Zanimljivost dana: Slušaj ženu i imaš mir u kući

Cela ideja o Porscheu sa četvoro vrata je nekada zvučala kao početak lošeg vica, ali nemački proizvođač vozila danas ima nekoliko takvih modela u ponudi. Tu su limuzine Panamera i Taycan kao i terenci Macan i Cayenne, ali situacija nije uvek bila takva. Štaviše, prvi serijski Porsche sa četvoro vrata je stigao tek 2009. godine, mada to ne znači da nije bilo pokušaja i ranije.

U ovom izdanju zanimljivosti dana ćemo obratiti pažnju na verovatno jedini model 911 sa četvoro vrata. Ne, nije ga napravio Porsche, već jedan Amerikanac iz Teksasa da usreći svoju ženu.

Njegovo ime je Vilijam Dik i stekao je imperiju tako što je posedovao nekoliko izložbeno-prodajnih salona za uvoz i prodaju Volkswagena i Porschea u američkoj saveznoj državi Teksasu. Dik je prema svim navodima imao više nego dobar ukus za automobile i nije vozio pikap kamionete kao većina drugih građana Teksasa već Ferrari i Porsche.

Njegova supruga je poželela sportski automobil, ali je zatražila da bude sa četovo vrata radi praktičnosti. Takva želja je bila problem tokom šezdesetih godina prošlog veka, pošto sportisti sa više od dvoje vrata jednostavno nisu postojali. Kao jedino (ne)razumno rešenje, Dik je predložio da uzme jedan od primeraka 911-ice iz svog izložbeno-prodajnog salona i da na njega naknadno doda dvoje vrata.

Postojao je samo jedan problem. Naime, Dik nije želeo da neka američka firma kompletira preradu, najviše iz razloga što su evropski automobili još uvek bili relativno retki „preko bare“ i nije postojalo dosta eksperta, dok potraga u Evropi nije dala rezultate jer su većina specijalaca odbijali takav posao.

Na kraju se morao zadovoljiti sa dva Jenkija i to nakon što je odabrao samostalnu kuću Troutman & Barnes iz Los Anđelesa. Ruku na srce, morali su da potraže pomoć Nemaca, pa je Dik bio primoran da plati inženjera Emila Dita da stigne direktno iz Evrope i da provede dosta vremena u Kaliforniji.

Oni su za bazu uzeli 911S iz 1967. godine i prepolovili ga. Međuosovinsko rastojanje je zatim produžena oko 55,3 centimetara između A i B stuba. Zatim su dodata zadnja kontraš vrata i poseban krov, a tim je pokušao da koristi što je više delova moguće. Porsche je takođe kontaktiran da napravi zadnja sedišta. Nemački gigant nije bio preterano oduševljen, ali je ipak pristao, pa je tako i ovaj detalj autentičan.

Na pitanje zašto je izabrana posebna nijansa braon boje, tim će reći da je Dikova lepša polovina donela jedne od svojih cipela i zatražila da školjka i enterijer budu ofarbani baš u tu boju. Automobil je dobio i posebne felne isporučene od strane firme Fuchs.

Ovaj specijalni 911 je pokretao atmosferski 2,0-litarski benzinac sa 160 konjskih snaga. Međutim, umesto fabričkog manuelnog menjača je imao takozvani „Sportomatic“ isporučen od strane firme Cufenhauzen. Reč je o prethodniku današnjih automatika, gde vozač mora da menja brzine iako uopšte ne postoji papučica kvačila.

Na taj način je ovaj 911 ujedno postao prvi takav Porsche na svetu. Jedan od testova pokazuje da je ubrzanje od nule do 100 km/h trajalo oko 9,3 sekunde uz maksimalnu brzinu od 224 km/h.

Automobil je kompletiran i predat Dikovoj lepšoj polovini tokom Božića 1967. godine, a prerada je koštala oko dvadeset hiljada američkih dolara (oko 185.820 „zelembaća“ u današnjoj vrednosti novca). Kada pri tome dodamo da je za fabrički 911S bilo potrebno izdvojiti 6.990 najmanjih zelenih novčanica (današnjih 64.945 dolara), jasno je koliko je ova limuzina bila skupa.

Zanimljiva je priča da su „glavonje“ iz Porschea zapravo posetile Teksas i testirali ovaj specijalni 911. Takođe su razmatrali i serijsku proizvodnju i čak i napravili nekoliko prototipova pre nego što su odustali od ideje.

Nije nam poznato koliko dugo je gospođa Dik vozila automobil, ali se danas nalazi u muzeju Piterson u američkoj saveznoj državi Kaliforniji i svakodnevno je otvoren za posetioce.

Zoran Tomasović

(527)