Istraživanje koje je obuhvatilo vodećih hiljadu svetskih inovatora je pokazalo da su izdaci namenjeni istraživanju i razvoju porasli za 3,2% i dostigli iznos od 701,6 milijardi američkih dolara, ali isto tako i da porast ekonomskog nacionalizma uskoro može da dovede u rizik dalja ulaganja za ove namene. U kontekstu ovih zaključaka, jasno je da ni proizvođači automobila nisu izuzeti od opštih trendova.
Izveštaj o globalnim inovacijama 1000, koji je sačinila najveća svetska konsalting kuća PricewaterhouseCoopers, sadrži zaključke koji sugerišu da su politike koje se implementiraju, a uslovljene su motivom ekonomskog nacionalizma, glavni uzroci smetnji na temu razvoja globalnih inovacija, pritom navlačeći oblak nesigurnosti nad održivošću istraživačko razvojnih mreža.
Studija, koja je analizirala 562 istraživačko razvojnih lidera, otkrila je da njih 52% smatra da okretanje ekonomskom nacionalizmu ima umeren ili značajan uticaj na njihove aktivnosti. Istovremeno, skoro trećina ispitanika kaže da su osetili posledice događaja poput Brexita ili najava i sprovođenja politike američkog predsednika Donalda Trumpa koji često insistira na merama ekonomskog nacionalizma, promovišući koncept restrikcija u trgovinskim odnosima i strožijim politikama u odnosu na imigrante.
Neophodnost proaktivnog planiranja
Proizvođači automobila bi svakako trebalo da računaju na efekte koje će ovakve pojave izazivati na suštinu njihovih angažmana, i da pripreme planove kako bi se prilagodili, smatra rukovodilac istraživačkog tima Bari Jaruzelski. „Istraživačko razvojni projekti u automobilskoj industriji su, uglavnom multinacionalni, a sam ciklus automobilske proizvodnje je takav da se ne može menjati tako brzo. Struktura i broj proizvoda automobilske industrije je strukturirana tako da je, potencijalno, najranjivija u odnosu na promene“, dodaje on.
Od dvadeset najvećih kompanija, mereno visinom ulaganja u sektor istraživanja i razvoja, čak šest ih je iz automobilske industrije. Najviše plasirana, među njima, je Volkswagen grupa, na petom mestu u ukupnom poretku, sa investicijom od 12,1 milijardu američkih dolara u 2017. godini, što je za 400 miliona zelenih novčanica manje nego u 2016. godini.
Evo poretka preostalih pet kompanija, po ovom kriterijumu:
- Toyota Motor Corp., 11. mesto (9,3 milijardi američkih dolara – 200 miliona manje nego lane)
- General Motors, 13. mesto (8,1 milijardi američkih dolara – 600 miliona više nego lane)
- Ford Motor Co., 15. mesto (7,3 milijardi američkih dolara – 600 miliona više nego lane)
- Daimler, 16. mesto (6,9 milijardi američkih dolara – 600 miliona više nego lane)
- Honda Motor Co., 19. mesto (6.2 milijardi američkih dolara – 300 miliona više nego lane).
Kompanija Amazon je lider po ovom pitanju, sa 16,1 milijardom američkih dolara investicija u istraživanje i razvoj, a što je porast u odnosu na prethodnu godinu od 28%.
Ranjivost
Funkcija istraživanja i razvoja u SAD je najranjivija u odnosu na retoriku u politici, pokazuju rezultati studije, dok ih slede Velika Britanija, Kina, Meksiko i Indija.
„Izloženost rizicima je veoma slične prirode, kada govorimo o SAD i Velikoj Britaniji. Međutim, Kina je, zbog niza različitih razloga, potencijalno pogođena ovim problemom, prevashodno zbog korporativnih tokova novca namenjenog istraživanju i razvoju”, dodaje Jaruzelski.
Što se Velike Britanije tiče, ne samo da su pregovori u vezi sa Brexitom uticali na broj ljudi koji dolaze da studiraju tehničke nauke na čuvenim britanskim univerzitetima, nego je čak dovedena u pitanje i sama Britanija kao pogodna lokacija za istraživanje i razvoj za interes kompanija iz drugih evropskih država.
Kina se opet, suočava sa dilemama druge vrste. Naime, istraživačko razvojna mreža Kine zavisi umnogome od stranog kapitala, odnosno od stranih korporacija i njihvoih poslovnih odluka, s obzirom na to da je čak 80% od ukupnih investicija u ovu oblast, opredeljeno iz fondova kompanija koje su inostranog porekla.
Globalne inovacije
Procenat ispitanika koji su naveli da su strategije u pogledu inovacija usaglašene sa celokupnom poslovnom strategijom njihovih kompanija je doživeo pad od 19% za samo godinu dana, i sveo se na ukupno 25,8.
Ova usaglašenost je „statistički značajna“ pretpostavka održivog finansijskog uspeha. Na osnovu svega na šta studija sugeriše, može se zaključiti da je upravo ekonomski nacionalizam, verovatno glavni krivac za ovako oštar pad harmonizacije interkorporacijskih strategija. Kao odgovor na ovakvu situaciju, kompanije bi morale da prilagode svoj poslovni model kroz usvajanje planova koji će podržati razvoj i kreiranje istraživačko razvojnih čvorišta koja bi funkcionisala sa višim stepenom autonomije. Ovako stvorena čvorišta, trebala bi da imaju dovoljan stepen integriteta kako bi mogla i samostalno da donose bitne poslovne odluka.
Ukoliko bi kroz poslovne procese i inovacije i došlo do prepreka i raznih ograničenja, ovako formirana robusna i autonomna čvorišta mogla bi da dovedu I do otpuštanja dela, nedovoljno kreativne radne snage, a istovremeno i do angažovanja novih talenata. Sve ovo, moglo bi da povoljno utiče na veoma važnu funkciju istraživanja i razvoja.
(495)
