Chevrolet Malibu LT – Nije zlato sve što sija

Pre nekoliko godina, Chevrolet je započeo reklamni program pod nazivom “real people, real cars“ ili u prevodu “stvarni ljudi, stvarni automobili“. U svakoj 20-sekundnoj reklami navodno “stvarni čovek“ bi se divio kako je svaki novi Chevrolet izuzetno dobro urađen. Kada je došao red na reklamu za Malibu, obično bi usledelo nešto tipa “Pa to je Chevrolet? Izgleda luksuznije nego moj Lexus“ ili “Iznenađen sam da je ovo Chevrolet, pošto ima kvalitetniji enterijer nego moj Audi“. Meni lično je bilo potrebno samo par minuta za volanom da se svaki put samo nasmejem kada vidim sličnu reklamu…

Kratka istorija

Malibu je jedno od najstarijih imena u istoriji Chevroleta i korišćeno je na mnogim različitim proizvodima. Ova oznaka se po prvi put pojavila 1964. godine kao najveći nivo luksuzne opreme na modelu Chevelle i tu poziciju će zadržati sve do 1978. godine. Malibu tada postaje sopstveni model i opstaje na tržištu pet godina, da bi ponovo oživljen 1997. godine sa pogonom na prednje točkove. Od tada, Malibu je predstavnik Chevroleta u takozvanoj “mid-size“ (srednjoj) klasi, a u velikoj meri je povezan sa još nekoliko globalnih proizvoda američkog giganta (o tome nešto kasnije). Malibu je izuzetno bitan za GM iz još jednog razloga, a on leži u predstavljanju sedme generacije 2008. godine.

U vreme dok je GM prolazio kroz bankrot, kompanija je predstavila dva noviteta sa kojima je pokazala da nije zaboravila da proizvodi fantastične automobile. Prvi od njih je bio druga generacija Cadillaca CTS, a drugi upravo Malibu. Pohvale su stizale na sve strane, ali za samo nekoliko godina Chevrolet se ponovo vratio starim lošim navikama i Malibu je ponovo pao na dno klase. Novi model je stigao prošle godine i ujedno bio jedan od retkih u klasi koji je zabeležio rast prodaje u vreme kada se čini da su kupci spremni potrošiti novac samo na krosovere. Prodat je 227.881 primerak, što je bilo dovoljno za peto mesto u klasi (ispred su se našli Toyota Camry, Honda Accord, Nissan Altima i Ford Fusion).

Testirani model

Na testu se našao Malibu iz 2017. godine u LT paketu opreme. On je drugi najveći paket, pa se tako L i LS nalaze ispod, a Premier iznad. LT je najpopularniji među kupcima i odlukuju ga 1,5-litarski turbo motor, automatski menjač i početna cena od 25.125 dolara.

Dizajn

Kao što sam spomenuo, Malibu je debitovao u potpuno novoj generaciji za 2016. godinu, ali to ne znači da je njegov dizajn potpuno nov. Većina linija sa pozajmljene sa većeg brata Impale, koja je originalno dobila sličan dizajn nekoliko godina ranije i dugo vremena bila jedini automobil sa maksimalnim ocenama na testu Consumer Reports magazina. Sa takvim linijama Malibu deluje izuzetno sportski i privlačno – skoro kao američki Audi A7 siromašnijih ljudi.

Podeljena maska hladnjaka i kratki farovi dodaju na aerodinamičnosti, dok krov pada pod visokim uglom do te mere da iz nekih uglova podseća na sportski dvosed. Jedini izbor u ponudi je sedan sa četvoro vrata, ali ne treba očajavati što Chevrolet nije pratio poteze nekih rivala iz prošlosti (Accord i Altima) i ponudio i kupe. Chevrolet je ovaj put zaista iznenadio pa umesto tradicionalnih kockastih limuzina, Malibu deluje kao i da nije američki proizvod. Spomenuću da su felne 16-inčne, a ako se kupac odluči za Premier paket opreme one postaju 17-inčne. Na LS-u se može naručiti i Sport paket koji dodaje mali spojler i lepše 18-inčne felne.

Enterijer

Na prvi pogled enterijer je izuzetno dobro urađen. Malibu je relativno dugačak automobil pa tako prostora ima više nego dovoljno. Čak i visoki putnici na zadnjoj klupi će se osećati komotno, što stiže kao iznenađenje pošto automobili sa niskim krovom i nisu baš prostrani. Sličan je zaključak i po pitanju gepeka, koji možda nije veliki kao kod nekih rivala, ali je opet dovoljan za tradicionalnu četvoročlanu porodicu. Vozačko mesto je izuzetno komotno i pruža dovoljno mesta sa svake strane, mada ne bi štetilo ni kada bi kutija između sedišta bila postavljena niže. Prostor između sedišta je zadovoljavajući – u njemu ima mesta za novčanik, telefon i ostale sitnice, ali se isto ne može reči za dva držača za čaše, koji su veoma uski.

