Pred povratak Velike nagrade Francuske u kalendar Formule 1 posle tačno 10 godina, mogli bismo se podsetiti svih staza koje su do sada bili domaćini. Do sada ih je blilo čak sedam, a to su:
- Rems
- Ruan
- Klermon Feran
- Le Man
- Pol Rikard
- Dižon Prenoa
- Manji Kur
REMS (Reims-Gueux) – Ova legendarna staza bila je domaćin u prvoj sezoni Formule 1 1950. godine. Staza je se prostirala po lokalnim putevima i koristila je putni pravac D27 kao startno-ciljni pravac. Staza je bila veoma brza sa dva velika pravca i nekoliko zahtevnih krivina. Koliko je brza govori podatak da je u ono vreme deljena nagrada od 100 flaša šampanjca onome ko bude imao prosečnu brzinu preko 130 milja na čas što je oko 210 km/h. Stirling Mos je vozač koji je oborio tu granicu. Nakon penzionisanja objasnio je trik pomoću kojeg je došao do tog rezultata. Pre svog brzog kruga, Mos je u poslednjoj krivini odlazio široko kao da je napravio grešuku, ali takav ulaz u krivinu mu je omogućio da ima veću brzinu na pravcu. Na ovoj stazu vožene su trke 1950-1951., 1953-1954., 1956., 1958-1961., 1963., 1966.
RUAN (Rouen-Les-Essarts)
– Staza se nalazila u brdovitim predelima jugozapadnog Ruana u blizini grada Orival. Ova staza je korišćena svega pet puta u Formuli 1, ali je od strane mnogih koji su tada vozili, proglašena za možda i najbolju stazu u Evropi. Prvi deo staze je bio nizbrdo i završavao se u Noveau Monde ukosnici, odatle put se penjao skoro 100 metara uvis, prolazeći kroz šumu i nazad ka cilju. Staza je u Formuli 1 korišćena 1952., 1957., 1962., 1964., 1968. godine.
KLERMON FERAN (Clermont-Ferrand) – Staza hvaljena od strane svih koji su ikada vozili na njoj. Zanimljivo je da se nalazi u podnožju ugašenog vulkana u centralnoj Francuskoj. Kao i prethodne dve i ova staza je bila vrlo brza i zahtevna. Dizajnirao ju je pobednik trke u Le Manu 1950. godine, Luj Rozije. Pista je bila dugačka 8 kilometara i imala je čak 50 krivina. Postoji anegdota da su na ovoj stazi vozači koristili otvorene kacige kako bi mogi da povrate tokom trke. Nažalost Rozije nije doživeo ostvarenje svog projekta. Od 1958. godine staza se koristi za trke. Formula 1 je prvu put ovu stazu koristila 1965. godine, na toj trci pobednik je bio Džim Klark u svom Lotusu 25. Staza je u Formuli 1 korišćena 1965., 1969-1970., 1972. godine.
LE MAN (Le Mans) – Ova staza korišćena je samo jednom u Formuli 1 i to 1967. godine. Na toj trci je Grejem Hil osvajio pol poziciju, a u toku trke je promenio mesta sa svojim timskim kolegom iz Lotusa, Džimom Klarkom. Nažalost ova vozača Lotusa nisu završila trku i do prve dve pozicije došao je dvojac Brabhama Repko Brebgams i Deni Hulme. Ova trka nije privukla veliku pažnju publike, a pratilo ju je svega 20.000 ljudi. Poređenja radi, na trci 24 časa Le Mana je prisutno i do 200.000 gledalaca. Ovo je verovatno bio jedan od glavnih razloga zašto se Formula 1 nije više vraćala na ovu stazu.
POL RIKARD (Paul Ricard) – Pista koja će se i ove godine koristiti u kalendaru Formule 1. Konstruisana je 1969. godine. Staza se nalazi između Marseja i Tulona na jugu Francuske. Poznata je po svom dugačkom pravcu na kojem je 1985. Mark Zaurer dostigao brzinu od 338 km/h. Nakon toga pravac je razdvojen na dva dela i tako će se koristiti i na ovogodišnjoj trci. Nakon teškog udesa Sene i Mensela (1985.) na ovoj stazi, kao i pogibije De Anđelisa 1986. godine, ona je skraćena i porađeno je dosta na bezbednosti. Staza je u kalendaru Formule 1 korišćena 1971., 1973., 1975-1976., 1978., 1980., 1982-1983., 1985-1990..
DIŽON PRENOA – Veoma zanimljiva činjenica vezana za ovu stazu je da ju je osmislio ragbi igrač i profesionalni rvač, lokalni heroj, Fransoa Šambeland koji je i otvorio ovu stazu na istoku Francuske 1972. godine. Zbog nedostatka novčanih sredstava napravljena je veoma mala staza. Za krug na trci 1974. godine bilo je potrebno svega 50 sekundi, ali je staza ipak bila dovoljno atraktivna da se Formula 1 ponovo vrati na ovo mesto i to je uradila narednih četiri puta 1977., 1979., 1981., 1984. godine. Posebno se ističe 1981. godina kada je Francuz Alen Prost triumfovao na ovoj stati u Renaultu.
MANJI-KUR (Magny-Cours) – staza koja je poslednja korišćena za Veliku nagradu Francuske u Fornuli 1. Takođe na ovom mestu je voženo najviše trka od svih staza u Francuskoj, čak 18. Pista je izgrađena 1960. godine. Ova staza je dugo godina korišćena kao poligon za trening i obuku mladih vozača. Zanimljivo je da su baš na ovoj stazi ponikli vozači kao što su Alen Prost, Dejmon Hil, Žan Alezi. Jedna od glavnih karakterisitka ove staze je što je bukvalno prekopirala određene delove drugih poznatih staza, pa tako imamo krivine koje su replike onih iz Imole i Nirburgringa. Staza je u Formuli 1 konstantno korišćena od 1990. do 2008. godine, od kada Francuska više nije u kalendaru. Poslednji pobednik na ovoj stazi je Felipe Masa u Ferrariju.
Dušan Topić
(1457)
