Sa svom pažnjom koju je VR6 dobio, bilo je lako na momenat zaboraviti da je GTI i dalje bio u ponudi, ali ova oznaka je polako počela da gubi smisao. Primera radi, GTI sa 115 ks iz Evrope je u Americi bio dostupan u standardnom Golfu, dok je motor od 174 ks iz evropskog VR6 u stvari bio američki GTI. Ako je druga generacija dobila kritike na račun dizajna, promene su bile još manje kod trojke, pa sa izuzetkom nekoliko oznaka i dizajna felni kupac gotovo i nije mogao da primeti razliku.
Do 1991. godine, evropsko tržište je brojalo veliki broj sportskih hedžbek modela, od malenog Citroena AX GT sa 85 ks pa sve do svemogućeg Ford Escort Coswortha sa 227 ks. GTI je i dalje bio solidan predstavnik sa ubrzanjem do 100 km/h za 10,1 sekundu i maksimalnom brzinom od 197 km/h. Kao i ranije, potencijalni problem je predstavljao Escort, koji je u XR3i verziji razvijao 130 ks i dolazio sa mnogom standardnom opremom koja je kod Golfa bila opciona. Za ljubitelje brzine, XR3i je bio čist pobednik sa ubrzanjem do 100 km/h za 8,6 sekundi. U prošlosti GTI je uspeo da opravda svoju cenu sa visokim kvalitetom i ubrzanjem u samom vrhu liste, ali je trojka bila za preko skundu sporija od dvojke zahvaljujući većoj težini. GTI je i dalje bio brži po maksimalnom brzini zahvaljujući aerodinamičnosti i takođe je bio stabilniji pri većim brzinama.
Konačno – GTI sa 16 ventila
Volkswagen je i dalje obećavao da će uskoro stići verzija sa 16 ventila, ali je uporno odbijao da kaže kada. Po nekim najavama, snaga je trebalo da iznosi između 142-150 konja, a premijera je ponovo odložena kada novi dvolitarski motor u Audiju 80 nije dobio baš najbolju reakciju publike. Kompanija je nakratko razmatrala i Corradov motor sa kompresorom, ali do ranih 1990-ih godina Volkswagen se sve više udaljavao od takve tehnologije i prelazio na turbo motore.
U januaru 1993. godine, GTI sa 16 ventila je konačno ugledao svetlost dana i razvijao je 150 ks, što je po snazi i ceni bilo između GTI-a sa osam ventila i VR6. On se nije značajno razlikovao dizajnerski sa izuzetkom sedišta i felni, a kasnije i ABS kočnica. Međutim, za tako nešto kupac je morao da izdvoji visoku sumu novca, pa u Velikoj Britaniji 16-ventilni motor je bio opcija od 2.000 funti. Ipak, sa ubrzanjem do 100 km/h za 7,7 sekundi on je bio za dve sekunde brži od osmoventilne verzije, uz maksimalnu brzinu od 214 km/h.
Novi kabriolet
Do 1992. godine prva, i ujedno jedina, generacija kabrioleta je odbrojavala poslednje dane i Volkswagen je znao da je vreme za naslednika. Nemačko tržište kabrioleta je eksplodiralo do navedene godine sa rastom prodaje od čak 44% zahvaljujući novim modelima kao što je Mazda Miata. Do 1995. godine godišnja isporuka kabrioleta je trebala da iznosi oko 170.000, što svakako nije bio nizak broj. Većina rivala su bili moderniji, ali nijedan od njih nije pružao šarm i nisku cenu kao Golf. Na Salonu automobila u Frankfurtu 1993. godine novi kabriolet je ugledao svetlost dana, a kao i u prošlosti većinu posla je uradio Karmann. Ova kuća je proizvela preko 120 primeraka za testiranje koristeći Computer Aided Design (CAD) tehnologiju.
Rani prototipovi nisu imali „roll-bar“, ali zbog reputacije za najsigurniji kabriolet u Evropi i strožih američkih sigurnosnih standarda, i druga generacija je pružala ovu karakteristiku. Volkswagen je prvi priznao da prevrtanja su retka kod kabrioleta, ali kada se ona dese vozač i putnici su značajno sigurniji u Golfu nego u bilo kom drugom proizvodu – uključujući i novi Audi 80. Kabrioletov ključni rival je ponovo bila Astra kabrio, ovaj put proizvedena u Italiji od strane Bertonea. Pošto je Opelov konkurent bio zasnovan na sedanu, on je bio i nešto prostraniji, mada je Volkswagen tvrdio da je njegov predstavnik povećao zapreminu gepeka za 50 litara.
