Zanimljivost dana: Renaultova legenda
Ako bismo tražili istoriju najpoznatijih Renaulta kroz vreme, šanse su velike da bi većina ljudi sigurno izabrala „četvorku“ ili „peticu“, a možda i neki od modernih modela. Sumnjamo da bi se neko opredelio za model 12, iako je verovatno igrao veću ulogu u istoriji franciskog proizvođača vozila na više od jednog načina.
Ne samo što je postao veliki komercijalni uspeh za Renault, već je označio i usavršio vezu sa Dacijom koja traje do današnjeg dana. Zato smo mu danas posvetili pažnju u našoj sekciji zanimljivosti dana.
Njegova istorija vuče poreklo od početka šezdesetih godina prošlog veka i to nedugo nakon što je Renault predstavio model R8. Ovaj automobil je bio potpuno nov kada je debitovao 1962. godine, ali je već tada postalo jasno da neće imati dugačku karijeru.
Naime, imao je motor postavljen pozadi uz pogon na zadnjoj osovini, i već tada je takva konfiguracija odbrojavala zadnje dane. Motor postavljen napred uz pogon na prednje točkove se činio kao budućnost i Renault će da investira poveće sume novca u novi model R16.
To je takođe otvorilo vrata da se takva konfiguracija primeni i na zameni za R8, mada će se dva automobila paralaleno proizvoditi dugo godina. Novi 12 će na kraju da popuni prazninu između R8 i R16, a originalno je bio poznat pod imenom Project 117.
Inženjerima i dizajnerima je predat zadatak da razviju model u D segmentu koji će biti ekonomičan, ali ne u jednakoj meri kao oni četvorotočkaši za šire narodne mase. Zatim je morao da pruža prostran enterijer, veliki prtljažnik i da bude izuzetno udoban za francuske puteve. Takođe nije smeo da bude komplikovan, pošto je serijska proizvodnja planirana u mnogim državama širom sveta.
Mnoge dizajnerske ideje su preuzete od ranijih koncepata budućeg R16, pa će neki reći da je 12 više ličio na originalni plan za R16, nego što je to slučaj sa samim R16-om. Oba modela su delila pogon na prednje točkove, ali zapravo na različit način. Motor je bio postavljen iza točkova kod R16, dok je kod „dvanaeske“ bio više pomeren napred ispred točkova. To je jedan od razloga za dugačku haubu, iako će mode 12 tokom cele svoje karijere uglavnom pružati relativno male motore.
Premijera je zakazana za Salon automobila u Parizu 1969. godine, a u samom početku je bila dostupna samo limuzina sa četvoro vrata. Reakcije javnosti su bile dosta pozitivne. Pored relativno modernog stila i očekivano prostranog enteijera, 12 se mogao pohvaliti i sa 1,3-litarskim benzincem sa 59 konjskig snaga, prednjim disk kočnicama i zapreminom prtljažnika od 415 litara.
Maksimalna brzina je reklamirana na 145 km/h. Devet meseci nakon premijere, ponuda je proširena karavanom i specijalnom verzijom visokom performansi nazvanom Gordini po uzoru na istoimenu tjunersku kuću. Ovi modeli su pružali 1,6-litarski benzinac sa 123 konjske snage i maksimalnu brzinu od 185 km/h.
Gordini je tjunirao i ogibljenje i ugradio veće kočnice, a proizvodnja će trajati do 1974. godine nakon 5.188 prodatih jedinica. Nedugo kasnije je debitovao i bolje opremljen 12 TS sa 1,3-litarskim motorom i 64 „grla“, a 1973. godine i 12 TR sa trostepenim automatskim menjačem.
Tokom svoje istorije „dvanaeska“ će se promeniti jako malo. Proizvodnja je stopirana u Francuskoj posle 1980. godine, ali će se ovaj automobil proizvoditi u čak petnaest država širom sveta. Posebno je bio popularan u Argentini, Kolumbiji i Meksiku, gde Renault i danas ima veliki uticaj.
Spomenućemo da se jedno vreme sklapao i u bivšoj Jugoslaviji i to konkretno u Novom Mestu od strane IMV-a. Uspeh je izostao samo u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je korišćen veći 1,6-litarski benzinac sa 67 „konja“, ali su probirljivi Jenkiji imali zamerke na račun snage i pouzdanosti francuskih mališana.