Prva stvar koja me je izuzetno iznenadila je koliko je sam enterijer ustvari jednostavan. Sat za brzinu je jasan, bez preterano mnogo detalja, i lagan za praćenje. U sredini enterijera se nalazi 7-inčni monitor, a ispod njega jedini dugmići koji služe za podešavanje grejanja i klime. Smatram da je monitor postavljen previše kao tablet umesto kao tradicionalni “touch-screen“, ali u vreme današnje tehnologije tako nešto je i bilo za očekivati. Monitor stiže sa standardnim Android Auto i Google CarPlay pa je jednostavno povezati i mobilni telefon, a svaki Malibu pruža i 4G bežičnu internet konekciju, Bluetooth i čuveni OnStar. Problem nastaje kada pokušate da koristite spomenuti monitor i često me je podsećao na tehnologiju staru desetak godina. Bez preterano mnogo detalja kada je reč o muzici, Malibu definitivno zaostaje za konkurencijom – posebno što većina njih pruža i satelitski radio.

Kada sam već spomenuo OnStar, da kažem i par reči o sigurnosnim merama. Za one kojima je OnStar nepoznat, on je sistem koji GM ugrađuje u sve svoje proizvode, a preko njega vlasnik može da zatraži pomoć u putu bez obzira da li je reč o kvaru ili sudaru. On se takođe automatski aktivira ukoliko se vazdušni jastuci otvore, a u stanju je i da locira automobil u slučaju krađe. Koliko god da je OnStar dobar, moram da zaključim da je Chevrolet u potpunosti zakazao po pitanju ostalih sigurnosnih mera. One naravno postoje, ali su deo Driver Confidence paketa od čak 1.195 dolara i za navedenu sumu kupac dobija sistem koji upozorava na opasnost ispred i pozadi, zatim mrtom uglu i prelaska preko zadnje desne linije na autoputu. Preporučljiva opciona oprema je i Convenience & Technology Package u koju spadaju paljenje na daljinski, bežični punjač telefona, volan omotan kožom i veći 8-inčni monitor, posebno zato što cena iznosi svega 895 dolara.

Najveći problem enterijera leži u samom kvalitetu materijala. Za automobil koji ume da uđe u teritoriju Cadillaca kada se izabere puna oprema, Malibu je napravio veliki korak unazad i deluje kao automobil iz kasnih 1990-ih godina. Dok većina rivala u jeftinoj klasi ima jeftinije enterijere, oni se barem trude da sakriju takve detalje ili da barem budu minimalni. Chevroletov najveći rival Ford, recimo, samo na nekoliko mesta ima jeftinu plastiku dok ostatak enterijera karakterišu materijali mekani na dodir. Kod Malibua plastika je tvrda gotovo na svakom mestu, ali još uvek ne škripi u vožnji iako automobil ima približno 65.000 km na satu. Ostale velika šteta što Chevrolet nije uradio malo bolji posao po ovom pitanju, posebno zato što je veća Impala pokazala da je američki proizvođač vozila više nego sposoban za tako nešto.

Mehanika

Malibu ipak nije američki automobil u onoj meri u kojoj bi Chevrolet želeo od kupaca da pomisle, a E2XX platforma je ustvari deljena sa Opelom Insignijom. Ona je naslednik još jedne Opelove platforme (Epsilon II), koju je Malibu takođe koristio u prošlosti. Postavlja se pitanje kakva je budućnost ovog modela sada kada je Peugeot-Citroen postao novi vlasnik Opela, ali Amerikanci kažu da će partnerstvo opstati još barem desetak godina tako da, barem za sada, ne moramo da brinemo.

Po prvi put u istoriji, Malibu je dostupan samo sa motorima od četiri cilindra. Onaj manji, zapremine 1,5 litara, razvija 160 ks i 249 Nm obrtnog momenta dok je jedini menjač u opciji šestostepeni automatik. Moćnija opcija je dvolitarska sa 250 ks i 353 Nm obrtnog momenta uz novi devetostepeni automatski menjač koji je razvijen u saradnji sa Fordom.

U standardnoj verziji, Malibu je jedan od najslabijih automobila u klasi čak i ako se uporedi sa nekim atmosferskim motorima. Međutim, njegova relativno niska težina 1.422 kg ga takođe čini jednim od najlakših automobila i za čak 90 kg lakšim nego Honda Accord. Uparen sa osnovnim motorom, koji se našao na testu, Malibu može da ubrza do 100 km/h za devet sekundi i dostigne maksimalnu limitiranu brzinu od 208 km/h. To nije dovoljno da se pobegne sa dna, ali za utehu ostaje podatak da i pored 20-30 ks manje nego konkurencija ubrzanje opet nije značajno sporije.

Utisak u vožnji

Kada se zna da Malibu deli dosta toga sa Insignijom, za očekivati je da će on biti jednako sportski, zar ne? Pa po većini karakteristika uglavnom da, ali ne u onoj meri u kojoj možda daje impresiju sa svojim dizajnom.

