Nemački sudovi osiguravajućim kućama dozvoljavaju pristup podacima iz crne kutije

Očekuje se da godina koju smo tek otvorili postane godina savremenih bezbednosnih sistema na vozilima. Među najavljenim novitetima se ističe i dugo očekivana crna kutija. Međutim, s ovom temom su skopčane još neke stručne rasprave, a koje su otvorene kao deo implikacija od uvođenja ovog bezbednosnog sredstva u upotrebu. Naime, u Nemačkoj su se preko sudova lomila koplja o tome ko će imati pravo pristupa podacima koje zabeleže ovi uređaji, a presudom je utvrđeno da je pristup zabeleženim zapisima omogućen i osiguravajućim društvima.

Kako rekosmo, ovo će biti još jedna u nizu godina koje će obeležiti obavezno uvođenje novih bezbednosnih sistema na vozilima, pa tako za koji dan obavezan postaje inteligentni asistent za brzinu kretanja, dok će crna kutija postati deo serijske opreme vozila prodavanih na teritoriji EU, tek koji mesec kasnije. Prisustvo crne kutije omogućava pouzdaniji i verodostojniji retrospektivni prikaz saobraćajnih nesreća koje se dogode, kao što ukazuje i na eventualne greške u funkcionisanju pojedinih sklopova na vozilu, a koje su možda i dovele do nesreće.

Elektronski registar podataka (Electronic Data Recorder – EDR), ili crna kutija (kako uređaj zovemo kolokvijalnom terminologijom) postaje obavezan element opreme novih automobila počev od 6. jula 2022. godine. Međutim, taj inače dobar potez nije doneo spokoj svima. Naprotiv, kao veliki problem se ispostavilo to kome će biti dozvoljen legalan pristup zapisu. Evropska unija je omogućila pristup jedino organima vlasti, pa tako nema rizika od povrede prava na zaštitu podataka. Ali, nemački pravosudni sistem je uspostavio pomenuti presedan sa veoma zanimljivim reperkusijama. Naime, presuda je potvrdila ključnu ulogu osiguravajućih društava u situacijama u kojima dođe do udesa.

Obaveza obaveštavanja osiguravajućih kuća je omogućila da im se dodeli pristup podacima zabeleženim u crnim kutijama

Oni su već upozoravali da opstrukcija pri dobijanju podataka u odštetnom zahtevu može prouzrokovati gubitak pokrića osiguranja, pa bi jedna od uključenih strana mogla biti bespomoćna. Regionalni sud u Kelnu u svojoj presudi ukazuje da su „osiguranici dužni da doprinesu svemu što služi za razjašnjavanje uzroka odštetnog zahteva, na osnovu njihove obaveze da obrazlože prijavu za odštetu“. I ovde ne bi trebalo da ima problema jer, pošto vlasnik vozila ne zna gde se „EDR” nalazi, informacije će davati stručnjak, ili nadležna institucija s pravom pristupa informacijama u crnoj kutiji.

Ovakva presuda otvara vrata osiguravačima širom Evrope, pristupa informacijama sadržanim u EDR-u. Nedavno se zbio događaj koji je podstakao ovu raspravu, a radi se o tome da je nemački vozač luksuznog vozila doživeo nesreću udarivši u zaštitnu ogradu puta, onda kada je izgubio kontrolu nad automobilom, zbog klizavog asfalta. Tada mu je neki predmet pao u predelu stopala i ovaj je pokušao da ga podigne.

Pošto sistemi bezbednosne pomoći sadrže malu memoriju za podatake, njihovo osiguranje je pokušalo da im pristupi i tražilo je dozvolu za tu radnju. Međutim, vozač je to odlučno odbio, pozivajući se na privatnost podataka. Sudija je shvatio da je to što se desilo ne samo omelo vozača, već da je elektronski sistem asistencije mogao da spreči nesreću, za koju je osiguranik tražio 15 hiljada evra odštete po osnovu kasko osiguranja. Sada će vozač ostati bez očekivanog iznosa za naknadu štete.

AutoRepublika

(754)