Zanimljivost dana: Reponja

Američka automobilska industrija je uglavnom imala reputaciju da je specifična i da je mogu voleti samo oni koji žive u ovoj državi. Ali ako se vratimo dovoljno daleko u istoriju, videćemo da su mnogi četvorotočkaši i u ostatku sveta često umeli da pozajme linije i da tako izgledaju kao umanjene verzije automobila u istoriji. Jedan dizajnerski detalj koji je krasio Jenkije posle Drugog svetskog rata je bio takozvani „fintail“ ili „rep“. Originalno je predstavljen na prvom posleratnom Cadillacu i uskoro mu niko nije mogao odoleti, pa čak ni veliki Mercedes.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo sagledati takav Mercedes pod oznakama W111 i W112.

Mercedes je dočekao kraj Drugog svetskog rata u relativno dobroj poziciji. Iako se očekivalo da će kompanija pretrpeti velike kazne kao recimo BMW zbog saradnje sa nacističkom partijom, nije trebalo da prođe puno vremena pre nego što se firma vratila proizvodnji četvorotočkaša.

Jedan od prvih novih modela se zvao W187 i predstavljen je 1951. godine, a pokretao ga je 3,0-litarski benzinac. Iako je postao omiljeni prevoz državnika širom sveta, ipak nije imao visoke prodajne rezultate, one s kojima bi Mercedes došao u poziciju da redovno plaća račune dobavljača.

Znajući sve to, odluka je doneta da bude predstavljen pristupačniji naslednik W187, a takva ponuda se vodi kao prethodnik današnje S Klase. Prvi od njih je stigao 1954. godine i zvao se W180, a u velikoj meri je ličio na manji W120/W121. Međutim, dok je W120/W121 imao samo motore sa četiri cilindra, W180 se mogao naručiti sa šest cilindara ispod haube.

Tokom pet godina proizvodnje je napravljeno 84.645 jedinica, a Mercedes shvata da kupci skupocenih četvorotočkaša nikako ne vole da njihov ljubimac izgleda kao i onaj pristupačniji. Iz tog razloga je odlučeno da naslednik mora da debituje u najkraćem roku i da više ne deli dizajnerske linije sa jeftinijom braćom.

Mercedes je stigao na američko tržište sredinom pedesetih godina i pokušavao da ubedi Jenkije da je mnogo više od omiljenog prevoznog sredstva Adolfa Hitlera. Sportista kao što je čuveni 300SL je svakako promenio imidž, ali su Nemci znali da finansiska moć leži u većim i skupocenim limuzinama.

Dizajneru Beli Barenji je naređeno da „amerikanizuje“ naslednika, ali da javnosti opet bude jasno na prvi pogled da automobil dolazi iz Nemačke. Ovaj je odlučio da zadrži neke prepoznatljive Mercedesove detalje kao što je recimo maska hladnjaka, a na bočni zadnji deo je dodao dizajnerski detalj po kojem su Amerikanci tada i bili najpoznatiji – rep. Na nemačkom jeziku tako nešto se zvalo „Heckflosse“ dok su Jenkiji koristili izraz „Fintail“. Zvanična oznaka je bila W111 i biće predstavljen na Sajmu automobila u Frankfrutu 1959. godine.

W111 je bio dugačak 4.874 milimetara, što ga je činilo velikim automobilom za evropske uslove, ali veoma kompaktnim „preko bare“. U početku je bio dostupan samo kao limuzina i to u tri konfiguracije koje su delile 2,2-litarski benzinac sa šest cilindara u rednoj konfiguraciji.

Bazni 220 je razvijao 94 konjske snage, 220 S je stizao u verzijama sa 104 i 108 „grla“, a vrhunac je činio 220 SE sa 118 „konja“. W111 je odlično primljen od strane medija sa dosta pohvala na račun završne izrade, ali i kritikama na račun performansi. Čak i najmoćniji motor u ponudu je bio dovoljan za ubrzanje od nule do 100 km/ za oko petnaest sekundi i maksimalnu brzinu od 165 km/h.

Većih promena nije bilo sve do 1961. godine kada su u izložbeno-prodajne salone stigli i kupe i kabriolet. Za razliku od prethodnika koji su sa limuzinama delili skraćenu šasiju, Mercedes je odlučio da ovaj put ostavi isto međuosovinsko rastojanje. To će se pokazati kao dobitna kombinacija pošto su pružali komotnija zadnja sedišta i samim tim privlačili više kupaca, ali su bili daleko od sportskih automobila.

To je znao i sam Mercedes pa ih nije reklamirao kao sportiste već kao premijum vozila sa dopadljivim stilom, namenjenim za sporije krstarenje. Zanimljivo je da su kupe i kabriolet imali značajno manji rep koji je do ranih šezdesetih godina polako izašao iz mode.

Iste godine je stigao i novi W112, koji je na prvi pogled izgledao identično kao W111, ali je bio unapređenja verzija u svakom pogledu. Nudio se kao limuzina, kupe i kabriolet, a pokretao ga je novi 3,0-litarski benzinac sa 160 konjskih snaga. W112 se prodavao pod značkom 300 SE i stizao je bogato opremljen u poređenju sa automobilom na kojem je bio zasnovan.

Spomenućemo da je imao dosta kože i drveta čak i u baznom izdanju, a među standardnom opremom smo mogli da vidimo i servo volan, automatski menjač i još dosta toga. W112 će biti deo ponude od 1961. do 1965. godine za limuzinu, odnosno dodatne dve godine za kupe i kabrio, a fabriku će da napusti 9.875 jedinica pre nego što ga zameni čuveni model 600.

Raniji 2,2-litarski motori su poslati u penziju posle 1965. godine, a zamenio ih je novi 2,5-litarski benzinac sa 148 „grla“. Dve godine kasnije kupe i kabriolet se mogli kupiti i u izdanju 280 SE (2,8-litarski benzinac sa 158 konjskih snaga).

Poslednja evolucija kupea i kabrioleta je ujedno ona najpoželjnija, a stigla je 1969. godine sa 3,5-litarskim benzincem sa osam cilindara. Sa okruglo 200 konjskih snaga ispod haube, novi 280 SE 3.5 je mogao da juri 210 km/h, a takođe je dobio opremu sa spomenutog W112-a. Većina od 1.390 prodatih kabrioleta je završila na američkom tržištu po početnoj ceni od 13.430 dolara (oko 114.295 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca), što ga je učinilo jednim od najskupljih četvorotočkaša „preko bare“.

Definitivan kraj za limuzinu je stigao 1968. godine dok su kupe i kabriolet opstali još tri godine. Ukupna isporuka je iznosila 370.807 vozila pre nego što ga je zamenio model W108/W109 koji ćemo analizirati drugom prilikom.

Iako će mnogi reći da je sportista 300SL promenio imidž Mercedesa u svetu, W111/W112 je bio taj koji je omogućavao „plaćanje računa“ u vremenima kada se gledalo sa mržnjom na ono „Made in Germany“. Samim tim, veoma je bitan model za nemačku automobilsku industriju i ne može mu se zameriti ni „amerikanizovanje“.

Na kraju dana, ostvario je veliki komercijalni uspeh i osigurao Mercedesu veliku i svetlu budućnost…

Zoran Tomasović

(310)