Nužnost uvođenja obavezujuće regulative u pogledu bezbednosnih standarda

Kada neki modeli, koji su dostupni na našem tržištu, poput Dacije Duster, Kije Picanto, Kije Rio, Suzuki Swifta ili Ford Mustanga, dobiju tri zvezdice na testovima bezbednosti, svi ostanemo u čudu kako je moguće da savremeni automobili budu tako loše ocenjeni. Primera vozila sa lošijim od maksimalnog skora, ima još znatno više, opet i među pominjanim, ali i drugim velikim proizvođačima. Međutim, tek „niskobudžetni“ automobili koji se prodaju na tržištima zemalja u razvoju, sasvim izvesno, nisu primer dobrih bezbedonosnih karakteristika. Njihova cena ne može da podnese korišćenje naprednih materijala na kritičnim tačkama karoserije, kao što bi i instalacija najsavremenije opreme u pogledu bezbedonosnih sistema donela znatno veću cenu koštanja vozila.

Postojanje značajnih razlika u nivoima bezbednosti različitih modela istog proizvođača, trebalo bi da zabrine svakoga ko (osnovano) smatra, odnosno veruje da je korporativna odgovornost velikih kompanija dovoljno visoko, da ne dozvoli da neki model sa njihovim oznakama izađe iz proizvodnih pogona, bez dovoljno dobrih osobina u pogledu bezbednosti.

Global NCAP je grupa interkontinentalnih organizacija koja se bavi pitanjima ocenjivanja nivoa bezbednosti različitih modela automobila. Tokom prethodnih sedmica, objavljeni su neki interesantni rezultati koji se tiču najprodavanijih modela na različitim tržištima. Uzećemo za primer, ovom prilikom, popularne modele iz Južnoafričke Republike, kao i Australije.

Analiza objavljenih rezultata je dovela do sve masovnijih poziva ka uvođenju globalnih, minimalnih standarda u pogledu bezbednosti, koje proizvođači moraju da ispune.

Čak 65% ukupne prodaje vozila u najjužnijoj afričkoj državi, čine sledećih pet modela: VW Polo Vivo, Datsun Go+, Toyota Etios, Renault Sandero i Chery QQ3.  Testirani su osnovni modeli, među kojima jedan čak nije imao instalirane vazdušne jastuke. Rezultati su bacilli svetlo na razlike u strukturalnoj čvrstini testiranih modela.

Bukvalno sva testirana vozila su se iskazala kao bezbednije prevozno sredstvo od motocikla. Pitanje je samo (retoričko, naravno), da li je to, ono što želimo da postignemo.

Poslednji zabrinjavajući rezultati

Toyota Etios

Etios je zaradio četiri zvezdice u oblasti zaštite putnika u čeonom sudaru, pri brzini od 64 km/h. Struktura vozila je ocenjena stabilnom, uz dobru opštu zaštitu odraslih putnika. Od opreme, Etios je posedovao siguronosne pojaseve sa zatezačima, za vozača i suvozača. U disciplini zaštite dece, a uz upotrebu dečijeg bezbednosnog sedišta, u skladu sa preporukom proizvođača, Etios je dobio tri zvezdice.

Renault Sandero

Sandero je postigao skor od tri zvezdice u oblasti zaštite odraslih putnika u čeonom sudaru, pri standardnoj, testnoj brzini od 64 km/h. Struktura vozila je ocenjena stabilnom, uz prihvatljivu opštu zaštitu odraslih putnika. Oprema Sandera nije uključivala pojaseve sa zatezačima, a upotreba preporučenog dečijeg sedišta, obezbedila je četiri zvezdice za zaštitu dece.

Volkswagen Polo Vivo

Polo Vivo je postigao skor od tri zvezdice u oblasti zaštite odraslih putnika u čeonom sudaru, pri standardnoj, testnoj brzini od 64 km/h. Struktura vozila je ocenjena stabilnom, uz prihvatljivu opštu zaštitu odraslih putnika.

Oprema nije uključivala pojaseve sa zatezačima, a upotreba preporučenog dečijeg sedišta, obezbedila je tri zvezdice za zaštitu dece.

Datsun GO+

Datsun GO+  je dobio samo jednu zvezdicu za zaštitu odraslih putnika nakon sprovođenja standardne, gore opisane test procedure.

Struktura vozila je procenjena nestabilno, a pokreti obruča upravljača su izazvali visoku dozu pritiska na grudi vozača, uprkos prisustvu vazdušnog jastuka.

Vazdušni jastuk za suvozača nije ni instaliran. U oblasti zaštite dece, testirani model je dobio, za nijansu bolje ocene: dve zvezdice.

Chery QQ3

Testirani QQ3 nije uspeo da osvoji apsolutno nijednu zvezdicu za zaštitu odraslih putnika. Najkritičnijim su se pokazale oblasti zaštite glave i grudi vozača. Struktura vozila se pokazala nestabilnom, posebno u kritičnim područjima. U vozilo nije bio instaliran nijedan vazdušni jastuk.

Proizvođač se nije opredelio prema preferiranom tipu sedišta za decu, što je uslovilo i mizeran rezultat u ovoj oblasti: nula zvezdica.

Zaključak koji se “vrišteći” nameće

Kupci plaćaju cenu za nov automobil, koja je i neretko dva puta viša od cene koštanja (novčani iznos koji je potreban da se automobil proizvede). I dok je sasvim razumljivo da se među dodatnom opremom nalaze specijalne vrste boja karoserije, plemenite verzije enterijera, muzički uređaji vrhunskih performansi i slično, potpuno je nepojmljivo da van serijske opreme ostanu stavke poput: sistema za prevenciju sudara, adaptivnog tempomata, pojedini vazdušni jastuci, detekcija mrtvog ugla. Još je gora situacija sa nedovoljnom upotrebom naprednih materijala poput čelika visoke čvrstoće ili aluminijuma, koja još uvek nije dovoljno rasprostranjena.

Ovakve i slične stavke i sistemi, trebalo bi da budu deo obavezne zakonske opreme, umesto da ih proizvođači koriste kao alat marketinške strategije. Kada bi velike kompanije imale dovoljno razvijenu društvenu svest, odnosno socijalnu odgovornost, uplitanje zakonodavca ne bi bilo čak ni neophodno.

Prodajne cene automobila su dostigle neslućene visine, pa tako danas imamo i modele sa tri cilindra iz B segmenta po ceni koja je pre par godina omogućavala kupovinu ozbiljnih limuzina iz D segmenta. Proizvodni procesi su dobili novi tehnološki zamah, smanjujući time visinu troškova proizvodnje. Tražnja za automobilima je takođe, nikada veća. Pogledajte samo koliko ima saopštenja za javnost proizvođača u kojima se šepure ostvarenim rekordima u proizvodnji i plasmanu.

U ovakvim okolnostima, sasvim je primereno da kupci dignu glas: hoćemo automobile po ovim cenama, ali sa svim danas dostupnim sistemima koji podižu nivo bezbednosti, već u serijskoj opremi.

Zvezdan Božinović

(2803)