Šta da odgovorite kada vam kažu da je vožnja motocikla opasna
Često vam govore kako je vožnja motocikla opasna? Evo šta treba da odgovorite na takve konstatacije.
Izbegavanje rizika nije uvek i pravo rešenje. Ukoliko vozite motocikl ili nameravate da uđete u svet dvotočkaša, vrlo je verovatno da ćete dobiti gomilu „saveta“ vezanih za to kako je vožnja motocikala opasna, da ćete se „ubiti“, da vozite „donorcikl“ i tako dalje.
Ruku na srce, teško da postoji motociklista koji se nije našao u opasnoj situaciji, kao i onaj koji nikada nije pao. S druge strane, isto može da se kaže i za vozače automobila.
Kako na pravi način argumentovati ovaj slučaj? Osoba A, bez obzira na vremenske uslove, ide napolje na trčanje, dok osoba B, kakvo god da je vreme, trči na traci. Bazirano isključivo na dotičnom faktoru, koja osoba ima više šansi da dobije rak kože izazvan prekomernim izlaganjem suncu? Koji od dva trkača ima veće šanse da ima promrzline? Koji ima više šansi da ga udari automobil? Koji od ove dvojice ima više šansi da ga povija neki pas? Koji ima više šansi da se oklizne na ledu i pokida ligamente?
U svim navedenim slučajevima, osoba A se izlaže znatno većim rizicima zbog trčanja na otvorenom. Ipak, niko ne upire prstom u tu osobu nazivajući je „idiotom“, „donatorom organa“, „proričući joj zlu sudbinu“ i slično. Ne, naprotiv, ponašanje osobe A je društveno prihvatljivo, jer je trčanje pod vedrim (ili oblačnim) nebom nešto što je „dobro“. Život osobe A je obogaćen, kako iskustveno tako i emotivno, jer traka za trčanje nikada ne može da donese isti doživljaj.
Isto može da se primeni i na vožnju motocikla. Naravno, motociklisti padaju, povređuju se, ali da li to znači da treba da se odreknu svoje životne strasti i igraju „MotoGP“ igricu? Naravno da ne.
Ipak, na kraju treba elaboritati stvari uz amandman da niko ne može da obraća pažnju na bezbednost motociklista do te mere kao oni sami. Zato, motociklisti, bezbednost na prvom mestu!
(1464)
Prestao sam veoma davno da ga jašem. Iako me nekada ponese nostalgija (jer je to „virus“, i neizlečiva bolest ), to smatram jednom od mojih pametnijih životnih odluka. I danas, zbog rizika da mi se i deca ne zaraze tom opakom bolešću, ne bih kupio ni „moped“.
Motocikl je kao lepa žena, može da te dovede do ekstaze za 2 minuta, a može i da te za isto toliko vremena potpuno upropasti…
Autor teksta banalizuje vožnju motociklom, i pravi loše poređenje sa osobom koja trči na otvorenom…te dve aktivnisti se razlikuju kao nebo i zemlja! Zna se da je vožnja motocikla više od 40 puta opasnija od vožnje bilo kojeg automobila, a zna se i koliko se nesreća dogodilo gde je jedan od učesnika bio vozač motocikla…neću reći i krivac, ali kako god, životi se gube zbog te adenalin filozofije…
Ona svoj motor ponosno pokazuje bez imalo stida.
dok smo bili klinci, dobrostojećem drugaru, otac nije davao da kupi nikakav motor, jedno kratko vreme je vozio TORI, ali kratko, prerastao ga. A sve dok nije napunio 18 i dobio B dozvolu, posle je seo u auto…i samo ih menjao vremenom….
cenim da je otac dobro postupio
Potpuno pravilno je postupio. Po meni.
Skoro sam video lika u motociklističkom odelu u jednoj bašti restorana, sišao je sa devojkom/ženom sa jednog velikog tricikla. Stazom se jedva kretao uz njenu pomoć i pomoć štaka, desna noga mu je bila prilično tanka i stegnuta nekom šipkom spolja, lomio se u kuku jedva hodajući. Kad tako nešto vidiš, uz još par priča bliskih ljudi koji su imali gadne prelome sa skutera u gradskoj vožnji ili motora na magistrali – prođe te volja za motorom. Bio sam i ja lud za njima kao klinac, roditelji su me uspešno odbranili. Da u životu postoji bar jedan „Undo“, probao bih… Pročitaj više »