„Do kraja godine, trebalo bi da budemo bolji za 20 do 25 odsto“, rekao je šef Volvoa, Hakan Samuelsom, tokom diskusije za okruglim stolom s pripadnicima sedme sile.
Modelne linije u kojima su „plug-in“ hibridi trenutno dostupni, uključuju XC90 i XC60 SUV/krosovere i V90 i V60 karavane. Na ove varijante se odnosi oko 10 do 15 odsto Volvoove globalne prodaje.
Zapravo, švedski proizvođač nije imao dovoljno baterija, elektromotora i drugih ključnih komponenti neophodnih za „plug-in“ hibride, rekao je Samuelson.
„Nismo srećni zbog toga što smo mogli da prodamo više hibridnih automobila“, osvrnuo se on. „Potcenili smo potražnju.“
Samuelson je takođe konstatovao da Volvo trenutno akcenat stavlja na ostvarivanje potrebne zalihe komponenti za „plug-in“ hibride, kao i na nedavno uvedenu porodicu blagih hibridnih pogonskih sistema.
„Mi utrostručujemo kapacitet u odnosu na prošlu godinu“, kaže Samuelson.
Volvo će na tržište lansirati paletu blagih hibrida ove godine, počev od benzinskih i dizel verzija XC90 i XC60. Blagi hibridi, koji će nositi novu „B“ oznaku, biće opremljeni Volvoovom tehnologijom rekuperacije energije dobijene iz kočenja.
Uprkos takozvanom proizvodnom „uskom grlu“, švedska marka je prodala 26.800 „plug-in“ hibrida u Evropi prošle godine, što je značajan skok u odnosu na 16.000 iz 2017. Do 2021., Volvo očekuje da će četvrtina vozila plasirana na svetsko tržište biti hibridnog tipa.
AutoRepublika
(174)
