„Mihael zasto si ti toliko bolji od svih?“
„Zato što dajem gas gde drugi koče.“
Na samom početku sezone 1996. godine, bilo je jasno da Ferari nema bolid koji može da parira Vilijamsu. Ovo je otvorilo priliku Hilu da se nakon dva uzastopna druga mesta na kraju šampionata dokopa tutule prvaka sveta. Na putu do titule, veliku pretnju mu je predstavljao Žak Vilnev, novajlija koji je došau u Formulu 1 iz IndyCar šampionata.
Iako u slabašnom bolidu, Šumaher je uspeo da se dokopa podijuma na većini trka koje je završio. Svoju prvu pobedu za Ferrari, ostario je u Španiji na stazi Katalunja, u sedmoj rundi šampionata. Ovo je jedna od najvećih pobeda i trka u kojoj je Šumaher pokazao koliko je dominantan u kišnim uslovima. On je uvek važio za vozača koji je dobar po kiši, ali posle ove velike nagrade, zaista je zaslužio nadimak „majstora po kiši“ (eng: Rainmaster).
Na startu nakon manjih problema Šumi uspeva da se probije do prve pozicije i tu počinje magija! Nemac je pokazao toliki nivo kontrole bolida i toliku preciznost u uslovima koji su bili skoro nemogući za vožnju da je pravio i po šest sekundi razlike po krugu u odnosu na konkurente. Trku je završio 45 sekundi u odnosu na drugoplasiranog Alezija i dokazao da što si tiče same vožnje on nema konkurenciju u Formuli 1. Svaki vozač koji dogura da sedne u bolid Formule 1 je sam po sebi talentovan, kada se većina njih stavi u dominantan bolid, velike su šanse da će osvojiti titulu, ali kada padne kiša, kada su uslovi teški, kada auto divlja po stazi, tada se vide pravi šampioni i pravi vozači.
Do kraja se sezone, Šumaher je zabeležio još dve pobede, jednu u Belgiji, a drugu u Italiji pred domaćim tifozima. Sezonu je završio na trećem mestu odmah iza dvojca Williamsa. Njegov timski kolega, Edi Irvajn, završio je na 10. mestu. Šumi je osvojio 59 od ukupno 70 bodova koliko je Ferari imao na kraju sezone i tako uspeo da nadmaši svoj bivši tim za dva boda u konkurenciji konstruktora.
Kraj sezone 1996. i početak 1997. donosi nekoliko promena. Prva je bila odlazak Hila iz Williamsa zajedno sa Adrijanom Njuijem, što je simbolički značilo da je era dominacije Williamsa pri kraju. Druga velika vest je bila prelazak Rosa Brona iz Benettona u Ferrari, kako bi opet bio uz Šumahera. Dolaskom Brona i napretkom u razvoju bolida, Šumaher je bio spreman da se okuša u još jednoj borbi za titulu.
U ovoj sezoni, borba za naslov se vodila između Žaka Vilneva i Mihaela Šumahera. Dvoboj za šampionski trofej vođen je do samog kraja šampionata, iako je Vilnevov Williams bio primetno brži. Međutim, kada je kiša pala u Monaku i Belgiji, Nemac je bio nezaustavljiv. Pored te dve trke, Šumi je zabeležio jos tri pobede u Kanadi, Francuskoj i Japanu. Ipak i pored svega, ova sezona nije ostala upamćena po velikim borbama na stazi. Odlučujući detalj se dogodio na poslednjoj trci u Herezu na Velikoj nagradi Evrope. Nemac ulazi u poslednju trku sezone sa jednim bodom prednosti u odnosu na Kanađanina, što je značilo da Šumi samo treba da zavši trku ispred Vilneva, ali 22 kruga pre kraja trke došlo je udesa. Vilnev je pokušao manevar sa unutrašnje strane, ali je Šumaher skrenuo u njega i završio van staze.
