1. Home
  2. Life
  3. Turizam
  4. Zlatibor nekad i sad – Duh tradicije ili prestonica savremenog turizma XXI veka
Zlatibor nekad i sad – Duh tradicije ili prestonica savremenog turizma XXI veka
0

Zlatibor nekad i sad – Duh tradicije ili prestonica savremenog turizma XXI veka

969
0
Podelite sa prijateljima:

Poštovani čitaoci, uskoro najpopularnijeg automobilskog portala, moja misija u narednom periodu biće da vas upoznam kako sa zaboravljenim, tako i sa najatraktivnijim lokalitetima u Srbiji. Počinjemo sa Zlatiborom…

Ovo je kako statistika kaže, ubedljivo najposećenije planinsko turističko mesto. Godišnje ga poseti oko 250.000 turista, koji ostvare preko 1.000.000 noćenja. Malo li je??? Mnogo je razloga za ove brojke.
Ova planina omiljeno je mesto za odmor i opuštanje mnogih domaćih i stranih turista. Ona zauzima prostor od oko 1000 km2, i to obuhvatajući delove tri opštine, Užica, Čajetine i Nove Varoši. Geografski položaj je izuzetno interesantan. Zlatibor je smešten na oko pola puta između Beograda i Crnogorskog primorja. Preko njega vode glavne, strateški bitne magistralne saobraćajnice, kao i pruga Beograd-Bar. Najviši vrh Zlatibora je Tornik sa nadmorskom visinom od 1496 metara. Planinska klima izuzetno je prijatna, zime su blage, a leta topla, magla se skoro i ne zadržava. Sa preko 200 sunčanih dana godišnje, ova planina postaje omiljeno letovalište mnogima. Zlatibor je odvajkada važio za vazdušnu banju. Ukrštanje kontinentalne i mediteranske klime, takozvana ruža vetrova koja se rascvetava na ovom podneblju, naročito pogoduje obolelim od astme, tiroidne zlezde, anemije… Davno je Jovan Dučić rekao: „Ko nije bio na Zlatiboru, taj ne zna sta je zdravo mesto“. Tako se turizam ovde i začeo, „trazenjem leka“, da bi se kasnije proširio u mnogobrojne modernije i atraktivnije smerove.

Snaga Zlatibora, osim u zdravstvenom, je i u rekreativnom, sportskom, kongresnom, dečijem turizmu. Za rekreativce, obeleženo je i uređeno mnogo staza za šetnje, planinarenje, vožnju rolera i bicikala. Takođe, sve je više kupališta na otvorenom, a neka od njih su: Jokino vrelo, Boškova voda, Musvete, Semegnjevo… Mnogobrojne sportske ekipe ovde se pripremaju i opuštaju iz razloga što za to postoje adekvatni uslovi, u vidu uređenih fudbalskih i košarkaških terena, dobre klime, smeštaja… Kongresni turizam se iz godine u godinu sve više razvija. Najviše je zastupljen van sezone, u rano proleće i kasnu jesen. Mnoge kompanije i udruženja ovde rado organizuju seminare i poslovne proslave. Odnedavno im je na raspolaganju nova kongresna sala, kapaciteta do 1100 mesta, opremljena najsavremenijom audio i video opremom. Dečiji turizam, rekreativne nastave, izleti, ekskurzije, sportski kampovi, daju posebnu čar ovoj planini.

Jedno od najposećenijih, ali i po svemu sudeći najlepših mesta ove planine je svakako ski centar Tornik. Posetiocima omogućava da se udobno provozaju prvom šestosednom žičarom u Srbiji. Žičara je otvorena za posetioce tokom cele godine. Letnje panoramsko razgledanje je nešto sto se ne zaboravlja. Taj osećaj „nadletanja i preletanja“ zelenih livada, borovih šuma, uz blago prisustvo vetra je nešto što ostavlja najjači utisak. Na Torniku postoji sistem za veštačko osnežavanje staza, ukoliko sneg izostane, sto je bio slučaj godinama unazad. Uređenih ski staza ovde je oko 5 kilometara. Takođe, restorani i kafici sa zimskim baštama, uvek su gostima na raspolaganju, kao i škola skijanja za decu i odrasle.
Ne možemo a da ne spomenemo hotele, kojih je iz godine u godinu sve više. Najveći i najposećeniji od njih su: „Palisad“ kao jedan od najstarijih, a ujedno i simbol ove planine, zatim, „Mona“, „Vis“, „Olimp“, „Satelit“… Sve je više sjajno uređenih apartmana i kuća za izdavanje. U svojoj dugoj istoriji organizovanog turizma, ponuda smeštajnih kapaciteta nikad nije bila veća i bolja. To je dovelo do znatnog pada cena smeštaja 10-15% u odnosu na prethodnu godinu, što je još jedna od bitnih informacija za buduce posetioce ovog kraja.

I dalje se gradi… Grade se sve veća i modernija zdanja, koja su rame uz rame sa svetskim ponuđačima usluga ovog tipa. Zlatibor je postao moderan gradić, gradić sa srcem i dušom, gradić koji svi vole, i kome se svi vraćaju…

Mnogobrojni su oni koji na Zlatibor dolaze iznova i iznova, baš zbog tradicionalne kuhinje i vrhunskih specijaliteta. Ovaj segment čistog hedonizma, čini ponudu Zlatibora autentičnom. Najlepši od njih su: kačamak, domaći sir i kajmak, zlatiborska komplet lepinja, pršuta… Za ljubitelje vrućeg jagnjeceg pečenja, preporučuje se selo Mačkat, koje je nadaleko poznato po svom brendu. Mnogi ga u šali nazivaju „Kad jaganjci utihnu“. Svi zlatiborski restorani u svojoj ponudi imaju tradicionalne specijalitete, koji su ujedno i zastitni znak ovog podneblja. Mnogi su pokušali da kopiraju recepturu i da u svojim gradovima dočaraju zlatiborske gastronomske čarolije. Međutim, to još nikome nije pošlo za rukom. Oni su samo ovde originalni i imaju poseban ukus…

ZLATIBOR PRE 120 GODINA

  •  Čobani
  • Stada ovaca
  • Čobanske torbice
  • Kolibe i staje
  • Dozivanje sa brda na brdo
  • „Zlatibore pitaj Taru“
  • Planinski potoci
  • Proja i slanina
  • Potišpanj i štrudla

ZLATIBOR DANAS

  • Biznismeni
  • Automobili najnovije generacije
  • Akten-tašne
  • Najmoderniji hoteli
  • WIFI konekcija i facebook
  • Rasta, „Kavali“
  • Zatvoreni hotelski bazeni
  • Vegeterijanska hrana
  • Cheese Cake i Tiramisu

Dakle, možemo slobodno reći da isprepletanost tradicije i savremenosti, miris boroviš šuma i ukus zlatiborskih specijaliteta, čine ovo mesto najboljim izborom za sve nas.

Tekst: Nadica Filipović

(969)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments