Kako izgleda Pariz u epizodi „Corona cirkus ponovo u vašem gradu“

Laž i obmana svetskih razmera ili smrtonosna prirodna virusna epidemija, ukoliko ne i posledica nekakvih eksperimenata, đavo će ga znati? No jedno je sigurno, duh je pušten iz boce, a kako i kada će se vratiti u nju, pokazaće nam vreme i oni koji prežive… U svakom slučaju Covid -19 je (opet) među nama, da li samo u psihi ili i u plućima, odnosno da li kao virus ili pak bakterija, nećemo polemisati.

Svako ima pravo na svoje istine i zablude, ali i obavezu da ispoštuje mere zaštite nematnute od „demokratski“ izabranih predstavnika vlasti, svidelo nam se to ili ne. E sad, koliko su te mere zaista efikasne, logične, dobronamerne i sprovodljive, relativna je stvar, mnogo toga zavisi od oka posmatrača, kao i onih koji su u poziciji da nam „sole pamet“.

Prirodno rezervisan prema svakoj vlasti, dozvolih sebi da pojedine od tih mera ocenim kao mudre, šetajući se polupraznim ulicama Pariza. Milioni turista, mahom iz Sjedinjenih Američkih Država, Japana, Kine i Rusije, ostadoše ovoga jula kod svojih kuća, izmenivši demografsku sliku grada, toliko zavisnog od njih. Zameniše ih, koliko-toliko Parižani i Francuzi iz unutrašnjosti, bez da su uspeli popuniti nebrojene terase i bašte, nikle kao pečurke posle kiše.

Odmah po ukidanju pojedinih restriktivnih mera uvedenih zbog epidemije Corone, francuska vlada dozvolila je rad isključivo restoranima i kafićima koji poseduju mesta na otvorenom prostoru. Ubrzo uvidevši da svi nisu u ravnopravnoj poziciji, u cilju podsticanja ekonomije dozvolila je svima koji to žele da se instaliraju i na trotoraru, odnosno na bilo kojoj površini u blizini, računajući parking mesta i ulice.

Brže-bolje manje ceste su zatvorene za saobraćaj, na opšte zadovoljstvo pešaka i biciklista. Do sada neviđena slika grada, a nešto slično imao sam priliku videti u pojedinim mestima u Španiji, ali samo u večernjim časovima. Izuzmemo li automobiliste, svi su zadovoljni, no kako se o drugom talasu i u Francuskoj sve više priča, čak i na ovakvim mestima često je nametnuta takozvana „socijalna“ a zapravo fizička distanca, koju ponegde održavaju ogromne plišane mede.

Podrazumeva se i obavezno nošenje maski za osoblje, ponekad i za klijente, kao što se podrazumeva i upotreba neograničene količine gela za dezinfekciju ruku, koji je postavljen na svakom koraku. Počevši od stajališta za autobuse (vidi sliku), pa do ulaska u bilo koji butik, prodavnicu ili supermarket.

Akcenat je na preventivi, nakon kraha privrede i gubitka od više stotina milijardi evra (ne, nisam pogrešio, rekao sam milijardi a ne miliona evra), nikom normalnom ni u vladi ni u struci ne pada na pamet da uvodi nekakav protivustavni policiski čas i slične nepopularne mere. Tek informacije radi, ukidanje zabrana ovde je išlo u tri faze, tek od nedavno počeli su sa radom muzeji, bisokopi i pozorišta, opet uz primenu brojnih mera kao što je prazno mesto između osoba koje nisu zajedno.

Hoteli i diskoteke sačekaće barem još koji mesec pre nego li budu videli prve goste i posetioce. Priča o vakcini ovde još uvek nije aktuelna, svi iole ozbiljniji mediji izveštavaju kako su istraživači tek na njenom tragu, u najboljem slučaju može se očekivati za godinu-dve. Šta će jadni Francuzi kad nemaju tako „sposobnog“ preCednika kao mi, još manje kinesku braću koja će ih iskoristiti kao pokusne kuniće za neku njihovu vakcinu..

Perica Rajković

(334)