Nissan Rogue SV – “Big Mac“

Svima nama je odavno poznato da kvantitet ne mora da znači i kvalitet. Poznato je da je McDonalds najveće ime u svetu brze hrane, a njegov najprodavaniji proizvod Big Mac. Međutim, ovaj američki lanac brze hrane uglavnom dobija kritike da nudi nezdravu hranu i da se dobro prodaje samo zbog visoke dostupnosti i niske cene. Znajući to, Nissan Rogue je u svetu automobila upravo ono šta je Big Mac u svetu brze hrane – izuzetno popularan proizvod koji se prodaje u visokim brojkama. Ali zašto je tako i da li Rogue može da ponudi nešto više od jeftine cene? Testirao sam jedan od modela iz 2017. godine da se lično uverim.

Kratka istorija

Rogue je stigao na američko tržište 2008. godine kao Nissanov prvi krosover baziran na automobilima. Pre toga japanski proizvođač vozila se uglavnom koncentrisao na veće teretnjake tipa Xterra i Pathfinder, pa je Rogue bio nešto potpuno novo. Iako nije dobio preterano dobre ocene, u prvoj punoj godini ovaj krosover je pronašao oko 73.000 kupaca i prodaja je uglavnom bila stabilna. Dolazak druge generacije pre četiri godine je iznenada bacio Rogue u sam vrh, pa je prošle godine 329.904 kupca potrošilo svoj novac na Nissanov krosover. Ispred su se našli samo Honda CR-V i Toyota RAV4, a Rogue je iza sebe ostavio Ford Escape, Chevrolet Equinox, Jeep Cherokee, Subaru Forester i ostale velikane. U prvih devet meseci ove godine Rogue je preskočio i CR-V, a sa rastom prodaje od čak 23% sada mu stoji samo RAV4 na putu da postane najprodavaniji kompaktni krosover. I ne samo to već je Rogue postao i najprodavaniji Nissan na američkom tržištu i preuzeo poziciju koju je dugo godina čuvala Altima sedan.

Testirani model

Na testu se našao Rogue iz 2017. godine u SV paketu opreme. On zauzima neki srednji paket, pa se tako S nalazi ispod, a SL iznad. SV odlikuje 2,5-litarski benzinski motor, CVT menjač i pogon na prednje točkove po početnoj ceni od 25.240 dolara.

Dizajn

Kada je Rogue debitovao u drugoj generaciji 2013. godine, on je po prvi put postao globalni model pa se tako skoro identična verzija prodaje u ostatku sveta pod X-Trail oznakom. Nema sumnje da on izgleda više nego odlično i sam dizajn je sigurno jedan od razloga za prodajne uspehe. Prednji deo je osvežen početkom godine sa većom maskom hladnjaka, koja kombinuje plastične i hromirane detalje pa tako Rogue sada deluje još više sportski nego u prošlosti. Slična situacija je i u zadnjem delu vozila gde su dizajnerski uspeli da izvuku sportske linije iako Rogue i ne pruža niži krov kao većina konkurenata. SV paket opreme ne dodaje gotovo nikakve dizajnerske promene u poređenju sa S pa su tako branici identični kao i 17-inčne felne. Skuplji SV dodaje 18-inčne felne i nešto drugačiji prednji branik, a za ekstra novac kupac može da dobije i specijalni Midnight Edition gde crna boja menja sve hromirane detalje.

Enterijer

Prva stvar koju ćete primetiti prilikom ulaska u vozilo je koliko prostora Rogue u stvari ima. Zahvaljujući podatku da japanski gigant nije pratio trend sa niskim krovom (tu poziciju zauzima manji Rogue Sport koji je u Evropi poznat kao Qashqai), njegov predstavnik pruža ubedljivo najveći prostor u visini glava u poređenju sa svim konkurentima. Prostor za noge u prvom redu sedišta je takođe pozavideći i samo Ford Escape se može pohvaliti sa većom cifrom. Situacija u drugom redu sedišta nije toliko dobra, pa Rogue zaostaje za Hondom CR-V, Jeep Cherokeejem i Kijom Sportage, ali je razlog neke druge prirode. Naime, Rogue je trenutno jedini krosover u klasi koji se može dobiti i sa verzijom sa trećim redom sedišta, barem do naredne godine kada će u salone da stigne i treća generacija Volkswagen Tiguana. On je smešten uglavnom za manju decu i ne treba očekivati mnogo, ali se lakoćom spušta u pod i na taj način oslobađa poveći prostor gepeka.

Sedišta su izuzetno udobna i odlična za vožnju na duže relacije. Rogue pruža jedna od najnižih sedišta sa kojim sam se sreo među konkurentima sličnih dimenzija, ali se ona na nekoliko načina mogu podesiti na željenu visinu. Prostor u samom enterijeru je solidan za klasu. Poveća kutija između sedišta može da posluži za sitne stvari kao što su novčanih, mobilni telefon i slično, a ako to nije dovoljno onda se u prednjem delu nalazi još jedan manji deo za dodatne sitnice. Dva poveća držača za čase su dovoljno velika za kafu ili vodu, ali ostaje žal što Nissan nije ponudio sličnu opciju i u drugom redu sedišta.

