Rezultati „rata“ cenama – modeli BYD-a su JEDANAEST puta profitabilniji u Evropi u odnosu na Kinu

Dok flota brodova isporučuje ultrajeftina električna vozila poput onih marke BYD u Evropu iz Kine, bespomoćni evropski proizvođači automobila su nemi posmatrači, moleći vlasti da ih spasu od rata cenama u kojem nikako ne mogu da pobede. Očekuje se da će EU uvesti neku vrstu carine kineskim proizvođačima automobila nakon istrage o nekonkurentnoj praksi, nakon što su proizvođači automobila dovedeni u „stanje šoka“ zbog pristupačnih automobila BYD-a.

Istraživanje Rhodium Grupe je dalo brojku o veličini tarife koja je potrebna da se zaustavi kinesko napredovanje električnih vozila u Evropi. Nažalost, za domaće proizvođače automobila, ta cifra je mnogo veća od onoga što se očekuje od EU. Evropska komisija je u januaru saopštila da planira da poseti najveće kineske proizvođače automobila, uključujući BYD i Geely, kao deo istrage o navodnim antikonkurentnim praksama Kine u vezi sa državnim subvencijama koje se daju proizvođačima. To je usledilo nakon komentara predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen prošlog septembra, kada je optužila Kinu i njene proizvođače automobila za izobličenje tržišta, što je dovelo do pokretanja zvanične istrage u oktobru.

Kineska električna vozila su uživala brojne prednosti u odnosu na zapadne proizvođače automobila. BYD, na primer, ima kontrolu nad celim lancem snabdevanja, pri čemu je snabdevanje baterijama ogromna prednost. To im je pomoglo da osvoje tržišni udeo u Evropi mahnitim tempom. Vrednost uvoza kineskih električnih vozila u EU skočio je sa 1,6 milijardi dolara u 2020. na 11,5 milijardi dolara u 2023. godini, piše Rhodium. Očekuje se da će kineska električna vozila činiti četvrtinu svih električnih vozila prodatih na kontinentu ove godine, otkrila je grupa Transport & Environment.

Rhodium Group je u brojke prikazala obim izazova sa kojima se suočavaju domaći proizvođači automobila, koristeći BYD-ov pristupačan automobil Seal U kao ilustrativni primer. Automobil se prodaje za 20.500 evra (21.950 dolara) u Kini i 42.000 evra (45.000 dolara) u EU. Kineski proizvođači automobila pokušavaju da izvuku veći profit u Evropi dok rat cenama kod kuće gura njihove marže na pod. Ovaj mehanizam određivanja cena znači da Seal U donosi BYD-u 14.300 evra (15.300 dolara) profita u EU, ali samo 1.300 evra (1.400 dolara) profita u Kini. Stoga ne čudi da se na tarife gleda kao na odgovor na sprečavanje jeftinih kineskih električnih vozila da preplave tržište EU.

Izvršni direktor Tesle Ilon Mask (iz Republike Srpske 😉 ), koji se bori sa BYD-om u ratu cenama u Kini, citirao je iskustvo iz prve ruke kada je opisivao šta bi bilo potrebno da se proizvođači automobila spreče da preuzmu zapadna tržišta. „Naše zapažanje je generalno da su kineske automobilske kompanije najkonkurentnije automobilske kompanije na svetu“, rekao je Mask na Teslinom pozivu o zaradi u januaru. „Ako se ne uspostave trgovinske barijere, one će poprilično srušiti većinu drugih automobilskih kompanija u svetu“, nastavio je on.

Međutim, veličina zahtevane tarife će verovatno naterati regulatore da se trgnu dok će biti daleko od onoga što razmatra Evropska komisija. Rhodium očekuje da će EU primeniti tarife od 15% do 30% na kineska električna vozila nakon istrage. Ali čak i na većem opsegu, kaže Rhodium, to verovatno neće odvratiti proizvođače automobila od isporuke u EU ili doneti paritet cena sa lokalnim konkurentima. To je zato što je profit kineskih proizvođača automobila u EU toliko ogroman da bi samo carina koja bode oko bila dovoljna da odvrati proizvođače automobila kao što je BYD od mogućnosti prodaje električnih vozila na kontinentu.

„Prema našim proračunima, carina od 30 odsto bi i dalje ostavila kompaniji premiju od 15 odsto (4.700 evra) u EU u odnosu na njen profit u Kini, što znači da bi izvoz u Evropu ostao veoma privlačan“, napisala je grupa. „Dažbine u rasponu od 40% do 50%, verovatno čak i veće za vertikalno integrisane proizvođače kao što je BYD, verovatno bi bile neophodne da bi evropsko tržište postalo neprivlačno za kineske izvoznike električnih vozila. Takav broj je za sada praktično neizvodljiv, zahvaljujući pravilima STO (svetska trgovinska organizacija) kojima EU trenutno trguje sa Kinom. Umesto toga, kaže Rhodium, EU bi se mogla obratiti „netradicionalnim alatima“ za zaštitu domaćih proizvođača automobila, kao što su ograničenja zasnovana na faktorima životne sredine ili nacionalne bezbednosti.

AutoRepublika

(311)