Da li je dizel gorivu zaista došao kraj? Statistika kaže – NIJE!
Mada je u nekim državama Evrope, poput Francuske, pad prodaje dizel vozila veliki, na ostatku kontinenta nema alarmantno niske prodaje automobila sa dizel motorom.
Iako je Francuska važila za evropsku zemlju sa najvećim brojem kupljenih dizelaša, u 2017. godini ovi automobili činili su 48% ukupne prodaje. Analitičari smatraju da je ovo začetak trenda, te da će prodaja „naftaša“ još više opasti u tekućoj godini.
Globalno gledano, čak 52% automobila u Evropi koriste za gorivo benzin. Države u kojima su benzinom pogođena vozila ubedljivo prisutnija jesu Kipar (87,57%), Finska (75,59%), Švajcarska (72%), Mađarska (71%), Nemačka (66,17%)… Samo šest država ima više dizel nego benzinskih automobila i to Francuska gde naftaši čine 70% svih automobila, Luksemburg 65%, Litvanija 63%, Belgija 61,53% Španija 56,51% i Austrija sa 56,95%.
Iako benzinci i dalje drže primat, rast prodaje dizela u prethodnih tridesetak godina je veoma visok. Sada već davne 1990. godine svega 3% od ukupnog broja automobila na evropskim cestama koristio je dizel gorivo, 2015. godine, ta cifra je porasla na 37%.
Pad prodaje dizela počeo pre Volkswagenovog skandala
Zvanični podaci Eurostata ukazuju da je pad prodaje naftaša počeo pre dizelgejta. Naime, 2015. godine u Evropi je prodato za 1,7 miliona više automobila pogonjenih dizel agregatom nego 2014, ali i gotovo 2 miliona više benzinskih automobila.
Volkswagenov dizelgejt, sve strožija emisiona regulativa EU, kao i političko-ekonomski pritisci na automobilsku industriju pletu mrežu satanizacije dizela kao pogonskog goriva. Francuska je prva evropska država koja je najavila potpuno ukidanje dizel i benzinskih agregata 2040. godine, a slične najave stižu i iz Velike Britanije, Španije i Grčke.
Nemačka vlada se za sada drži po strani, a stranka Zelenih u ovoj zemlji glasno optužuje vladu kancelarke Merkel za saradnju sa automobilskim gigantima kojima ovakve zabrane definitivno ne idu na ruku. Povodom izjava o eventualnoj zabrani dizela kao goriva, izvršni direktor BMW-a, Harald Kriger, izjavio je prošle godine da će u budućnosti mobilnosti definitivno biti mesta za ultrasofisticirane dizel agregate.
Koliko i da li dizel agregati zagađuju više okolinu od benzinskih je veliko pitanje i ovo je, na globalnom nivou vrlo teško dokazati. Ono što EU želi jeste eliminacija motora sa unutrašnjim sagorevanjem zarad smanjenja zagađenja vazduha, ali i manje potrošnje naftinih rezervi. Evropska komisija procenila je 2015. godine da je ubedljivo najveći konzument energije na Starom kontinentu saobraćajni sektor, odnosno kopnena putnička i transportna vozila.
Prostim poređenjem zagađenja dva nova agregata, benzinskog i dizelaškog, može se dobiti realan odnos emisije štetnih gasova. Međutim, teško je odrediti koliko zagađuju u ovom trenutku motori stari 5, 10, 15 pa i više godina, stoga čelnici EU ne vide drugačiji izlaz već postepenu potpunu zabranu motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Iako statistike pokazuju da su upravo motori i dalje ubedljivo, višestruko prodavaniji od „zelenih“ alternativa, vlasti EU nastaviće sa insistiranjem na već pomenutoj zabrani.
(1114)