Vilnev je za razliku od Šumahera mogao da nastavi trku i završio je na trećem mestu, samim tim i obezbedio titulu šampiona. Vozač Ferrarija je sa druge strane ostao zaglavljen u šljunku, tako da je trka za njega bila završena. Epilog svega je da direkcija trke odlučuje da Mihael Šumaher bude diskvalifikovan iz šampionata 1997. godine, zbog opasne vožnje i izazivanja udesa koji se mogao izbeći. Ova odluka je možda i malo stroga, ali je sigurno na nju uticalo i dešavanje iz 1994. godine kada je na sličan način imao udes sa Hilom u poslednjoj trci sezone. Podred diskvalifikacije, Šumaher je morao da učestuje u seminarima o bezbednoj vožnji.
Dolaskom nove sezone stižu i novi izazovi. Williams više nije bio pretnja, ali novi rival se ovaj put isprečio Šumaheru i Ferrariju u pohodu na njihovu prvu zajedničku titulu. McLaren-Mercedes, koji je svake godine imao sve bolji i bolji bolid, polako je došao do toga da 1998. godine bude rame uz rame sa Ferrarijem. Upravo tokom te sezone je počeo rivalitet između Mike Hakinena i Mihaela Šumahera, koji je obeležio jednu eru. Po rečima samog Šumahera, Hakinen je bio jedini vozač od koga je on imao strah na stazi, zato i ne bi trebalo da čudi što je ovo rivalstvo najintenzivnije praćeno u toj eri Formule 1.
Šumaher nije najbolje počeo sezonu, odustajanjem u prvoj trci i trećim mestom u drugoj, dok je Hakinen u obe zabeležio pobede, ali već u trećoj trci Šumi se vraća pobedom, a sezonu je preokrenuo nizom od tri pobede u Kanadi, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Borba za šampionat se vodila do poslednje trke sezone koja je vožena u Japanu. Šumi ulazi u poslednju trku sa prednošću od 6 bodova, a na kvalifikacijama zauzima pol poziciju. Mnogi navijači Ferrarija su već videli kako Šumaher uspeva da donese titulu Scuderiji posle 20 godina posta, ali kad je došlo vreme za trku, Šumaherov bolid se pregrejao i nije mogao da startuje motor. Ovakav razvoj situacije doveo je do toga da Nemac trku započne sa začelja. Kada je Velika nagrada Japana krenula, Šumaher je preticao jedog vozača za drugim, leteo je po stazi, te je počela ponovo da se budi nada da će ipak uspeti da dođe do titule, pogotovo kada se dokopao 3. mesta. Ipak, i ovaj put sreća mu je okrenula leđa, jer nakon 31 kruga puca zadnji levi pneumatik na Ferrariju, zbog čega mora da parkira bolid i završi svoju borbu za titulu. Šumaher je sezonu završio na drugom mestu sa skoro dvostruko više bodova od svog klupskog kolege, koji se već navikao da je tu samo kao podrška jer je Šumi bio znatno bolji od njega.
Naredne 1999. godine Ferari ima bolid za titulu, sve je spremno za osvajanje šampionata.Sezona je pristojno krenula po Šumahera koji je zabeležio dve pobede u prve četiri trke. Mika Hakinen se borio i bio rame uz rame sa Nemcem. Sve je obećavalo veliku borbu aktuelnog svetskog šampiona i dvostrukog šampiona do samog kraja, ali na trci u Silverstonu desila se katastrofa po Šumahera. Nemac je doživeo nesreću koja je za rezultat imala frakturu noge što je značilo da je automatski ispao iz dalje trke za osvajanje šampionata.