Sam enterijer je dobro organizovan, pa je tako sat za brzinu bez preterano mnogo detalja i dosta jednostavan za praćenje. Standardan monitor je od svega pet inča, što ga čini među najmanjim u klasi, ali i pored takvih dimenzija on je izuzetno dobro pozicioniran, lak za korišćenje i reaguje relativno brzo na komande. Za one koji žele više na višem SL nivou opreme se može dobiti i devetoinčni monitor. Od standardne opreme SV se može pohvaliti i sa kamerom za zadnji deo vozila, satelitskim radiom i Bluetooth, ali ostaje veliki žal što Google Car Play i Android Auto nisu ni među opcionom opremom. Nissan je nedavno predstavio takvu tehnologiju na skupljim modelima Murano i Maxima pa nema sumnje da će biti ponuđeni i na Rogueu.

Kvalitet enterijera nije na zavidnom nivou, ali takođe po većini materijala ne zaostaje za konkurencijom. Sami materijali su mekani na dodir na većini mesta, ali se i dalje može primetiti velika doza jeftine tvrde plastike. To se posebno odnosi na deo oko monitora koji je urađen u jačoj crnoj boji da se stekne premijum utisak, a desilo se sasvim suprotno. Možda kupci mogu da pređu preko navedenih mana na jeftinijim verzijama, ali će kupci skuplje SL-a sigurno imati kritike posebno ako se Rogue usporedi sa CR-V-om ili nekim drugim japanskim rivalom. Porodični kupci će imati kritike i na nedostatak sigurnosne opreme pa je tako spomenuta kamera za zadnji deo vozila jedina standardna na SV-u. Da bi se dobile veće sigurnosne mere, kao što je sistem koji upozorava vozača o dešavanju na putu, kupac mora da izabere takozvani Premium paket od 1.490 dolara. Međutim, on ne samo što dodaje veće sigurnosne mere već takođe dodnosi i volan prekriven kožom i komande na glas.

Mehanika

Ako bih morao da biram jednu kategoriju u kojoj je Nissan baš popustio, to je sigurno mehanika. Sama CMF (Common Module Family) platforma je razvijena u zajedničkoj saradnji sa Renaultom i na njoj se već proizvodi nekoliko modela obe kompanije (Nissan Pulsar i Qashqai i Renault Megane, Espace, Kadjar, Talisman, Koleos i Scenic). Ovo je možda jedina pozitivna karakteristika koju ću spomenuti na račun Roguea jer već posle nekoliko minuta za volanom postaje jasno da Nissanov predstavnik mnogo zaostaje. Krenimo redom …

Jedini motor kao opcija je 2,5-litarski benzinac koji razvija 170 ks i 237 Nm obrtnog momenta. Dok spomenuta cifra možda i nije loša kao osnovni model, svaki konkurent nudi i moćnije verzije, bez obzira da li je reč o manjim turbo motorima ili većim atmosferskim V6 motorima. Snaga se takođe razvija na relativno visokih 6.000 obrtaja, a sa težinom od 1.607 kg Rogueu je potrebno čak 9,1 sekunda da ubrza do 100 km/h. To je za čak 1,5 sekundu sporije nego najbrži predstavnik klase (CR-V), dok je gotovo svaki rival za minimalno pola sekunde brži.

Jedini menjač kao opcija je takozvani CVT (Continuously Variable Automatic). Za one koji nisu imali prilike da se sretnju sa njim spomenuću da on radi bez promene stepena prenosa, čime se barem u teoriji treba dobiti ekonomičnija vožnja, bez trzaja i buke pri većim obrtajima. Pogon na prednje točkove je standardan na svim modelima dok je pogon na sva četiri točka opcija od 1.350 dolara.

Utisak u vožnji

Kao što sam već opisao, Rogue pruža dva potpuno različita sveta u vožnji – impresivan po pitanju enterijera, ali poprilično razočaravajući po pitanju mehanike.

Sa pozitivne strane, udobnost i tišina su među najboljim u klasi. Tome pomažu velika i prostrana sedišta, ali mi se čini da je veza sa Renaultom poboljšala ogibljenje do te mere da Rogue pluta po putu kao nijedan drugi kompaktni krosover, čime je idealan za vožnju na duže relacije. Ponašanje u krivinama je zadovoljavajuće, a pošto je testirani model imao samo pogon na prednje točkove, nisam imao prilike da ga testiram i po terenskim putevima. U dobrim vremenskim uslovima takav pogon je zadovoljavajući, ali država kao što je Viskonsin ima veliku stopu snega pa je tako pogon na sva četiri točka definitivno dobra investicija. Preglednost prednjeg dela je odlična, ali C stub je poveći i zahteva veliku koncentraciju tokom prelaska iz linije u liniju. Ovo je još jedna kategorija gde bi problem bio lako rešiv kada bi Nissan u standardnoj opremi pružio senzor za obaveštenje o mrtvom uglu.

Velika mana je spomenuti motor. Dok on možda i zadovoljava kao osnovna ponuda (većina rivala pruža sličnu snagu u standardnim verzijama), velika je šteta što Nissan nije ponudio i turbo verziju ili veći V6 motor – posebno zato što slična mehanika već postoji i drugim modelima kompanije. Primera radi, 1.6-litarski turbo benzinac iz Jukea razvija 188 ks uz značajno veći obrtni moment dok Altima, Maxima i ostali velikani donose i 3,5-litarski V6 benzinac sa kojim bi Rogue verovatno bio jedan od najbržih modela u klasi. Iz Nissana su objasnili da potreba za moćnijim motorima ne postoji pošto bi oni činili tek 10-15% od ukupne prodaje, ali kompanija definitivno gubi veliki broj kupaca koji mogu da izaberu CR-V, Escape ili Tucson za identičan novac.

Onda je tu i spomenuti CVT menjač. Dok je sama zamisao možda dobra na papiru, u realnosti on funkcioniše izuzetno loše. Shvatite CVT kao jednu veoma dugačku brzinu, a u slučaju Roguea on često zahteva nekoliko sekundi da “razmisli“ šta bi trebao da uradi pre nego što reaguje. To se odrazilo i na potrošnju. Ključna odbrana za CVT treba da leži u potrošnji, pa prema fabričkim brojkama Rogue u gradu troši 9,4 litra uz potrošnju na autoputu od 7,3 litra. Sa takvim vrednostima Rogue bi trebalo da bude najekonomičniji kompaktni krosover, ali je realnost suprotna i na testu sam izvukao kombinovanu potrošnju od “čak“ 11,2 litra. Ključni razlog leži upravo upravo u mehanici pa se Rogue dosta muči u saobraćaju, podiže obrtaje i samim tim zahteva više goriva. Nissan nudi i hibridnu verziju i obećava potrošnju od 7,1 litru, ali je ona izuzetno redak izbor među kupcima.

Lista kritika se nastavlja i na kočnicama. Malo je reći da su loše pri normalnoj vožnji, ali tokom nekoliko jačih kočenja ceo krosover se kompletno tresao i pokazao da je zreo za nove pločice i diskove. To bi možda i imalo smisla da je reč o starijem proizvodu, ali testirani Rogue je imao tek nešto više oko 20.000 milja (32.000 km) na satu.

Cena

Rogue na američkom tržištu startuje od 23.820 dolara, što je među najvišim ciframa u klasi, a za testirani SV treba izdvojiti 25.240 dolara. Sa punom opremom Rogue bez problema prelazi cifru od 35.000 dolara, što je u samom rangu sa liderom u klasi, CR-V-om. Ono gde ovaj krosover oduševljava je prosečan popust od čak 5.400 dolara, pa samim tim postaje među najpristupačnijim vozilima u svom rangu.

Zaključak

Na početku priče sam rekao da je Rogue kao Big Mac – izuzetno popularan, nekima se sviđa i ukus, ali na kraju dana razlog visoke prodaje leži u širokoj dostupnosti i jeftinoj ceni. Veliki broj Roguea završava u agencijama za iznajmljivanje automobila po visokim popustima, a iz istog razloga on je pristupačan i civilnim kupcima. Zahvaljujući deljenju troškova sa Renaultom, Nissan i dalje proizvodi visok profit na svakom prodatom primerku, ali se treba zapitati koliko dugo će takav trend opstati. Iako relativno nov, Rogue već sada zaostaje mnogo za rivalima, a konkurencija je veća nego ikada pre i gotovo svaka kompanija ima dostojnog predstavnika. Primera radi, ugledni Car & Drive magazin je rangirao Rogue tek na 12. mesto od 14 kompaktnih krosovera, a iza su se našli samo Jeep Compass prethodne generacije i Mitsubishi Outlander. Nissan je odlučio da igra na kartu cene, što je strategija koju su američki proizvođači koristili tokom 1980-ih i 1990-ih godina, a svima nam je poznato kako se sve završilo. To je velika šteta najviše iz razloga što Nissan već u svojoj ponudi ima sve ono šta je potrebno da se Rogue napravi dostojanstvenim krosoverom. Ostaje još samo da se sve sklopi …

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović

CVT

	Dobre strane:
	Sportski dizajn, prostor, cena posle popusta, udobnost
	Loše strane:
	Zastareli motor, CVT menjač, kočnice, visoka potrošnja, nedostatak većih sigurnosnih mera, cena pre popusta

(1264)