkiranju, bolje osvetjlenje i razne senzore za upozoravanje o opasnosti na putu. General Motorsov OnStar sistem, koji automatski kontaktira policiju i hitnu pomoć kada se otvore vazdušni jastuci, je standardan, a on može i da lokacira automobil u slučaju krađe.

Mehanika

Na američkom tržištu, Cruze je u vreme pisanja ove priče dostupan samo sa jednim motorom, i to 1,4-litarskim turbo benzincem koji razvija 153 ks i 240 Nm obrtnog momenta. Šestostepeni manuelni menjač je standardan na svim verzijama osim testiranog Premiuma, gde se Cruze može dobiti sa šestostepenim automatikom. Do kraja godine ponuda će biti proširena i sa Opelovim 1,6 dizelom, koji razvija 136 ks i 320 Nm i od koga se očekuje da popuni poziciju na tržištu koju je Golf imao pre Dizelgejta.

Utisak u vožnji

Od turbo motora se očekuje da “hvataju zalet“ čim pritisnete gas, ali takvi Chevroletovi motori su izuzetak nepisanog pravila. Naime, na niskim obrtajima oni se ponašaju onako kako se i očekuje od atmosferskog motora slične zapremine, dok se turbo “pali“ tek na višim obrtajima i maksimalnu snagu razvija na relativno visokih 5.600 o/min. Sa ubrzanjem do 100 km/h za 8,2 sekunde, Cruze je najbrži automobil u kategoriji kada se pogledaju rivali takođe sa osnovnim motorima. Primera radi, Civic je za 0,4 sekunde sporiji iako je za preko 40 kg lakši, dok je najbliži konkurent Mazda3 sa ubrzanjem za 8,4 sekunde. Problem nastaje u podatku da većina rivala pruža opcione moćnije motore, pa tako Civic sa 1,5-litarskim turbo motorom može da postigne ubrzanje do stotke za samo 6,8 sekundi. Mnogi rivali, pre svega spomenuti Civic i Mazda3, ali i Ford Focus i Subaru Impreza, dolaze i u hot heč verzijama koje Cruze jednostavno nema i sigurno gubi mnoge kupce koji žele automobil za zabavu.

Jedna od kategorija gde Cruze oduševljava je njegovo ponašanje na putu tokom dužih vožnji. On ne donosi osećaj karakterističan za manje automobile, već se ponaša kao tradicionalni američki veći proizvod, koji sa lakoćom prelazi preko rupa i gotovo ih i ne oseća. To u velikoj meri kvari dinamičnost, ali u isto vreme za prosečnog porodičnog kupca, koji želi što efikasnije da pređe od mesta A do mesta B, teško da postoji bolji izbor. Heč je i nešto kraći od sedana, što pomaže u gradskoj vožnji prilikom skretanja.

Preglednost je takođe izuzetno dobra. Kao većina rivala, i Cruze ima nešto niži krov koji zaklanja vidljivost zadnjeg dela, ali ne u velikoj meri. Ostaje šteta što mnogobrojne sigurnosne mere nisu standardne, posebno zato što Cruze i nije jeftin automobil, ali sa napretkom tehnologije to će se verovatno i desiti narednih godina.

I za kraj, jedna velika kritika ide na račun kočnica. Dok one na papiru i nisu loše, na testiranom modelu su delovale izuzetno istrošeno, iako je reč o automobilu sa tek nešto više od 25.000 km na satu. Razni testovi pokazuju da Cruze ima jedne od najboljih kočnica u klasi, pa je nezamislivo da je njihov rok trajanja tako kratak. Ovo razočaranje nije rezervisano samo za Cruze, i ranije sam imao slično iskustvo sa još nekoliko Chevroleta.

Prema fabričkim brojkama, Cruze bi trebalo da troši oko 7,8 litara u gradu, odnosno 5,8 litara na autoputu. Spomenute vrednosti predstavljaju vrh klase, a Cruze je jedini predstavnik gde je stop-start sistem deo standardne opreme. Na testu sam izvukao kombinovanu potrošnju od 7,3 litra bez nekog posebnog obraćanja pažnje na stil vožnje. Možda malo razočaravajuća brojka, posebno kad se zna toliko je Cruze “trom“ automobil i samim tim vas ne tera da ga vozite žešće, ali na kraju dana, za one koji žele više za nekoliko meseci u ponudi će biti dizel i rešiće taj problem.

Cena

Cruze ima početnu cenu od 16.975 dolara u sedan formi, ali za najosnovniji heč je potrebno izdvojiti 21.320 dolara. To je zato što heč nije dostupan u osnovnijim nivoima opreme, pa tako Premier košta 24.020 dolara. U bliskoj budućnosti, kada bude debitovao i dizel, on neće biti dostupan u Premier paketu opreme, ali hoce u LT, gde će u kombinaciji sa automatskim menjačem, koštati 25.920 dolara. Spomenućemo i na Premier sledi prosečan popust od 2.300 dolara.

Zaključak

Cruze je mnogo napredovao prethodnih godina i po mnogim karakteristikama je ispred konkurencije, ali veći nedostatak motora, jeftiniji enterijer i slabe kočnice ga i dalje udaljavaju od samog vrha. Ovaj automobil takođe ima i nisku preprodajnu vrednost pa samim tim nikako ne može u kategoriju u koju spadaju Civic, Mazda3, Impreza i Corolla. S druge strane, on je bolji nego zastareli Ford Focus i korejska konkurencija, pa samim tim Chevrolet polako, ali sigurno, grabi prema vrhu.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

	Dobre strane:
	Dizajn, zapremina gepeka, udobnost, cena, oprema
	Loše strane:
	Previše jeftine plastike u enterijeru, slaba dinamičnost, loše kočnice, niska preprodajna cena

(3030)