1. Home
  2. Life
  3. Bezbednost
  4. Istraživanje: Autonomni sistemi kočenja u kritičnim situacijama su drastično napredovali kroz nedavnu prošlost
Istraživanje: Autonomni sistemi kočenja u kritičnim situacijama su drastično napredovali kroz nedavnu prošlost
4

Istraživanje: Autonomni sistemi kočenja u kritičnim situacijama su drastično napredovali kroz nedavnu prošlost

98
4
Podelite sa prijateljima:

Sam naslov puno govori. Elem, tehnološka rešenja koja su u primeni u današnjim automobilima omogućavaju dvostruko manju verovatnoću da će do sudara doći u odnosu na ona koja su bila aktuelna pre samo pet godina.

Savremena bezbednosna tehnologija ni na koji način nije stroprocentno efikasna, ali stvari očito idu na bolje. To je zaključak kompanije AAA, one koja je nedavno podelila rezultate studije o sistemima za automatsko kočenje u slučaju nužde (AEB). U poređenju sa situacijom od pre samo šest godina, nova vozila imaju dvostruko veće šanse da izbegnu frontalni sudar u situaciji u kojoj je to zaista i realno da se dogodi. U stvari, to je takvo poboljšanje da AAA prijavljuje stoprocentnu stopu uspeha kod izbegavanje sudara pri brzinama ispod 56 km/h (35 milja na sat, pošto je američko telo istraživač).

AAA je nalaze zasnovala na procenama funkcionisanja odnosnog sistema kod šest vozila, pri čemu su tri bila stara, dok su tri predstavnika novih modela. Uzorak je uključivao verzije iz 2024. Nissan Rogue (X-Trail), Jeep Grand Cherokee i Subaru Outback, i ove modifikacije su suočavane s direktnim prethodnicima iz 2018. godine (2017. za Jeep).

Vozila su temeljno pregledana kako bi se uverilo da su svi sistemi u potpunosti funkcionalni i da ispravno rade. Starija probna vozila su oplemenjena novim gumama, kočnicama i s centriranim trapom, a zatim su vožena nekih 800 kilometara kako bi se istraživači uverili da su novi delovi razrađeni. Obavljena su sva ažuriranja softvera, gde je to bilo moguće.

Meta je bio takozvani meki automobil, testna platforma u obliku hečbeka u prirodnoj veličini napravljena od pene sa vinilnom spoljašnjošću koja pomalo liči na Ford Focus. Testovi su sprovedeni pri brzinama kretanja od približno 20 km/h, 40 km/h i spomenutih 56 km/h. Testiranje koje bi uključivalo prepreku u vidu pešaka nije vršeno.

Od starijih modela, samo Jeep Grand Cherokee nije uspeo da se zaustavi sa 20 km/h. Slično tome, Subaru je bio jedini stari model koji se uspešno zaustavio pri svim brzinama. Nissan je prešao probu pri 20 km na sat, ali nije uspeo pri 40 km/h. I Grand Cherokee i Rogue (X-Trail) su uleteli u prepreku brzinom od 56 km/h, jedva da su počeli da usporavaju pre kontakta.

Da na trenutak dođemo do aktuelnog momenta, to jest do iskušenika iz 2024. godine. Sva tri automobila su se zaustavila bez da dođe do sudara. Dublja analiza pokazuje da se sistem AEB aktivira mnogo ranije za svako vozilo. AAA napominje da pri brzinama iznad 56 km/h sistemi nisu toliko efikasni. U odvojenom testu, tri od četiri su izbegla sudar pri brzini kretanja koja blago premašuje 72 km/h (45 milja na čas). Niko nije mogao da izbegne frontalni sudar pri 88,5 km/h (55 milja na sat).

„Otkad smo počeli da testiramo sistem AEB, što se zbilo 2014. godine, napredak proizvođača automobila je vredan svake pohvale i pride je obećavajući u poboljšanju bezbednosti vozača“, rekao je Greg Brenon, direktor istraživanja automobilskog inženjerstva u AAA. „Još uvek je pred nama značajan posao kako bi se osiguralo da sistemi rade pos’o i pri većim brzinama kretanja“.

AutoRepublika

(98)

Podelite sa prijateljima:
Komentari objavljeni na portalu "Auto Republika" ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst. Redakcija "Auto Republike" zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Subscribe
Notify of
guest

4 Komentara
Inline Feedbacks
View all comments
MRN

Znači, voziti samo brzinama do 56 km/h … 😊😊😊

Ja i dalje mislim da je mnogo bezbednije i lakše voziti vozilo sa svim tim naprednim sistemima asistencije nego bez njih. Iako nema dileme da ti sistemi nisu svemogući i da je čovek nekada presudan faktor aktivne (ne)bezbednosti.

Barem meni ti sistemi „znače“ i to mi je jedan od najbitnijih razloga zašto sam „likvidirao“ 500L u njegovim „najboljim godinama“. Nije znao da me sam vrati kući posle lagane šetnje po Fruškoj gori … 😊

comment image

M M

Prvo bi im dao savet da usavrše ABS….. Pa onda da kite dalje.
ABS ima jednaku faliku ko i pre 20 godina.

MRN

Zašto ne naprave neki adaptivni ABS ? Podesiv za razne vrste podloga i trakcije.

M M

To i jeste moje pitanje. Mada i jeste osnovni problem odrediti vrstu podloge, to jeste koef trenja podloge. A to i nije baš jednostavan problem. Suvo mokro, led, sneg, blato, makadam, beton, asfalt. I prepoznati podvrste ili nekako meriti koef trenja. Imamo mi stanice koje to kao rade i na osnovu toga daju brzinu koja se preporučuje. Ali sve u svemu tanka priča. Tek, postojeći ABS sistemi su „zaključani“ na određeni procenat proklizavanja točka, koji dopuštaju, i to je to. A to znači, da najbolje rade na suvom i kvalitetnom asfaltu, a najgore (redom čitaj) blato, jugov sneg, led, sneg,… Pročitaj više »