Šumi se vratio na stazu dve trke pred kraj sezone gde je zabeležio dva druga mesta. Uz njegovu pomoć i uz rezultate sjajnog Edija Irvajna, koji je vodio borbu sa Hakinenom do kraja sezone i bio kratak svega dva boda da uzme šampionsku titulu, Ferrari dolazi do svoje prve titule šampiona u konkurenciji konstruktora, nakon više od 20 godina. Kada se sagleda cela situacija i kvalitet koji posedovao Irvajn, ne može, a da se ne pretpostavi kako bi sezona izgledala da se Šumaher nije povredio. Britanac je godinama bio u ulozi podrške Šumaheru i nikad nije uspevao da mu pruži otpor, a sad je uspeo da se bori za titulu protiv sjajnog Hakinena do samog kraja. Mnogi smatraju da bi Šumi, da nije slomio nogu, bez problema uzeo titulu, ali šta bi bilo kad bi bilo…
U novi milenijum Ferrari, na čelu sa Šumaherom, i njegovim novim klupskim kolegom Rubensom Barkikelom, ulazi spreman za velika dela. Verovatno niko u garaži italijanskog tima nije očekivao ono što je usledilo u narednim godinama. Sezona je krenula silovito za Šumahera. Ostvario je tri pobede u prve tri trke sezone, dok je njegov najveći rival na dve trke zabeležio dva odustajanja. Sezona se vratila u ravnotežu kada je Šumaher vezao tri trke zaredom (Francuska, Nemačka i Austrija) koje nije završio, što je Hakinen iskoristio sa pobedom i dva druga mesta. Mislilo se da će i ova sezona biti odlučena na poslednjoj trci, ali ipak se i Šumi nešto pitao. Kako je počeo sezonu tako je i okončao sa dominantne, uzastopne četiri pobede. Nakon više od 20 godina, Ferrari dobija svog novog šampiona sveta. Na kraju sezone Nemac je ima 19 bodova viška u odnosu na Finca. Zahvaljujući pre svega Šumaherovim bodovima, ali i doprinosu Barikela, Ferari dolazi do još jedne titule i u konkurenciji konstruktora
Tamo gde je stao 2000. godine, Šumi je nastavio i 2001 pobedivši na prve dve trke u sezoni. Kada se to nadoveže na četiri uzastopne pobede iz prošle sezone, Šumaher je napravio niz od šest pobeda zaredom.
Niz mu je prekinuo Dejvid Kultard u McLarenu, na trci za Veliku nagradu Brazila. Šumijev stari rival Mika Hakinen ima dosta problema sa pouzdanošću bolida, ali i beleži ozbiljan pad forme. Za prvi podijum čekao je skoro pola sezone, a uspeo je da upiše samo dve pobede, dok je njegov klupski kolega bio drugi u šampionatu. Ove sezone Šumaher počinje da dobija novog rivala, temperamentnog Kolumbijca, Huana Pabla Montoju. Koliki nivo agresivnosti i vozačkog bezobrazluka Montoja ima, Nemac se uverio na trci za veliku nagradu Austrije, kada ga je Montoja bukvalno isterao sa staze.
Osim takvih pojedinačnih incidenata Šumi nije imao većih problema u pohodu na odbranu titule. Pobedio je na 9 trka te sezone, a skoro sve trke koje je završio, krunisao je podijumom. Na kraju godine, imao je skoro dvostruko više bodova od drugoplasiranog Kultarda. Kraj ove sezone obeležila je i najava Hakinena da se povlači iz Formule 1. Na njegovo mesto dolazi Kimi Raikonen, takođe Finac, kojeg je lično Hakinen preporučio Meklarenu.
Naredne godine, Šumaher i Ferari podižu igru na viši nivo. Nemac je bio nezaustavljiv na stazi; sezonu otvara sa pet pobeda na prvih šest trka, a do kraja sezone ostvaruje je čak 11 pobeda u sezoni, a svaku trku je završio na podijumu. Ferrari i Šumaher su taj bolid doveli do savršenstva, bio je brz na pravcu i u krivinama i bio je pouzdan. U prilog tome koliko je Ferari imao dominatan bolid govori i podatak da je crveni automobil pobedio na svim trkama osim Velike nagrade Monaka, gde je trijumfovao Kultard u McLarenu. Ove godine Šumaher je postavio nove rekorde ovog sporta, ali onaj koji govori koliko je Nemac bio dominantan u odnosu na ostale je taj da je čak šest trka pre kraja obezbedio svoju petu šampionsku titulu.
Godina 2003., proleće, počinje nova sezona Formule 1. Da li se nazire kraj Šumaherovoj dominaciji? Sezona nije krenula kako treba za Nemca. U prve tri trke nijednu nije završio na podijumu, čak, na trećoj trci sezone u Brazilu nije ni stigao do cilja. Mnogi su mislili da je to kraj Šumaherove ere.
Kimi Raikonen je odjednom iskočio kao glavni konkurent da skine Šumahera sa trona. Naravno, Nemac nije nameravao da se preda tako lako. Šumi uzvraća udarac i u narednih pet trka triumfuje četiri puta. Na polovini sezone, pored Šumahera i Raikonena u borbu za titulu se uključuje i Montoja, koji vezuje osam podijuma zaredom, od Monaka, gde je i pobedio, do Italije gde je završio kao drugi, ali to mu ipak nije bilo dosta da ostane u trci do samog kraja.
Pred poslednji „grand prix“ sezone, Šumaher je imao devet bodova više od Raikonena. Da bi Kimi uzeo titulu morao je da pobedi, a Šumaher da završi kao 8. ili niže. Ukoliko bi Šumaher završio 9., imali bi isti broj bodova, ali bi Nemac zbog više pobeda osvojio titulu.
Trka se nije dobro odvijala po Šumahera, sve vreme se borio za pozicije koje donose poene, dok je Raikonen bio na drugom mestu iza drugog vozača Ferrarija Rubensa Barikela. Na kraju trke, Kimi nije uspeo da se domogne pobede, a Šumi je zauzeo 8. mesto i uzeo samo jedan bod, što je značilo da je nekim slučajem Finac obišao Barikela, osvojio bi titulu sa jednim bodom razlike. Ovako, Šumaher je odbranio titulu sa svega dva poena razlike. Ove sezone bitno je izdvojiti jednu trku, na kojoj je Šumaher pokazao koliko je posvećen sportu i vožnji. Pred Veliku nagradu San Marina u Imoli, Šumaheru je javljeno da mu je majka, koja se borila protiv kancera, preminula. Većina normalnih ljudi bi verovatno odustala od trkanja, ali ne i Šumaher. Ne samo što je vozio trku, nego je imao dovoljno staloženosti i koncentracije da i pobedi. Trku je posvetio svojoj majci.
Mnogi ovu sezonu spominju kao vrlo kontroverznu jer je u tokom nje došlo do promena pravila vezanih za pneumatike, pa je Michelin morao da menja sastav svojih guma. Ferrari je tada koristio Bridgestone gume.
Pre početka sledeće sezone počelo je da se spekuliše kako je dominacija Ferrarija i Šumahera gotova, jer, pokazali su da su ranjivi i da mogu biti pobeđeni. Niko nije očekivao ono što je usledilo.Tokom zimske pauze, Šumaher se sa svojim timom ozbiljno spremao za 2004. godinu, odlučan da se vrati u velikom stilu.
Sezona je krenula pobedom Nemca na otvaranju u Australiji, ali on nije stao tu, pobedio je u 12 od prvih 13 trka sezone! Jedino nije pobedio na Velikoj nagradi Monaka kada ga je Montoja udario pod vozilom bezbednosti u tunelu. Da nije bilo ovog udesa, Šumaher bi verovatno i ovde slavio jer je zauzimao prvu poziciju pre incidenta,a tome treba dodati i koliko je teško preticati u Monaku kao i samu formu Nemca.