Spomenućemo da je u periodu od 1971. do 1979. godine postojalo i izdanje kupea i prodavalo se pod imenima 15 i 17. Ovi modelu su imali kraći zadnji deo i koristili su uglavnom Gordinijevu mehaniku. Pokretao ih je 1,6-litarski benzinac sa 107 konjskih snaga, što im je omogućavalo ubrzanje od nule do 100 km/h za 13,6 sekundi i maksimalnu brzinu od 150 km/h. Automobil je u početku imao solidnu potražnju sve dok Ford nije predstavio novi Capri 1300L sa značajno nižom cenom, ali i pored toga, 15 i 17 su značajno bitni deo francuske automobilske industrije.
Dok je 12 svakako bio veliki komercijalni uspeh sa preko 2,5 miliona isporučenih primeraka, ono što ga je proslavilo jeste informacija koliko dugo se prodavao izvan Francuske.
Renault je uspostavio saradnju sa Dacijom početkom šezdesetih godina prošlog veka, a Rumuni su proizvodili model 12 pod licencom sve do 1984. godine. Zatim su debitovali s njegovom osveženom verzijom pod imenom 1310 i ona će opstati u proizvodnji sve do 2004. godine u limuzinskom izdanju, odnosno dve godine duže za mali pikap kamionet. Dacia će na kraju da sklopi približno dva miliona jedinica. Spomenućemo da se proizvodnja takođe odvijala u Turskoj sve do 2000. godine.
Renault će da zameni model 12 jednako uspešnim modelom 18. Kao što smo spomenuli na početku priče, retko koga ćete čuti da kaže da je „dvanaeska“ legenda francuske automobilske industrije, ali koliko drugih modela je imalo tako uspešnu karijeru u gotovo celom svetu?
Ako ništa drugo, komšije Rumuni fa gledaju kao „nacionalno blago“ i baš onako kako mi vidimo Stojadina…
Zoran Tomasović
(5697)
OK, postigao je trzisni uspeh. Bazni model je za mene bio samo jedan smesan auto. Kada god bih ga video na ulici, a to je tada bilo vrlo cesto, pitao sam se kako ljudi mogu da naprave ovako nesto ruzno?! 🙂
Kupe mi se uvek jako dopadao. Smatram da dosta lici na AMC AMX.
Ne može se porediti sa AMX-om, on je za rendžu ipak ljepotan.
Moj pok. otac ga je imao neko vreme (R-12), kupio polovnog.
Meni kao klincu dobro došao da se vežbam u limarsko-farbarskim radovima. I da vežbam neke modifikacije.
A i da se kao srednjoškolac povremeno provozam „na divlje“, ali je motor bio strašno anemičan. Za njega je „kec“ bio kao F1.
Trulio je brzinom svetlosti. Motor ulje pišao na sve strane. Trap lupao kao da nigde nije imao neki sistem prigušenja.
Imao je neka rešenja glupa do bola (za moje i tadašnje „dečije“ razumevanje).
Tek, poslužio je svrsi neko vreme.
Izreklamiran bez ijedne riječi.
https://www.youtube.com/watch?v=nJZIDQdnvTg
Vozio sam ga u oldtajmer izdanju i ko zna zašto nemam želje da to ponovim…
Wau… 16-ka je bila odlična… I to sve u veoma kompaktnim dimenzijama (današnji B segment, a imala prostora kao D segment (skoro i SUV takav)… Tražeći dimenzije pogledah i ovo Wheelbase Left: 2,720 mm (107.1 in) Right: 2,650 mm (104.3 in) Length 4,240 mm (166.9 in) Width 1,628 mm (64.1 in) Height 1,450 mm (57.1 in) Curb weight 980 kg (2,160 lb)-1,060 kg (2,340 lb) Nejednako međuosovinsko rastojanje 🙂 Po meni uopšte nije loše rješenje, em se slaže sa torzionim šipkama (ide jedna pa druga), em je dobro za komfor iza većih vozača, em je dobro za udobnost, ne nagazi… Pročitaj više »
Mnogo dobar video za R-16. A i sam automobil je rekao bih bio sasvim ok za to vreme. Pa i više od „sasvim ok“
Interesantan podatak je da je Dačia počela da ga proizvodi pre od Renaulta. A iako vrlo bitan za Renault u vidu prodaje, ovaj je decenijama imao mnogo većih legendi i revolucionarnijih automobila od R12.
Nisam imao pojma da su R-15 i R-17 bili „izvedeni“ iz R-12.
Baš sam nepismen. Sramota.