Tokom 2010-ih još se nije previše nemačkih vozača odlučivalo za električni automobil. Prvi modeli poput BMW-a i3, Renaulta Zoe, Nissana Leafa ili Mitsubishija i-MiEV-a ipak se i danas mogu videti na ulicama. Ali, koliko se dobro prodaju kao polovni automobili? I da li se to isplati trgovcima? List Automobilwoche je detaljnije istražio ovu temu – a odgovori zavise od modela do modela.
Samih električnih automobila iz rane faze nema mnogo u Nemačkoj. Ukupno je od 2010. do 2019. registrovano 243.000 električnih automobila, a gotovo tri četvrtine od toga u poslednje tri godine te decenije, navodi se u analizi. Nije ni čudo – tada je za kupovinu bilo potrebno dosta pionirskog duha i hrabrosti, s obzirom na slabo razvijenu javnu infrastrukturu i znatno slabije baterije nego danas.
Iako tržište polovnih električnih automobila danas ne stoji loše, to se uglavnom odnosi na mlađe modele vraćene sa lizinga. Elektromobili iz 2010-ih godina danas deluju gotovo kao relikti. Ipak, njihove performanse kada je reč o dometu i snazi punjenja i dalje mnogima dovoljno znače da se koriste bar kao drugi automobil.
Mnogi od ovih starijih modela u prethodnim godinama završili su u inostranstvu, i to iz jednostavnog razloga. U zemljama poput Portugala, ali i u Beneluksu, u jednom periodu je bila podsticana kupovina polovnih električnih automobila. Time se postizala atraktivna cena, kako za kupce, tako i za trgovce. Ipak, i u Nemačkoj se i dalje prodaje mnogo Renaulta Zoe prve generacije – Automobilwoche je kod jednog poznatog online oglašivača polovnih automobila izbrojao oko 300 primeraka. Prosečna cena iznosila je oko 5.300 evra, što je čak nešto manje od cene benzinskog „brata“ Renaulta Clija iste starosti, koji košta prosečno 6.500 evra. Za trgovce su ipak stariji električni automobili problematična roba, jer u poređenju sa vozilima na benzin ili dizel imaju duže prosečno vreme stajanja na placu. Tako Zoe prosečno stoji 130 dana, dok Clio u proseku nađe kupca već posle 70 dana.
Ali, nisu svi stari električni modeli teški za prodaju. BMW i3, koji je kao nov često bio predmet podsmeha, sada uživa veliku popularnost – doduše sa zakašnjenjem. Razlog za to leži pre svega u baterijama, koje su starile znatno sporije nego što se prvobitno očekivalo. Kod mnogih vozila prve generacije kapacitet baterije i dalje prelazi 80%, što i3 čini pouzdanim i dometom snažnim polovnim e-automobilom po relativno pristupačnim cenama. Prema mišljenju stručnjaka iz auto-industrije, ovaj model danas ima čak i potencijal da postane ikona, jer je tehnički za BMW predstavljao ogroman iskorak – čak iako se u svoje vreme, pa i unutar same fabrike, mnogo podsmevalo ovom malom električnom automobilu.
Što se BMW-a i3 tiče, primećujemo ih sve više na ulicama u Srbiji, ali su na oglasima relativno skupi, prodaju se po ceni nove Škode Fabije…
AutoRepublika
(164)
Na B92/ auto sekciji se često javlja tip koji max hvali Zoe, kupio ga polovnog, prelazi stotinak km dnevno. Ima ga 2 god, i kaže da će za još dve, potpuno isplatiti ulaganje u kupovinu Zoe… A nije ispod 6/8 k eur dao .
Tako da, pioniri se i ovajde. Kad sistem počne da naplaćuje preko pametnih strujomera više cenu struje. Ništa od uštede. Biće samo ekologije. Tj izbacivanje štetnih materija iz gradova, a prebacivanje istih kod termo hidro i nukl elektrana.
Mi smo prodavali Twingo ZE, star tri i pol godine. Novi nas je kostao 12.500 E, prodali ga za 10.000 E nakon sto je bio u oglasu ravno dva dana. Volio bi si kupiti i3 kao neki buduci klasik, sto vise prolazi vrijeme sve mi je zanimljiviji, pogotovo jer je jedini auto sa karbonskom skoljkom. Nema nista slicno u tom cijenovnom rangu, jedina stvar koja mi se ne svidja sto navodno gume brzo odlaze i relativno su skupe zbog nestandardnih dimenzija.