Karavan
Treća generacija Golfa je donela i dugo očekivani karavan. Kompanija je o njemu ozbiljno razmišljala još od prve generacije, ali je zaključak uvek bio da svi oni kojima je potreban takav proizvod jednostavno mogu da kupe Passat. Međutim, do ranih 1990-ih godina, Passat je dobio na dimenzijama do te mere da je morao da postoji model između njega i Golfa. Escort i Astra su već godinama nudili karavansku verziju, pa je Golf karavan bio očekivan.
On ipak nije bio toliko zasnovan na Golfu već na „novom“ modelu Vento. Naime, 1992. godine Volkswagen je penzionisao Jettu u Evropi (ime je i dalje korišćeno na američkom tržištu) i dodao sedan na bazi Golfa koji je nazvao Vento. Mnogi su na prvi pogled videli na da je Vento ništa više nego modifikovani Golf, mada je Volkswagen očajnički pokušavao da ubedi publiku da je reč o novom modelu pozicioniranom između ovog velikana i Passata. Po mnogim karakteristikama Vento je spasio Volkswagen u Severnoj Americi. Prodaja je pala na samo 49.553 vozila 1993. godine, ali zahvaljujući ovom novitetu je skočila na 97,043 vozila godinu dana kasnije.
U svakom slučaju, karavan je bio za 32 centimetra (ukupno 4,34 metra) duži od heča i dolazio je sa identičnom ponudom motora. Od 1994. godine on se mogao dobiti i sa pogonom na sva četiri točka i V6 motorom, čija je snaga povećana na 190 konja. Karavan nije bio preterano popularan kod kupaca, ali je uspeo da nadživi heča pune dve godine. Proizvodnju je kasnije preuzeo Karmann, a karavan je ostvario dovoljno visok profit da postane standardan deo Golfove ponude. Za 1994. godinu, Golf je takođe dobio i dva motora. Novi 1,6-litarski benzinac sa 75 ks je zamenio prethodni 1,8-litarski, a kasnije je debitovala i verzija sa 100 ks oko godinu dana nakon Audija A3.
TDI
Posle katalizatora i turbo punjača, Volkswagen je bio spreman da u potpunosti promeni percepciju kupaca prema dizel motorima. To je označilo rođenje prvog TDI motora, a kao što mu ime kaže, on je trebalo da parira benzincu po performansama bez da ošteti potrošnju. T slovo je označavalo „turbo“, a I „direct injection“ ili direktno ubrizgavanje goriva. Takvi motori ne samo što su razvijali veći obrtni moment na nižim obrtajima već su bili i čistiji i za 20% ekonomičniji od prethodnika. Oni su u prošlosti dobijali kritike da nisu dovoljno tihi i „uglađeni“ sa radom za automobile i uglavnom su se koristili u komercijalnim vozilima, ali je Volkswagen uspeo da reši probleme.
Prvi TDI motor Volkswagen grupe je bio 2,5-litarski od pet cilindara u Audiju 100 davne 1989. godine. Prvi Golf dizel sa TDI tehnologijom je stigao 1993. godine. Sa 90 ks iz 1,9-litarskog motora, TDI je popunio poziciju iznad standardnih dizela. Sa potrošnjom od oko 5,5 litara na 100 km u realnim vozačkim uslovima, TDI nije mnogo zaostajao za standardnim dizelom, ali novinari nisu krili da Peugeot-Citroen nudi tišu i jeftiniju alternativu. Volkswagen je uskoro ponudio TDI u gotovo svim modelima kompanije, a od 1995. godine i u kabrioletu po čemu se dizel po prvi put našao ispod haube nekog takvog vozila.
SDI i GT TDI
Iste godine u prodaju je stigla i verzija bez turba sa 64 ks (SDI), ali najveća vest je postala realnost 1996. godine kada je debitovao TDI motor sa 110 ks u Audiju A4. To je označilo da dizel motor može da parira GTI-u po performansama, uz izuzetno bolju ekonomičnost i razvijanje maksimalne snage na samo 1.900 obrtaja. Ovaj performantni dizel je imao crveno „I“ u imenu. Uskoro je bilo moguće dobiti i dizel sa kompletnom mehanikom (izuzetkom motora) iz GTI pod oznakom GT TDI, a Volkswagen je obećavao ubrzanje do 100 km/h za 9,3 sekunde. Krajem 1990-ih godina dizeli su postali izuzetno popularni u Evropi i činili oko 40% prodaje Golfa, koji je nastavio da dominira kao najprodavaniji automobil na tržištu.
