Kako se Njujork bori protiv gradskih gužvi

Njujork je svakako jedna od najvećih metropola na svetu. Prema popisu iz 2020. godine, populacija najvećeg grada u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi oko 8,8 miliona stanovnika, a ako bismo računali ceo atar ili šire gradsko područje, brojka bi se popela na više od 20 miliona građana.

I baš kao što možemo da očekujemo u takvim uslovima, saobraćaj je sigurno veliki problem takozvane „Velike jabuke“.

Statistika kaže da je u Njujorku registrovano više od 2,2 miliona automobila, a u takvu brojku nisu uračunati četvorotočkaši iz susednih saveznih država Amerike, čiji vlasnici svakodnevno putuju na posao u najveći američki grad. I koje je rešenje političara? Pa Jenkiji su odlučili pratiti poteze drugih svetskih metropola, kao što su recimo London i Pariz, i naplaćivati svim vozačima koji bi da zađu u strogi centar grada.

Ova ideja se nije rodila preko noći, nego se razvlači kroz diskusije već nekoliko decenija. Plan koji je prethodnog vikenda stupio na snagu je najavljen 2019. godine, i trebalo je da krene s primenom dve godine kasnije, ali ga je odložilo pokretanje mnogobrojnih tužbi. Lokalni političari ga zovu „Congestion Relief Zone“ i obuhvata teritoriju južno od 60. ulice u Menhetnu.

Svi oni koji bi da voze u tom delu grada će morati da plate devet dolara za putničke automobile, odnosno 14,40 „zelembaća“ ako su u pitanju kamioni i autobusi. Takve cene su propisane od pet sati ujutro pa do devet sati uveče, dok u noćnim satima cene padaju na 2,25 najmanjih zelenih novčanica.

Cene su nešto povoljnije za taksiste (0,75 dolara) i Uber/Lyft (1,50 dolara po zalasku u taj deo grada). Za one kojima se spomenute cifre čine prevelikima, da kažemo da su političari originalno želeli da one bude za 30% veće pre nego što su izgubili mnogobrojne tužbe.

Političari naravno kažu da su se odlučili za ovaj potez da „smanje gužvu u saobraćaju i povećaju kvalitet vazduha“, a posebno da omoguće policiji, hitnoj pomoći i vatrogascima da stignu što pre na potrebnu lokaciju. Očekuje se da će oko 80 hiljada vozila manje svakog dana zalaziti u Menhetn. Već sada je objavljeno da će cene skočiti na dvanaest dolara do 2028. godine, odnosno petnaest dolara tri godine kasnije.

Naravno, ovaj potez je nastao najviše da se napuni državna kasa, a tako nešto ne demantuju ni sami političari. Oni kažu da će prihodi generisani u posebno zagušenoj zoni (Congestion Relief Zone) u velikoj meri finansirati plan da se investira oko petnaest milijardi „zelembaća“ u nove autobuse i podzemne želenice tokom naredne decenije.

Kao što smo spomenuli, ovakva situacija nije strana u ostatku sveta, ali je ovo prvi put da je viđamo u nekom američkom gradu. Međutim, već sada je jasno da će biti potrebno čudo da program ostane na snazi pošto je Donald Tramp već sada najavio da će ga ukinuti čim stigne u Belu kuću…

AutoRepublika

(153)