Od Velike nagrade Mađarske, forma Šumahera kao da je nešto opala; na poslednjih pet trka pobedio je još samo jednom uz jedno 7. i 12. mesto. Nemac je postavio i novi rekord sa 13 pobeda u sezoni, kao i apsolutni rekord sa sedam titula šampiona Formule 1.
Da posao neće biti lak u 2005.godini bilo je jasno još pre kraja 2004., kako bi se nekako uticalo na dominaciju Ferrarija na čelu sa Šumaherom, Formula 1 uvodi nova pravila koja se tiču pneumatika. Od 2005. biće zabranjena promena guma tokom trke.
Još za vreme testiranja bilo je jasno da se Michelin bolje snašao sa novim pravilima od Bridgestonea i da će Ferrari imati skoro nemoguć zadatak pred sobom. Sezona je katastrofalono startovala za sedmostrukog šampiona; na Velikoj nagradi Australije u Melburnu nije završio trku, u Maleziji je bio sedmi, dok u Bahreinu beleži još jedno odustajanje. Za to vreme, mladi Španac, Fernando Alonso koristi priliku i vezuje tri pobede na prve četiri trke sezone.
U Imoli je izgledalo kao da se Šumi konslidovao, odlično je vozio trku i 10 krugova pred kraj stiže vodećeg Fernanda Alonsa. Očekivalo se da Šumi rutinski završi posao protiv Španca. Deset krugova je bio na menjaču Alonsa, deset krugova je napadao kao osica, ali Alonso uspeva da se odupre Nemcu i zabeleži veiliku pobedu, gde je stavio do znanja da je on glavni kandidat da skine Šumija sa trona Formule jedan, kojom on već pet uzastopnih godina suvereno vlada.
Jedinu pobedu sezone Šumaher beleži na Velikoj nagradi SAD-a, trci koja je bila sramota za Formulu 1. Trku je vozilo samo tri tima koji koriste Bridgestone gume. Michelin nije poneo adekvatne komponente guma i nije bilo bezbedno da nastupe na trci.
Alonso je na kraju uspeo da posle velike borbe sa Raikonenom uradi nemoguće, da prekine dominaciju Ferrarija i Šumahera.
Na kraju sezone opet dolazi do promene pravila. Direkcija trke odlučuje da se vrate promene pneumatika za vreme trke, što je pogodovalo Ferrariju. Svi su bili spremni za veliki okršaj Alonsa i Šumahera.
Sezona je počela kako se i očekivalo, borbom dva šampiona za prvo mesto, Alonso je uspeo da pobedi na prvoj trci, dok je Šumi bio drugi.
Na četvrtoj trci sezone u Imoli, Šumaher beleži prvu pobedu i to na simboličan način, tako što je uspeo da zadrži Alonsa iza sebe 20 krugova. Kako je sezona napredovala, izgledalo je da je ipak Španac u Renaultu suviše jak za Šumahera i Ferrari. U prvih devet trka ostvario je šest pobeda i tri druga mesta. Međutim, Šumaher nije čovek koji odustaje. Sredinom sezone Nemac vezuje tri pobede i vraća se u borbu za titulu. Tolika je bila tenzija između ove dvojice da su borbe vođene ne samo na trkama već i na treninzima i kvalifikacijama.
Na kraju trke u Monci gde je Ferari preuzeo vodeću poziciju od Renaulta, a Šumaher smanjio zaostatak na samo dva boda, desilo se nešto po čemu će ova trka biti zapamćena. Šumaher objavljuje da se povlači na kraju sezone!
Već na idućoj trci u Kini, Šumaher uz pobedu po kiši preuzima vodeće mesto u šampionatu dve trke pre kraja sezone. Sve je izgledalo kao da se Šumi vraća na mesto šampiona sveta, ali sreća ga je još jednom napustila. Na narednoj trci u Japanu, dok je vozio ispred Alonsa i išao ka tome da se razlika u šampionatu poveća, desila se katastrofa; Šumaher mora da parkira automobil usled kvara na motoru!