15 miliona i rađanje konkurencije
U maju 1994. godine 15.000.000. Golf je sišao sa proizvodne trake. Dok je Volkswagen slavio, mnogi mediji su najavili da bi kompanija ipak trebalo da bude zabrinuta. Posebno kritičan je bio novinar Englebert Manner, koji je napisao da je Volkswagen očekivao da će Golf i Vento/Jetta večno biti broj jedan, ali u prvih šest meseci spomenute godine prodaja je pala za 20% i na prvo mesto liste najprodavanijih automobila je izbio Fiat Punto. Pad popularnosti je ležao u nekoliko razloga. Jedan od njih je vladao u samom ujedinjenju Nemačke, pa svi oni koji su želeli Golf do ranih 1990-ih godina su ga i kupili. Recesije iz 1993. godine svakako nije pomogla pa je potražnja za automobilima generalno bila manja, ali možda ključni razlog je ležao u konkurenciji. Fiat je stekao pažnju kada je dodelio različita imena gotovo identičnom automobilu (Bravo/Brava), zavisno da li ima troje ili petoro vrata, dok je Renault debitovao sa novim Meganeom i njegovu MPV verziju Scenic. Očekivanja su bila da bi i Golf mogao dobiti svoju kupe verziju, posebno nakon što je Corrado ugašen, kao i krosover, ali nijedan od dva plana nije urodio plodom.
Ecomatic
U isto vreme Volkswagen je predstavio još jednu verziju i to Ecomatic. Ideja je bila ispred svog vremena, ali je pokazala da tržište još uvek nije spremno za njega. Naime, Ecomatic je bio zasnovan na standardnom 1,9-litarskom dizelu (bez turba) koji bi gasio motor kada nije postojala potreba za njim. To je značilo tokom vožnje na nizbrdicama i čekanju na semaforima, motor bi se automatski ugasio i upalio tek kada bi vlasnik pritisnuo kvačilo. Na taj način je bilo moguće dobiti kombinovanu potrošnju od samo 4,6 litara na 100 kilometara.
U Velikoj Britaniji ova opcija je koštala svega 750 funti, a Volkswagen se nadao godišnjoj isporuci od 10.000 primeraka. Nažalost, kada je prve godine svega 3.500 Ecomatica našlo kupce, kompanija je brzo odlučila da tržište još uvek nije spremno za njega. Jedni kupci su se žalili da je Ecomatic previše spor, drugi da razlika u potrošnji se i ne primećuje u poređenju sa standardnim modelom, a postojali su i oni koji nisu želeli da budu prvi koji će testirati novu tehnologiju.
Kanibal zvani Audi A3
Do sredine 1990-ih godina politika unutar samog Volkswagena je dovela do toga da neki modeli Golfa u potpunosti izgube svoje mesto na tržištu. To se, pre svega, odnosi na potez Audija da predstavi sopstveni kompakt koji je ulazio u istu cenovnu teritoriju kao i GTI. Novi Audi A3 je debitovao 1996. godine na istoj platformi kao i Golf, a iako je bio skuplji on je takođe bio dizajnerski privlačniji. A3 je pružao par 1,8-litarskih motora sa 125 ks i 150 ks, što je bilo u samom rangu sa GTI, mada je imao limitiranu publiku pošto je do 1999. godine bio ponuđen samo u verziji sa troje vrata. Slična situacija je vladala i kod manjeg Pola, čiju je prodaju krao jeftiniji Seat Ibiza GTI.
Kako to obično biva, pred sam kraj treće generacija publika je dobila veliki broj specijalnih verzija, posebno onih urađenih u saradnji sa rok bendovima kao što su Pink Floyd, Bon Jovi, Genesis i Rolling Stones. Poslednje 1996. godine je debitovao i GTI Anniversary Edition u čast 20 godina GTI-a, a proizvedeno je samo 1.000 primeraka. Pažnja je zatim posvećena potpuno novoj četvrtoj generaciji koja je imala nikada teži posao ispred sebe.
Zoran Tomasović
(7974)