Za početak, Malibu nije preterano brz automobil. Odluka Chevroleta da ubaci najmanji motor u klasi je možda poboljšala ekonomičnost, ali u isto vreme motor se izuzetno muči pri žešćoj vožnji. Problem predstavlja nedostatak snage na niskim obrtajima, a iako je reč o turbo motoru, maksimalna snaga se razvija na dosta visokih 5.700 obrtaja. Radi poređenja, Ford Fusion je jedini drugi predstavnik u klasi sa motorom slične zapremine, ali on razvija 181 ks na 6.000 obrtaja. Jedan od načina da se reši “problem“ je da se izabere opcioni dvolitarski turbo motor, ali je on dostupan samo u Premium paketu opreme i za njega treba izdvojiti visokih 30.975 dolara.

U gradskoj vožnji to nije ni bitno pošto se Malibu probija relativno lako kroz saobraćaj i nema problema da prati kolonu. Menjač je izuzetno precizan, ali je verovatno samo pitanje dana kada će novi devetostepeni automatik debitovati i u Malibuu. Sve pohvale idu i na račun kočnica. Zahvaljujući svojoj niskoj težini, ovaj automobil zahteva značajno kraću distancu za kočenje, što je nešto gde je pokazao veliko unapređenje nakon što je prethodnik dobio dosta kritika.

Ostaje velika šteta što je Sport samo dizajnerski paket opreme i što on ne pruža nikakve mehaničke dodatke. Kada se zna koju konekciju Malibu ima sa Insignijom, sportsko vešanje i veće kočnice bi mogle da budu relativno lagan posao i sa njima ovaj automobil bi lagano parirao sportskim liderima u klasi kao što su Mazda 6, Honda Accord i Ford Fusion. Još jedan detalj bi svakako pobošljao imidž, a to je sekvencijalni menjač sa ručicama na volanu umesto na vrhu menjača.

Velike pohvale idu na preglednost. Od automobila dugačkog skoro pet metara se to možda i nije moglo očekivati, ali svaki ugao je izuzetno dobro osmišljen. To se odnosi i na mrtav ugao gde Malibu nema problema iako je njegov krov izuzetno nizak. Iako sam veoma kritičan prema enterijeru, on ipak ima i nekoliko pozitivnih karakteristika. Izuzetno je tih pri svim brzinama, a posebno mi se dopalo što je kontrolna tabla nisko postavljena. Ovaj podatak je retkost među današnjim automobilima i smatram da na taj način je vožnja lakša, a parking još lakši.

Kada je reč o potrošnji, prema fabričkim brojevima gradska potrošnja bi trebala da iznosi 8,7 litara na 100 kilometara uz potrošnju na autoputu od 6,4 litra. Obe brojke su relativno lako ostvarljive. Kao što sam spomenuo, motor je dovoljno moćan da bez problema dostigne željenu gradsku brzinu pa se potrošnja od ispod devet litara može lako postići. Sa druge strane, na autoputu je moguće smanjiti potrošnju na cifru nižu od fabričke, pa je kompjuter posle jedne vožnje pokazivao cifru od samo 5,8 litara. To mi govori da sa spomenutim devetostepenim automatskim menjačem potrošnja se može spustiti na još niži nivo, a onima kojima je i to previše tu je uvek hibridna verzija.

Cena

Na američkom tržištu, Malibu ima jednu od najnižih cena u klasi i ona počinje sa samo 21.680 dolara, dok za model kao što je testirani treba izdvojiti 25.125 dolara. Sa prosečnim popustom od čak 4.400 dolara, Malibu postaje još pristupačniji, a čak i sa punom opremom cena ne prelazi cifru od 30.000 dolara nakon popusta. U takvim uslovima Malibu je čak i jeftiniji od nekih značajno manjih automobila kao što su Honda Civic ili Mazda 3.

Zaključak

Malibu nije perfektan automobil, ali je još jednom uočljiv napredak u poređenju sa prethodnikom. Chevrolet je uspeo da ispravi mnoge greške iz prošlosti, a pritom i da zanemari neke druge karakteristike koje su u današnja vremena ne praštaju. Tu pre svega mislim na kvalitet enterijera i nedostatak moćnijih motora na slabije opremljenim modelima, ali za firmu koja je pre desetak godina bila u bankrotu i to je veliki uspeh. Malibu je daleko od nivoa Audija i Lexusa, bez obzira koliko nas Chevroletove reklame ubeđivale u suprotno, ali na kraju dana ovaj automobil je jedini koji je uspeo da zabeleži rast prodaje u vreme kada svi žele krosovere. A to govori mnogo o njemu.

Tekst: Zoran Tomasović

Fotografije: Željan Tomasović 

	Dobre strane:
	Sportski dizajn, praktičnost i preglednost enterijera, niska cena, potrošnja, kočnice
	Loše strane:
	Kvalitet enterijera, nedostatak moćnijih motora na jeftinijim modelima, mala zapremina rezervoara, slaba standardna sigurnosna oprema

(1784)