Alonso trijumfuje u toj trci i vraća se na prvo mesto u šampionatu. Ovo je značilo da su Šumijeve šanse za osvajanje tutule minimalne. Trka u Brazilu je već u kvalifikacijama bila problematična. Nemac opet ima kvar na bolidu i startuje kao deseti. Loša sreća se nastavlja i u trci. Samo nekoliko krugova nakon starta, Šumiju se probušila guma. Dok nije obavljena zamena u boksu, izgubio je mnogo pozicija. Na kraju je uspeo da se vrati do četvrtog mesta, Alonso je bio drugi, a Felipe Masa u drugom Ferrariju postaje prvi Brazilac pobednik na domaćoj trci još od Ajrtona Sene. Alonso je uzeo drugu titulu zaredom, a Šumaher je najviše zbog kvarova i problema sa bolidom ostao kratak 13 bodova.
Time se okončala duga era Mihaela Šumahera. Pre njegovog dolaska, Ferari je imao problema da pobedi u trci, čak su i podijumi bili borba. Godinu i po, Šumaher je zajedno sa timom rastao i gradio taj bolid. Mnogi danas zaboravljaju kakav je trnovit put Šumaher prošao dok nije osvojio pet uzastopnih titula. Mnogi i dalje viču: „jeste lako je bilo njemu, ima najjači auto ne može mu niko ništa“. Ipak, stvari nisu bile baš takve, svi zanemaruju godine truda i odicanja kako Šumahera tako i Ferrarija da bi došli gde jesu. Napravili su tim i bolid koji je oborio skoro sve rekorde i postavio nove standarde u Formuli 1. Iako više nije bio vozač, Šumaher nastavlja da sarađuje sa Ferrarijem i da učestvuje u razvoju bolida. Već 2007. godine, Ferrari dobija novog šampiona, Kimija Raikonena, jednog od Šumijevih opasnih rivala iz ranijih godina. 2008. je Scuderia takođe bila u borbi za titulu do samog kraja. Felipe Masa je bio nadomak titule, ali je Timo Glok pustio Hamiltona u poslednjoj krivini pa je Ferrarijev vozač izgubio titulu za samo jedan bod. Ipak, za utehu, šampionat u konkurenciji konstruktora odlazi u ruke Ferrarija. 2009. nakon nesreće Felipea Mase u Mađarskoj, počinju da kruže glasine kako bi Šumi mogao da se vrati u bolid, ali nakon lekarskih pregleda ustanovljeno je da to nije moguće zbog povrede vrata koju je zadobio na motociklu. Ipak, kraj sezone obeležava vest da se veliki šampion vraća i da će 2010.godine voziti za tim Mercedesa, koji se takođe vraća u Formulu 1. Mercedes koji je nasledio Brawn GP, šampionski tim 2009.godine.
Mercedes ulazi u 2010. godinu kao čisto nemački tim, nemački automobil, sa dva Nemca za volanom, Mihaelom Šumaherom i Nikom Rozbergom. Niko nije znao šta da se očekuje od novog tima. Imali su iskusnog velikog šampiona, i jednog relativno mladog vozača, automobil koji je 2009. godine dominirao prvim delom sezone jer je najbolje protumačio nova pravila koja su stupila na snagu te godine, i imali su Rosa Brona za šefa ekipe, čoveka koji je pratio Šumahera kroz skoro celu njegovu karijeru.
