BMW u centru političkog obračuna
Kako je BMW, čija je američka fabrika priznata kao simbol oživljavanja ove zemlje kao proizvođača automobila i izvoznika, postao simbol pretnje američkoj proizvodnoj bazi?
BMW se i sam čudi…
Fabrika u Spartanburgu, u Južnoj Karolini, duboko je u srcu zemlje čiji je predsednik Donald Tramp. Ona je najveći američki automobilski izvoznik u 2017., sa proizvedenih 272.346 BMW X modela za strana tržišta, što prevedeno u „zelene novčanice“ iznosi 8,8 milijardi. Ovaj rezultat čini BMW najvećim neto izvoznikom u SAD, kada je o stranim proizvođačima reč.
„Kao firma, sa poštovanjem prema automobilskoj trgovini, BMW je spustio američki trgovinski deficit za više od milijardu dolara u 2017.“, saopštila je BMW grupa u podnesku koji je predat Američkom departmanu za trgovinu, ciljajući zapravo na stav Donalda Trampa u vezi sa „nepoštenim trgovinskim odnosima“.
Ipak, bez obzira na finansijske beneficije koje je doneo Sjedinjenim Državama, BMW se našao usred trgovinske bitke u koju su uključene Kina, Evropska unija i Meksiko, a sve je naravno pokrenuto Trampovim insistiranjem da strani proizvođači i strane fabrike negativno utiču na američku ekonomiju. Njegova administracija je zapretila uvođenjem carina od 25 osto na BMW-ove modele koji se uvoze iz Evrope i Meksika, dok bi izvozni kontingent mogao da se suoči sa recipročnim merama, pored onih koje je uvela Kina.
BMW i oni koji ga podržavaju, posebno u Južnoj Karolini, oštro su odgovorili na pretnje o uvođenju carina.
„Uzimajući u obzir da je BMW-ova fabrika u Spartanburgu jedina neto izvoznička fabrika u SAD, koja oko 70 odsto proizvodnje izvozi u više od 120 zemalja, BMW treba da bude izuzet od carina“, napisao je Bobi Hit, sekretar za trgovinu Južne Karoline, u pismu kojeg je poslao medijima. Hit je inače bivši portparol fabrike u Spartanburgu.
Američka asocijacija međunarodnih dilera automobila, takođe je uputila poruku Departmanu za trgovinu, da će carine potkopati a ne poboljšati nacionalnu bezbednost.
Nijedan proizvođač koji radi u SAD ne želi trgovinski rat. Automobilska industrija je jasno istakla da nije zatražila bilo kakvu protekciju u okviru zaštite nacionalne bezbednosti i zakona kojeg je Tramp „izvadio iz naftalina“ da bi se istražio uticaj na industriju proizvodnje automobila i automobilskih delova.
„Čini se da ne postoji osoba u automobilskoj industriji koja smatra da je to dobra ideja“, rekla je Lora Bouman, predsednica konsultantske firme iz Vašingtona, Trade Partnership Worldwide LLC.
Bilo kako bilo, neki politički posmatrači smatraju da Trampova administracija pretnju carinama u okviru nacionalne bezbednosti vidi kao politiku koja bi mogla biti popularna pred srednjeročne izbore, rekla je ona.
To BMW stavlja u situaciju, ne samo da mora da iznađe način kako da prilagodi proizvodnju, već i da vodi političku bitku u SAD, u kojoj ni sanjao nije da će učestvovati.
„Ukoliko cilj paragrafa 232 o carinama bude da se redukuje trgovinski deficit, mi s punim poštovanjem tražimo da se na odgovarajući način razmotri doprinos izvoznih kompanija koje već redukuju taj trgovinski deficit“, poručio je BMW Departmanu za trgovinu.
BMW-ova izražena osetljivost na ovu temu je bila očigledna prošle nedelje, kada je kompanija odmah požurila da negira pogrešan izveštaj medija, koji je cirkulisao u nekoliko izdanja, kako u SAD, tako i u Nemačkoj. Po dotičnom izveštaju, koji po BMW-u potiče iz lokalnih novina u Južnoj Karolini, nekorektno se sugeriše da će BMW-ova reakcija na uvođenje carina biti smanjivanje proizvodnje u SAD i premeštanje dela pogona u Kinu.
Zapravo, kompanija je saopštila da će BMW X3 proizvoditi i u Kini, ali da taj plan nema nikakav uticaj na proizvodnju u SAD. Na kraju krajeva, činjenica je da fabrika u Južnoj Karolini dodaje radna mesta i širi kapacitete. Potpuno novi BMW X7 ulazi u proizvodnju u Spartanburgu ove godine.
Američka senatorka, Lindzi Grejem, sugerisala je da su carinske pretnje deo strategije u okviru pregovora, da bi se izjednačile snage sa stranim trgovinskim partnerima.
„Ja bih ekonomiji Južne Karoline rekla: ’Shvatila sam vašu poruku, ali vi treba da razumete zašto je predsednik Tramp pobedio’“, rekla je Grejemova. „Nadamo se da će se sve završiti kako treba. Bolje je za ekonomiju ukoliko neke barijere padnu. Proizvedete automobil u Južnoj Karolini i prodate ga u Evropi, to je kao petostruka carina. To mora da se promeni.“
Automobili proizvedeni u SAD podležu evropskoj carini od 10 odsto, dok Amerikanci carine uvozne automobile iz Evrope 2,5 odsto. U isto vreme, iznos za kamionete i komercijalna vozila je mnogo veći.
Geri Hafbauer, stručnjak za međunarodnu trgovinu i saradnik u Peterson institutu za međunarodnu ekonomiju u Vašingtonu, pretpostavio je da bi Trampova administracija mogla na kraju da odustane od preteranih carina na robne marke u okviru masovnog tržišta, ali i da primeni oštrije oporezivanje na luksuzne proizvode.
„Ukoliko Tramp na kraju završi sa uvođenjem carina na neke robne marke, to će se odnositi na BMW, Porsche i Mercedes“, rekao je on. „Malo je teže za milionere da se žale što moraju da plate više za automobile. To ne ide u prilog BMW-u.“
Priredio: Pavle Barta
(355)