Kada je sezona počela bilo je jasno da Mercedes nije šampionski tim i da je ceo razvoj bolida krenuo od nule sa ambicijom da se kroz par godina domogne vrha. Šumaher se nije baš najbolje snašao u novom automobilu. Ovo ne bi trebalo da čudi, jer ipak je čovek tri godine proveo van Formule 1, a i u međuvremenu je došlo do velikih promena na samim automobilima, pre svega vezanih za aerodinamiku i samo ponašanje u krivinama. Takođe, 2009. godine, vraćaju se slik pneumatici, a ne bi trebalo ni zaboraviti da je Šumaher te godine napunio 41 godinu. Kroz celu sezonu Rozberg je bio boji od Šumija i na kraju završio godinu sa skoro dvostruko više bodova od svog sunarodnika. Šumaherova forma je počela da se podiže pri kraju sezone kako se sve više prilagođavao na nove okolnosti.
Godine 2011. bolid je vidno napredovao iz aspekta ponašanja na stazi i Šumaher je polako počeo da sve više parira svom klupskom kolegi. Ipak, kroz celu sezonu nije bio konstantan, u nekim momentima je pravio početničke greške i imao udese na stazi, a u nekim momentima je ličio na ono starog. Najbolji primer je kada je krug za krugom uspevao da zadrži Hamiltona iza sebe, na stazi koja dozvoljava preticanja.
Sezonu završava kao osmoplasirani vozač odmah iza Rozberga. Da nije ima velik broj odustajanja, što zbog udesa što zbog kvarova, možda je te sezone mogao i da nadmaši mlađeg kolegu.
Sledeće godine, Mercedes još više napreduje i odmah na startu ima konkurentan bolid. Kao ključnu prednost kod Mercedesa izdvajao se dizajn njihovog zadnjeg krila. Ekipa Lotusa je uložila žalbu, ali je FIA odlučila da je sve u skladu sa pravilima. Na Velikoj nagradi Kine u Šangaju, Niko Rozberg uspeva da sebi i timu donese prvu pol poziciju, dok je Šumaher startovao drugi nakon Hamiltonove kazne. Trka je dobro krenula za Mercedes, ali je Šumaherov pohod ka pobedi ili bar podijumu, prekinut nakon pit stopa kada je utvrđeno da mu nije dobro pričvršćen točak, što je za posledicu imalo da je morao da odustane iz daljeg takmičenja. Rozberg je sjajnom vožnjom uspeo da se domogne pobede, takođe prve u karijeri i prve za Mercedes u novijoj istoriji. Što se tiče odustajanja, Šumi ih je imao dosta, čak je pet puta odustao u prvih sedam trka. Jedan od najsjanijih momenata sezone je bio kada je postavio najbolje vreme na kvalifikacijama za trku u Monaku, ali zbog kazne nije startovao kao prvi.
Najveći uspeh te sezone doživeo je u Valensiji na Velikoj nagradi Evrope kada je uspeo da se domogne trećeg mesta nakon vrlo interesantne i turbulentne trke.
Do kraja sezone nije više bilo ozbiljnijh rezultata, i bilo je sve jasnije da Šumi posle ove sezone više neće voziti u Formuli 1. To se i desilo, jer tokom sezone saopštava da će okončati karijeru na kraju godine.
Na Šumaherovu preporuku, Mercedes potpisuje ugovor sa Hamiltonom kao njegovim naslednikom za 2013. godinu. Na kraju sezone, Šumi zauzima 13. mesto uz ukupno sedam odustajanja tokom godine i tako se oprašta od Formule 1.
Nakon njegovog dolaska, Mercedes nastavlja razvoj svog bolida, čije su temelje „udarili“ Šumaher i Ros Bron i od 2014. godine do danas dominiraju Formulom 1.
Šumaher je 29. decembra 2013. godine za vreme skijanja zadobio teške povrede gleve usled pada na kamen. Do dana današnjeg se nije oporavio, a porodica u tajnosti čuva sve podatke o njegovom zrdavlju.
Nama svima ostaje samo da se molimo i da se nadamo čudu, pa da veliki šampion još jednom ima priliku da uživo pogleda trku Formule 1, a do tad ćemo se uvek sećati njegovih čarolija na stazi.
Autor: Dušan Topić
(2623)
